Немачка добила нову моћну политичку снагу (База), изниклу из антиковид протеста
фото: АФП

Немачка добила нову моћну политичку снагу (База), изниклу из антиковид протеста

У септембру ће на бирачком листићу у Немачкој бити и „База“, нова политичка снага изникла из протеста против епидемиолошких мера. Но и из етаблираних странака се чују обећања да више неће бити никаквог локдауна, пише Дојче веле.

Хенинг Хакер (41) са многима у новом покрету дели сличну причу – није га интересовала политика све до прошле године, пише Дојче веле. Овај адвокат, стручан за ауторска права, води берлински огранак покрета „Дие Басис“ („База“ или „Темељ“) и каже да би био много срећнији да је наставио са удобним урбаним животом у немачкој престоници, те да на сваких пар година гласа за странку која му се учини најбољом у том тренутку.

Но, онда је дошла пандемија и први опсежни локдаун на пролеће прошле године. Тада су затворене све радње и институције осим оних које служе основном снабдевању, ограничен је број контаката, понегде уведен и полицијски час.

Ускоро је Хакеру прекипело. Он се не броји у такозване негаторе короне, напротив, каже да је то „у одређеној мери“ опасна болест. Али, како сматра, недовољно опасна да би се оправдао локдаун.

„Kада је током априла и маја постало јасно да мере не помажу, а да је ширење заразе у оквирима уобичајене инфекције, мислио сам да ће сигурно укинути мере“, прича овај човек за ДВ. Али мере нису укинуте. „Kако то може? Основна права се смеју ограничити само у ванредним околностима.“

Шаролик скуп

Ускоро се Хакер прикључио протестима против епидемиолошких мера. Kаже, десничарски екстремисти и теоретичари завере, о којима се много прича у медијима, тамо су чинили незнатну мањину. Потом је постао један од оснивача покрета „База“ у јулу прошле године.

Хакер одбацује све тврдње стручњака о томе да мере помажу у сузбијању заразе. Одбацује и идеју да је Немачка боље прошла од неких других земаља, баш јер су мере спровођене.

До сада је у земљи регистровано близу четири милиона зараза, док је 92.000 људи умрло од или са ковидом. Хакер пак указује да да ни у једном тренутку одељења интензивне неге нису била препуњена. Сматра да су стога мере – укључујући и вакцинацију – не само непотребне, већ и штетне.

Томас Бројнингер, политиколог са Универзитета у Манхајму, описује „Базу“ као „класичну протесну партију“ где људе на окупу држи само једна заједничка тема.

„То је екстремно разнолик скуп појединаца који се прикључују из веома различитих мотива“, каже Бројнингер. „Постоји начелна скепса према елитама, они кажу да политичари не би смели да раде шта хоће, да морају да слушају народ. Они себе виде као изворни покрет, као народ, и зато се залажу за директну демократију.“

И етаблиране партије добро знају да је многим грађанима преко главе неке врсте ванредног стања. Либерали и десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) међу главним темама кампање гурају противљење оштром локдауну. Према анкетама, те две странке могу да рачунају са по 11-12 одсто гласова на изборима у септембру.

Kанцеларски кандидат Демохришћана Армин Лашет, који се дуго сматрао фаворитом, недавно је за таблоид Билд рекао да „никад више неће бити локдауна“ уколико буде изабран.

Не верују етаблираним странкама

„Влада је видела шансу да искористи ограничавање основних права како би направила ванредну ситуацију, као у рату. Ми не негирамо постојање вируса, али опасност се мора сагледати трезвено“, каже за ДW Роналд Глезер, из берлинског огранка АфД.

На изборима ће нови покрет „База“ конкурисати за слично бирачко тело као АфД, то зна и Глезер. „Ми смо поуздана снага која је забринута због ограничења основних права“, додаје он.

„База“ сада тврди да има 25.000 чланова широм земље. Додуше, чланство у таквим покретима често се своди само на онлајн-приступницу коју нико не проверава, али бројка није занемарљива када се зна да АфД има 32.000 регистрованих чланова.

АфД је такође почела као строго протесна партија – умало су прешли цензус још 2013. на теми противљења евру услед финансијске кризе и дужничке грчке кризе. До данашњег имиџа противника усељавања носила их је избегличка криза.

Али Хенинг Хакер каже да у „Бази“ не верују ни једној етаблираној странци, те да се неке сада противе локдауну јер је то опортуно пред изборе. „АфД је уз то мало превише националистички за нас“, додаје он.

У Немачкој није неуобичајено да се на бирачком листићу нађе тридесетак или више странака и странчица, од којих за већину грађани нису ни чули. „База“ је успела да преда изборне листе у свим покрајинама, али за сада се ни у једној анкети нису појавили као снага која има шансе да прескочи цензус од пет одсто.

Дојче веле

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Шкода прекинула производњу аутомобила

Шкода прекинула производњу аутомобила

Шкода је прекинула производњу у све три фабрике у Чешкој због недостатка микрочипова и осталих …

Пољски премијер Моравјецки оптужио ЕУ: Уцене и прекорачење надлежности нећемо трпети

Пољски премијер Моравјецки оптужио ЕУ: Уцене и прекорачење надлежности нећемо трпети

Пољски премијер Матеуш Моравјецки оптужио је данас ЕУ за “уцену” и прекорачење својих надлежности у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *