fbpx
Насловна / Србија / Економија / Немачки медији: Лидл у Србији скупљи него у Немачкој
Немачки медији: Лидл у Србији скупљи него у Немачкој 1
SRBIJA NOVA PAZOVA LIDL

Немачки медији: Лидл у Србији скупљи него у Немачкој

Вучић каже да ће „Срби волети Лидл“ који следеће седмице почиње са радом у Србији. И вероватно хоће, али не због ПР помпе него зато што је тамо куповина проста и јефтинија. Додуше, не тако јефтина као у Немачкој.

Отварање шеснаест продавница Лидла широм Србије у чевртак (11. октобар) праћено је уобичајеном таблоидном помпом где се више не могу разлучити ПР текстови од новинарског доприноса и прекомерних похвала власти. Тамо одакле Лидл долази, у Немачкој, незамисливо је да се политичари уплићу у тржиште тако што отварање неколико дисконта проглашавају „симболом напретка“ којим се „земља придружује успешним државама“.

Фами око Лидла допринела је и маркетиншка кампања те компаније где су „ниске цене“ и „висок квалитет“ илустровани фотографијом раздрагане жене и знатно вишег, али једнако раздраганог мушкарца. Тај су плакат многи корисници друштвених мрежа означили мизогиним.

Па опет, нема сумње да ће, како је рекао председник Србије Александар Вучић, Срби „волети“ Лидл. И то не јер његови „модерни објекти“ нуде више „природног осветљења“ или јер су менаџери нових продавница прошли дванаестомесечну обуку у иностранству. Него напросто јер би Лидл требало да ради оно што га је начинило великим – да нуди једноставне производе за мање паре него други.

„За Лидл је посебно важно да изгради много веза, пре свега са добављачима, да се укорени. Он увек наступа као регионални трговачки ланац у свим земљама где се појави“, каже Дениз Клуг, аналитичарка малопродаје у франкфуртској агенцији за истраживање тржишта ЛЗ Ретаилyтицс.

„Такође се више баве маркетингом него раније, морају делимично да муштеријама приближе концепт. То ће бити важно у Србији, да се објасни шта је дисконт јер је то релативно непознат концепт у Србији, није исто као класичан супермаркет. Рецимо, имају много својих робних марки“, додаје она за ДW.

Шварц група – којој осим Лидла припада и Кауфланд – баш је тако постала без премца у Европи са 106,4 милијарде евра обрта прошле године. Далеко на другом месту је француски ланац Керфур (64,9 милијарди), а следе онда немачки Алди (61,7), британски Теско (56,8) па опет немачки Едека (56,75) и Реве (54,7).

У Србији се најављује асортиман од свега 1.500 артикала, од чега 350 домаћих. Премда Лидл у новије доба све мање личи на онај стари – са набацаним кутијама и палетама, без посебних рафова и бљештавих неонки – и даље је принцип сличан. Око 90 одсто производа су робне марке направљене посебно за Лидл које купци готово и да не упамте. Напросто када у Лидлу купујеш сунцокретово уље, онда купујеш уље – има само једно. Једно пиво, једне шпагете, један сенф.

„Асортиман је свакако мањи него у нормалним супермаркетима нити има толико модерних елемената које људи у Србији можда знају из Максија. Продавнице су релативно једноставно уређене“, каже о томе Дениз Клуг. „Тржиште у Србији је релативно фрагментирано. Водећи ланци припадају Агрокору и Делезу, док су остали релативно мали. Ту где има само два велика играча и Лидл има добре шансе да буде конкурентан.“

У земљи где се сваки динар двапут окреће конкурентан се може бити једино ценом. Да ли ће Лидл збиља бити најјефтинији, како обећава његов директор за Србију Томислав Шапина? То ће видети ускоро грађани Београда (на пет локација), Бора, Зрењанина, Крагујевца, Лесковца, Ништа, Новог Сада, Смедерева, Сомбора, Суботице, Ужица и Шапца. Али тек пошто прође почетна еуфорија и вероватно одређени дампинг цена.

„Вероватно ће имати много немачких производа. Рецимо дрогерије ДМ у Србији често на производе стављају налепнице на својим робним маркама јер то да је нешто ‘произведено у Немачкој’ добро функционише“, каже аналитичарка малопродаје Клуг.

Добро је да је поменула ДМ. Тај ланац дрогерија, највећи у Немачкој, нуди такође своје робне марке. Само што су цене у Србији често и двоструко више него у Немачкој.

Отрежњење је тако брзо стигло у суседној Хрватској где су купци схватили да је Лидл знатно јефтинији у Немачкој. Из хрватског огранка Лидла су на то саопштили да хрватско тржиште има своје услове те да наводно на цену највише утичу „ПДВ, трошкови анализа и логистички трошкови“.

Дениз Клуг каже да је ствар заправо у танкој конкуренцији. „Цене животних намирница су у Немачкој веома ниске, међу најнижима у Европи. Ниво се наравно прилагођава разним земљама. Када нема толике конкуренције, када није неопходно да цене буду екстремно ниске – зашто би онда то радили?“ Према речима ове аналитичарке, Лидл ће се трудити да понуди најниже цене, али да у Србији „нема разлог да превише угрожава своје марже.“

Новина за српске потрошаче биће и друга роба усред дисконта са животним намирницама. Лидл увек у централном делу продавнице – између фрижидера са свежим месом и оним са замрзнутим поврћем и тестом – има једну или две улице са робом која се мења на сваких пар седмица. Једном је то рецимо канцеларијска опрема, онда одећа, алат, спортски артикли, посуђе…

„У другим регионима то врло добро иде, верујем да ће тако бити и у Србији. То је опробани концепт, да усред радње буду ‘артикли изненађења’, да муштерија купи и нешто што није храна. Или људи долазе у продавницу баш јер је у понуди нешто везано за тему која их занима, рецимо артикли који имају везе са бициклима“, каже Дениз Клуг.

И ту важи да се поједини производи праве посебно за Лидл. Односно, ко воли маркирано, ово није за њега. „Они раде са произвођачима и планирају понуду која се стално мења. Рецимо опрема за башту пред свако лето, постељина врло често, одећа где имају дил са рецимо Хајди Клум или другим дизајнерима, а и то се нуди по ниским ценама“, додаје аналитичарка из ЛЗ Ретаилyтицс.

Лидл ће у продавницама најпре имати око 1.000 радника. Колике су плате? То је наравно пословна тајна. Али у компанији тврде да се прековремени сати и рад празницима посебно плаћају. Лидл није до сада био критикован као лош послодавац и нема сумње да ће и у Србији исплаћивати зараде нешто више од просечних у малопродаји.

Дојче веле

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Како цене расту кад нема инфлације?! 11

Како цене расту кад нема инфлације?!

„Инфлација је у протеклих шест година била ниска и стабилна на нивоу од око 2,0 …

Млади против уласка Србије у ЕУ 12

Млади против уласка Србије у ЕУ

Најновије истраживање које је спровела Кровна организација младих Србије (КОМС) показује да је чак 40 …

6 Коментара

  1. Доктор са Чубуре

    Све ово говори да нисмо случајно постали колонија. Народ мирно плаћа те надуване цене од оно мало своје сиротиње, гладује кад више нема да плаћа, све време ћути и тихо умире. Са нестанком овог народа колонизатори ће доселити овамо неке друге, млађе и експанзивније како би попунили упражњен простор, а они наставили са убирањем свог колонијалног профита.

    • reket doktore, reket je to sto dize cene na gore. a i iskezit se uvek nesto kosta moj doktore. – izgubi mi se komentar u internet vezama, pa reko da pokusam ovako, budi zdrav doktore.

      • Доктор са Чубуре

        Слажем се, рекет је део колонијалног профита који колонизатори одвајају за плаћање колонијалних управника. Све најбоље и вама.

  2. BOJKOT !!!
    Moja noga neće kročiti u nijednu njihovu radnju, i nijedan dinar neću potrošiti kod njih !

  3. Ни моја, нога неће крочити у те радње, али се плашим „српске опуштености“да ће опет бити изломљена ограда, као на отварању некада „Меркатора“…

  4. Nemački “Lidl” otvara 11. oktobra u Srbiji 16 supermarketa i to, bezobrazno, u isto vreme na teritoriji cele Srbije. Predsednik je navikao da on lično otvara takve ogromne objekte, a šta su nemci uradili, osim jednog, druge ne može da stigne da otvori, a mogao je 16 dana da otvara i da se slika svaki dan, sada ove aktivnopsti su mu abolirane. Tu još bi se ovajdili i sendvičari. Mihajlovićku mora da je odobrovolje i da joj bolje objasne spornu reklamu. Ona je od pete do glave uvređena i potištena. To nije Lidlu trebalo?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *