Насловна / Србија / Немачки медији: У пешачкој зони Београда све више жена у буркама…
Немачки медији: У пешачкој зони Београда све више жена у буркама... 1

Немачки медији: У пешачкој зони Београда све више жена у буркама…

Дневник „Велт“ се бави „Београдом на води“ и „непрозирним арапским инвестицијама у Србији“. Реч је пре свега о Уједињеним Арапским Емиратима који сада раде на послу који није могао да се реализује за време Тита.

„Највеће градилиште Балкана налази се у Београду“, пише из Београда новинарка Торкит Трајхел за дневник Велт: „Сто хектара са грађевинском површином од 1,8 милиона квадратних метара обухвата ексклузивно земљиште на обали Саве. У срцу главног града Србије би требало да настану скупи станови, гигантски тржни центар и са 168 метара највиши торањ у земљи, у који се усељава луксузни хотел.“

Овај пројекат је споран, објашњава Трајхелова, и зато што, како кажу критичари, граду којем је потребна санација су инвестиције потребне на другим местима. „Чини се да утолико више профитирају Уједињени Арапски Емирати, фирма Игл Хилс из Абу Дабија је добила дозволу да гради Белграде Wатерфронт. Она има удео од 68 процената у истоименом предузећу а српска држава има 32 одсто. Два небодера већ стоје у овој некада трошној четврти. Станови су продати по цени од 3.000 евра по квадратном метру. У купце, према наводима Београда на води, спадају Срби из земље и дијаспоре, на пример, из САД. Преносе и да су Арапи куповали станове.“

„Шеф управног одбора Игл хилса је Мохамед Алабар. Бизнисмен из Емирата и оснивач фирме Емар, једног од највећих грађевинских предузећа у свету, саградио је између осталог и хотел Бурџ калифа.“

„Више арапских земаља продире на Балкан. У Босни и Херцеговини су активни инвеститори из Саудијске Арабије, у Србији – из Уједињених Арапских Емирата. У Војводини, највећој српској покрајини, која се граничи са Београдом и некада је била житница Хабзбуршког царства, арапски бизнисмени су купили огромне пољопривредне површине. Можда да би предупредили несташице у земљи која је највећим делом саграђена на песку и нафти и не може да произведе довољно животних намирница за сопствено становништво. А можда и да би одшкринули врата ка Европи. Да би обезбедили изворе финансија за време када сировине пресуше“.

„У пешачкој зони у Београду се лети, како становници града преносе, повећава број туриста из арапског простора, жена у буркама које купују у бутицима; мушкараца у оделима који попију и понеко пиво. Док се у Босни одомаћују углавном идеологизовани Арапи , у Србији су то арапски бизнисмени“, каже Јерг Хескенс, саветник за привреду српског председника Вучића којег је послала немачка влада. Уједињени Арапски Емирати, према наводима Трговинске коморе у Београду, у Србију инвестирају од 2013. Колико је издвојено за грађевински пројекат на обали Саве – то Комора није саопштила. Ни директор Београда на води није хтео да се изјасни.“

Ауторка у наставку покушава да пронађе одговор на питање: зашто се Србија одлучила за Емирате као партнера – на први поглед је направила лош посао; пројекат је повољан за арапске инвестиционе фондове, а Србија као власник мањинског удела има сразмерно велике трошкове. Саветник председника Вучића Хескенс признаје да су детаљи пројекта Београд на води, који је Вучић прогласио за пројекат од националног значаја, делимично обавијени мраком. Нити је било јавног такмичења идеја, нити је становништво активно укључено у планирање. Законски прописи су измењени, а издат је и „леx специал“. Ауторка цитира Хескенса речима: „Понешто се одвијало нетранспарентно, али на крају су сви уговори објављени, а на крају се рачуна резултат“. Он додаје да настаје 20.000 нових радних места и Београд ће економски да напредује, те да и немачка предузећа конкуришу као подизвођачи радова.

„Српска економска стратегија гласи: сви инвеститори су добродошли – било да је реч о руском, кинеском, немачком или арапском капиталу“, каже Хескенс. И Израел види потенцијал у Србији. „Са две милијарде евра директних инвестиција је Израел један од топ-инвеститора у бранши некретнина у Србији“, саопштила је израелска амбасада у Београду којој се обратио Велт.

Ауторка објашњава да планови за реновирање Савамале датирају још из шездесетих година, када је Тито хтео да „урбанизује“ ту четврт, „али ти планови никада нису реализовани“. „Док није почело реновирање, то земљиште на најбољој локацији је било потпуно запуштено. „Тамо су живели Роми у уџерицама, пси-луталице су тумарали наоколо, а сада су тамо нова игралишта, паркиралишта, ново шеталиште које могу да користе сви Београђани“.

Торкит Трајхел чланак завршава причом о иницијативи „Не давимо Београд“, рушењу у Савамали, те како је, „како изгледа, председник Вучић безобзирно спровео свој омиљени пројекат“. Али грађанска иницијатива жели да настави своје активности – мада није могла да спречи Београд на води.

Дојче веле

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Београд: Градске власти незаконито извукле 7,9 МИЛИЈАРДИ из ГСП-а! 11

Београд: Градске власти незаконито извукле 7,9 МИЛИЈАРДИ из ГСП-а!

Државна ревизорска институција истиче да новац од карата за градски превоз у Београду није јавни …

Неизвесна ситуација у БИП-у: Без посла 150 радника? 12

Неизвесна ситуација у БИП-у: Без посла 150 радника?

Београдски медији пренели су у петак вест да је 150 радника Београдске индустрије пива остало …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *