Шефови чланица Европске уније у Софији расправљају о пријему шест балканских држава, али Унија није расположена да се шири. Осим домаћина, још само неко машта о проширењу, пише немачки “Велт”, преноси Блиц.
Ретко се догађа да су политички циљ једног скупа и утисак о политичком расположењу толико удаљени једно од другога као на Самиту о Балкану који се данас одржава у Софији, оцењује лист. Тема је даље проширење Уније, на чија врата тренутно куца шест балканских земља: Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија, Албанија и Косово. Већина старих чланова, међутим, “не жели да отвори врата и дочека их раширених руку”.
Бугари ће председавати Саветом ЕУ до краја јуна, а напредак у процесу ширења у интересу је источнобалканске Бугарске, која је чланица од 2007, будући да су западне балканске земље најближе комшије и трговински партнери. Због тога је логично да подржава пријем Србије и Црне Горе, као и Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније и Косова.
Осим домаћина, у међувремену још само само Комисија ЕУ машта о проширењу. Председавајући Жан-Клод Јункер има амбицију да да лични историјски допринос, али је иначе број ентузијаста веома ограничен, пише “Велт”.
С једне стране, због тога што су енергију чланица тренутно пре свега апсорбују преговори о Брегзиту и неизвесност како ће се излазак Велике Британије одразити на Унију. Када губите највећи део “нето-уплатилаца”, не чезнете баш да примите шест нових земаља “прималаца”.
Осим тога, преовладава осећај да тренутно постоје хитнији проблеми, на првом месту, обезбеђење граница и концепт за превазилажење избегличке кризе. Други успоравајући фактор је сумња у успешност досадашњег проширења.
Иако је економски напредак нових чланица очигледан, отуђеност између западних и источних Европљана када је реч о вредностима, правној држави и слободи штампе, намеће питање колико заправо заједништва има у тој заједници, што додатно сузбија еуфорију, оцењује “Велт”.
Хомбах: На Балкану најбоље реагују кад их условљавате
Слику, пре свега, кваре, размере корупције у новим чланицама. Према мишљењу Бода Хомбаха, бившег специјалног координатора за Пакт стабилности Југоисточне Европе, разлог је у престанку условљавања након приступања тих земаља ЕУ. Притисак из процесу приступања – чланство у замену за реформе – након пријема у ЕУ више није био довољно осетан, а новопридошле чланице су поново наставиле по старом.
– На Балкану могу да се постигну одлични успеси путем условљавања, упркос томе што им тамо не мањка идеја за његово заобилажење – рекао је Хомбах за “Велт”. Ако се жели успех, “условљавање мора да се настави и после приступања”, оцењује он.
Упркос сумњама, комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан недавно је као циљ у погледу датума приступања Србије и Црне Горе одредио 2025. годину. Да би то било могуће, верује Хан, преговори морају бити завршени до 2023. С обзиром на изазазове с којима се кандидати суочавају на плану правне државе и економских циљева, то није много времена, пише “Велт”.
Велт – Блиц
