Србија

Немачки окупатор: Вучић ће остати, али ће се од њега више очекивати

„Од Србије очекујемо јасан став када је у питању спољна политика. Београду би требало да буде јасно да се не може седети на две столице. Ово је време позиционирања, а не компромиса“, рекао је Ахметовић

Иако представници немачких политичких странака не сумњају у то ко ће након избора у Србији и даље бити на власти, очекивања од Београда се мењају: Вучић би, кажу, требало јасно да се определи за европске вредности.

Нова немачка влада је, одмах након преузимања власти у децембру, дала до знања да регион Западног Балкана жели да задржи високо на листи спољнополитичких приоритета. То је агенда коју је пред крај свог четвртог мандата интензивирала и канцеларка Ангела Меркел.

Један од сигнала у том смеру јесте и именовање политичара Зелених Мануела Зарацина на место специјалног изасланика немачке владе за Западни Балкан. Тај процес додатно је интензивиран руским нападом на Украјину и страховима да би руска агресија могла да долије уље на ватру тињајућих сукоба на Балкану.

У ту сврху је и нова министарка спољних послова Аналена Бербок (Зелени) похрлила у Босну и Херцеговину, Србију и на Косово како би дала до знања да Европска унија мисли озбиљно када говори да те земље намерава да прими у своје редове. Коначно је и немачки канцелар Олаф Шолц почетком ове недеље поново увео Западни Балкан у игру наглашавајући да је потребно „што је пре могуће“ започети приступне преговоре са Северном Македонијом и Албанијом.

Повратак опозиције у парламент

У светлу тог пробуђеног интересовања за Западни Балкан, у Србији се у недељу 3. априла одржавају парламентарни и председнички избори, што је наравно привукло пажњу и немачких политичара. Адис Ахметовић, известилац Бундестага за Западни Балкан и посланик владајуће Социјалдемократске партије Немачке (СПД), сматра да је најпозитивнији аспект тих избора чињеница да опозиција на њима учествује. „Ми то поздрављамо, јер су након последњих избора изостали сви они основни механизми неке парламентарне демократије – опозиција у парламенту која контролише рад владе“, каже Ахметовић за ДВ.

Он указује и на важност локалних избора, посебно када је у питању Београд. „Чини се да би ту могла да буде нешто неизвеснија борба између прогресивних странака и Српске напредне странке (СНС). Очекујем да ће након ових избора парламентарна демократија у Србији да доживи процват због повратка опозиције у парламент. Све би то требало да оживи плурализам“, закључује Ахметовић.

Без специјалног третмана за Вучића

Социјалдемократски политичар наглашава да смо сведоци стварања нове политике према Западном Балкану у којој ће свака од земаља добити своју улогу. Ахметовић је, без обзира на очекивања да ће актуелни председник Александар Вучић и након избора остати на кормилу Србије, истакао да више неће бити посебног третмана који је он имао током владавине Ангеле Меркел.

„Важно је да ми свих шест земаља Западног Балкана посматрамо на истом нивоу. Не смемо да имамо ситуацију с једном централном фигуром и где нико други не гарантује стабилност свих шест земаља. Сваки председник државе или владе тих земаља има једнаку улогу када је у питању стабилност“, каже Ахметовић за ДВ.

Он наглашава да циљ немачке владе мора бити да се са свих шест земаља Западног Балкана разговара равноправно на истом нивоу. „Нико не сме да има неку посебну или специјалну улогу. То је за време Ангеле Меркел било мало другачије“, сумира Ахметовић.

Упркос томе, каже, Србија и даље игра важну улогу на Балкану, посебно што се тиче ситуација на Косову, Црној Гори и наравно у Босни и Херцеговини. „Србија мора да води рачуна о стабилности тако што ће се побринути за то да дестабилизујући фактор у тим земљама не долази из Србије, јер сви ти сукоби у околним земљама су на неки начин повезани с њом“, рекао је Ахметовић. Он је изразио наду да ће се реторика у Србији након избора смирити и стабилизовати.

Социјалдемократски политичар је истовремено критиковао одлуку косовских власти да грађанима који имају и српско држављанство не омогуће учешће на тим изборима на самом Косову. „Оно што је омогућено рецимо турским држављанима који живе у Немачкој, па и српским држављанима који живе у Немачкој, требало би да буде могуће и на Косову. Зато ми је неразумљива та одлука Аљбина Куртија“, рекао је Ахметовић.

Или Москва или Брисел?

И док су у прошлости немачки политичари прећутно прихватали балансирање Београда између Брисела и Москве, најновији развој догађаја не оставља више простора за толеранцију политике „седења на две столице“. „Од Србије очекујемо јасан став када је у питању спољна политика. Београду би требало да буде јасно да се не може седети на две столице. Ово је време позиционирања, а не компромиса“, рекао је Ахметовић.

Сличног је мишљења и посланик Зелених Антон Хофрајтер. Он у изјави за ДВ каже да Београду предстоји „тежак пут“ до Европске уније. „Србија мора хитно да се врати на демократски пут и владавину права. У то спада и неограничена осуда руске агресије на Украјину и сврставање у редове својих европских партнера“, сматра Хофрајтер који се иначе налази на челу утицајног Европског одбора Бундестага.

Важне теме потиснуте у позадину

И Рената Алт из Либерално-демократске странке (ФДП), која је са Социјалдемократама и Зеленима од краја прошле године у владајућој коалицији, истог је мишљења када је у питању однос Србије према Русији. „Вучићево маневрисање између Истока и Запада показује се и на његовом отпору прикључењу санкција против Русије. ЕУ би морала да размисли о озбиљним последицама“, каже Алт која иначе председава Одбору Бундестага за питања људских права.

Алт међутим сматра да рат у Украјини и на други начин утиче на изборе у Србији. „Напад Русије на Украјину је теме које покрећу бираче, попут заштите животне средине или борбе против корупције, срозао на ниво безначајности. Вероватном успеху Вучића на изборима доприносе и медији на линији власти који опозицији не дају нимало простора“, каже Алт за ДВ.

Саговорници ДВ иначе нису хтели да говоре о признању Косова као једном од предуслова за улазак у Европску унији већ користе израз „нормализација односа“.

Избори важни за будућност Србије

Ахметовић указује да ће Србија свој успешан економски курс у будућности моћи да одржи само уз помоћ Немачке и Европске уније. За одржавање те помоћи, посланик СПД наводи неколико јасних очекивања од Србије: „Територијални интегритет и суверенитет Босне и Херцеговине се не доводи у питање. То значи и потпуни изостанак подршке сецесионистичким тежњама, али и стабилизационо деловање у остатку региона. Затим следи јасно опредељење за борбу против корупције и јачање правне државе. Надаље, Србија би требало да ради на јачању демократије, што између осталог значи да опозицији треба дозволити да дође до речи у парламенту“, рекао је Ахметовић.

Социјалдемократски политичар сматра да би економску политику Немачке, која је у Србији главни улагач, у будућности требало повезати и с инсистирањем на вредностима.

Хофрајтер закључује да би, без обзира на очекивани исход избора, време након 3. априла могло да буде одлучујуће за будућност Србије. „Ови избори су одлучујући када су у питању брзина процеса и приближавање Србије Европској унији“, закључује политичар Зелених.

И опозициони демохришћани од Србије траже јасно изјашњавање

Но нису само странке владајуће коалиције сложне у мишљењу да би Србија требало јасније да артикулише своју приврженост циљу пуноправног чланства у ЕУ. Јирген Харт, представник посланичке групе ЦДУ/ЦСУ задужен у Бундестагу за спољну политику, указује да је руски напад на Украјину „преломни догађај који више не могу да игноришу ни српски политичари“.

„Ако Србија озбиљно мисли са својим амбицијама пуноправног чланства у ЕУ, онда мора више него уверљиво да се окрене од Путина и у потпуности прикључити санкцијама ЕУ“, сматра Харт.

Његова странка, као и странке владајуће коалиције, уверена је у то да Србија спада у Европску унију. „Српски народ је заслужио да буде део ЕУ и учествује у обликовању заједничке будућности у миру и благостању. Србија има потенцијала да као важан ослонац у европској будућности региона Западног Балкана створи успешну причу. Но, да би то могло да се оствари, политичари у Србији би требало да оставе духове прошлости и окрену се будућности“, закључује Харт у изјави за ДВ.

Аутор Ненад Крајцер (Берлин)

Насловна фотографија: Танјуг/Зоран Жестић

Извор Дојче веле, 31. март 2022.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Поводом првог рођендана мом унуку Матији честитам му рођен дан мојом песмом испеване овим поводом:

    ПРВИ МАТИЈИ РОЂЕН ДАН
    (18 април 2022. године)

    Већ прође годину дана,
    Расте Матија без мана
    Крену као мали дечкић,
    А сада видимо га момчић.

    Анђелче, злато, дедино
    Порастaо, прича и смеје се,
    Цвеће миришљиво медено,
    Прича, пева, игра, креће се.

    Захтева он дечију пажњу,
    Обожава у уличну вожњу,
    Одушевљава га све на улици,
    Дечја граја, највише повици.

    Данас је посебно очаран
    Јер, годину дана својих пуни
    И зато је весео и раздраган,
    А сада, рођенданску свећу дуни
    И торту, с апетитом, гу*ни!

    Нека те мудрост краси
    Као што те краси
    Лепота и гласић мили.
    Нека те срећа прати
    На путевима знаним
    Који ће ти живот дати.

    Сваке године на овај дана
    Матија,срећан ти рођендан,
    Забележи данас у споменар
    Твом срцу најлепши је дар.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!