Док се Мали хвали вишком, мањак у државној каси милијарду евра

У тренутку док је министар финансија Синиша Мали, у понедељак 27. јула, током ванредног заседања Скупштине Србије, убеђивао посланике и гледаоце директног ТВ преноса да ће 14. септембра једнократна помоћ пензионерима, борцима и онима који примају социјалну помоћ, а 22. септембра и свим пунолетним грађанима бити исплаћена „управо из вишка новца, јер су нам порески приходи у првих седам месеци ове године за више од 40 милијарди динара већи него што смо планирали“, врло добро је знао да у државној каси нема никаквог вишка.

Уосталом, само четири дана касније испоставило се да је, како екслузивно открива Радар, мањак у буџету на крају јула био скоро 98 милијарди динара или 833 милиона евра. Уместо вишка, о којем је говорио Мали, мањак у државној каси је после седам месеци био 4,3 пута већи него у истом периоду прошле године. И то свакако није могло да се деси без знања првог благајника Србије.

Као што без његовог одобрења 27. јула из буџета није могло да буде исплаћено 58,7 милијарди динара, као део четврте рате за набавку 12 француских борбених авиона рафала, чију је набавку уговорио председник Александар Вучић за 2,75 милијарди евра. Из добро обавештених извора Радар, наиме, сазнаје да је баш због рафала из државне касе крајем прошлог месеца непланирано одлетело пола милијарде евра. Наравно, без икаквог објашњења и полагања рачуна пореским обвезницима.

Без објашњења зашто је четврта рата за рафале исплаћена пола године пре рока

Притом је четврта рата од 686,25 милиона евра или 25 одсто од укупне вредности, по комерцијалном уговору са француском компанијом Дасо авијејшн, доспевала за плаћање тек 29. јануара 2027. То значи да је Србија њен лавовски део од скоро 73 одсто платила пола године пре рока и да јој до краја јануара 2027. преостаје да плати још 186,25 милиона евра.

Због те, Законом о буџету непланиране исплате, истог часа појавио се минус у државној каси, који је само у јулу нарастао на више од 45 милијарди, а од почетка године на скоро 98 милијарди динара  или око 835 милиона евра.

Нема, дакле, ни говора о некаквом вишку у буџету, којим се Мали јавно хвалио. Напротив, после исплате једнократне помоћи од око 600 милиона евра, која такође није планирана Законом о буџету за 2026, а такође је најавио за то ненадлежни председник Вучић, велике су шансе да ће минус у државној каси већ на крају следећег месеца премашити милијарду и по евра.

326 посто

већи је дефицит буџета Србије у првих седам месеци ове него у истом периоду прошле године, јер су расходи повећани за 16,9 одсто и расли су знатно брже од прихода

За разлику од министра, по чијим је речима „брига о грађанима апсолутни приоритет“ Владе и да се „за те намене користе средства из вишка у буџету, с обзиром на то да су порески приходи у првих седам месеци текуће године премашили планиране за преко 40 милијарди динара“, чињенице говоре да стање јавних финансија земље ни изблиза није тако ружичасто као што власт покушава да их представи.

У јулу ове године дефицит већи него у истом месецу 2020, у јеку пандемије

Тим пре што је на крају јула прошле године минус у државној каси био само 22,9 милијарди динара, с тим што су у чак четири од тих седам месеци – у јануару, мају, јуну и јулу – приходи били већи од расхода, док је у истом периоду ове године 4,3 пута већи.

Додатни разлог за бригу је што је дефицит у последњих пет месеци 2025. био чак 11,8 пута већи него у првих седам, јер је минус од почетка августа до краја децембра експресно порастао на 271,4 милијарде динара или око 2,3 милијарде евра. Ове године у последњих пет месеци креће се са много више стартне позиције, па се оправдано страхује да би у фото-финишу садашњи мањак могао као квасац да нарасте на две и по, а можда и три милијарде евра.

У прилог министру Малом не иде ни податак да годинама уназад буџет у јулу није био у минусу, а својеврси куриозитет је да је прошлог месеца дефицит био више него дупло већи него у јеку пандемије, када је у јулу 2020. био само 19 милијарди динара. С тим у вези није згорег подсетити да је на крају те 2020. укупан мањак достигао рекордних 459 милијарди динара или 3,9 милијарди евра.

Након тога, пет година заредом, од 2021. до 2025, сваког јула приходи државе били су већи од њених расхода и та разлика износила је редом 36 милијарди, 37 милијарди, 23 милијарде, 42 милијарде и лане 13,5 милијарди динара. Све до ове године, када се у јулу поново појавио мањак већи од 45 милијарди динара.

Док се власт хвали растом прихода, расходи расту дупло бржим темпом

Министар Мали јавно се похвалио приходима већим од плана, а неколико дана касније његовим стопама наставио је и председник Вучић. Он је, како преносе њему наклоњени медији, 1. августа рекао да је у јулу „очекивао приходе државе од 19,4 милијарде, а били су 20,3 милијарде динара или 4,6 изнад плана“, те да „боља наплата прихода, заједно са привредним растом, отвара простор за даље повећање плата и пензија“.

Вучић је, како преносе њему наклоњени медији, у јулу „очекивао приходе државе од 19,4 милијарде, а они су били 20,3 милијарде динара“. Заправо приходи нису били 20,3 већ 223 милијарде. Проблем је само што су расходи, које није помињао, били за 45 милијарди већи

Биће да је председник побркао лончиће, направио лапсус или су га њему блиски медији погрешно пренели. Само су последњег дана јула приходи буџета били толики, а за цео прошли месец били су 11 пута већи, око 225 милијарде динара. Расходе Вучић сасвим разуљиво није помињао, јер су прошлог месеца били скоро 270 милијарди динара.

Тачно је, дакле, да су, како сазнаје Радар, приходи у односу на исти период 2025. у првих седам месеци ове године номинално порасли за 10,8 одсто и то са 1.318 на 1.460 милијарди динара. Проблем за власт је, међутим, што су истовремено расходи расли знатно бржим темпом, па су увећани за 16,2 процента, са 1.341 на 1.558 милијарди. Аутоматски је и минус у државној каси скочио са непуне 23 на 98 милијарди или за 326 процената.

Истине ради, јулском мањку кључно су допринели појачани капитални расходи од скоро 82 милијарде динара, највећи од почетка године. Поређења ради, прошлог месеца издаци за велике пројекте били су скоро дупло већи него у јуну (41,2 милијарде), два и по пута већи него у априлу и мају (32 милијарде) и скоро три пута већи него у јулу прошле године, када су износили 27,3 милијарде.

Иако би се на основу званичне пропаганде могло закључити да је то последица убрзане градње објеката за потребе специјализоване међународне изложбе Експо 2027, јер је држава по уговору дужна да их заврши до 1. децембра, минуса у државној каси прошлог месеца не би било да власт у Србији није одлучила да превремено исплати део преосталог дуга за француске рафале.

Јави дуг током владавине СНС-а повећан за 26 милијарди евра

Уместо 29. јануара 2027, када по комерцијалном уговору доспева за плаћање четврта рата од 685,25 милиона евра, Влада је компанији Дасо авијејшн 27. јула уплатила пола милијарде евра. То је буџет олакшало за 58,7 милијарди динара, али ту уплату Мали је у Скупштини прећутао и посланицима и грађанима.

Уместо тога, причао је да је упркос глобалним проблемима „Србија наставила да расте“, да је „одржала макроекономску стабилност“, да је „успела да на сваки начин, сваки пут када оствари неки вишак прихода у буџету, то врати грађанима Србије“, да „наша привреда и даље расте, приходи нам у буџет расту и желимо да нашим суграђанима то на неки начин вратимо“.

Пет година уназад, од 2021. до 2025, сваког јула приходи државе били су већи од њених расхода. Све до ове године, а својеврси куриозитет је да је прошлог месеца минус био више него дупло већи него у јулу 2020, када је у јеку пандемије био 19 милијарди динара

И док је грађанима обећавао једнократну помоћ, која ће им бити исплаћена 14. и 22. септембра, ни он, ни било ко из врха власти није помињао уплату од 500 милиона евра француском Дасоу. А таман за тих пола милијарде евра власт је само 13 дана раније, 14. јула, задужила државу и то први пут приватним пласманом обвезница. Можда то и не би било толико чудно да 29. априла, емисијом три серије обвезница у еврима и доларима, држава није већ позајмила још три милијарде евра, тако да је власт СНС-а од јула 2012. до 1. августа ове године јавни дуг повећала за 2,6 пута, са 15,8 на 41,8 милијарди евра.

До данас јавност није сазнала ко је купио те 500 милиона евра вредне обвезнице које за наплату доспевају у јулу 2032, а купцу гарантује купонску стопу од 4,75 одсто и стопу приноса од 5,013 одсто. То је стварна цена по којој се држава задужила и показује да она својим повериоцима плаћа много већу камату од оне коју на своју орочену штедњу грађани добијају од овдашњих банака.

Влада крије купца прве приватне емисије обвезница вредних 500 милиона евра

У одлуци, коју је 14. јула потписао премијер Ђуро Мацут, наводи се да је Србија те шестогодишње обвезнице емитовала и продала унапред познатим „институционалним инвеститорима“ и тако позајмила 500 милиона евра „ради финансирања капиталних расхода у области текућег програма модернизације војске, укључујући набавку војне опреме и повезаних технологија“.

Србија је 14. јула емитовала шестогодишње обвезнице унапред познатим купцима и тако позајмила 500 милиона евра за „модернизацију војске“, а испоставило се да се иза те формулације заправо крије убрзана исплата дела четврте рате за француске
рафале

Испоставило се да се иза те формулације заправо крије убрзана исплата дела четврте рате за рафале. Исти рецепт примењен је и крајем прошле године, када је у децембру Дасо авијејшну исплаћено 200 милиона, као део треће рате од 686,25 евра, иако је за плаћање доспевала у јануару ове године. И о томе је власт ћутала док Радар није објавио ту информацију, као и вест да је остатак уплаћен у јануару и да је због тога српски буџет „олакшан“ за 57,1 милијарду динара или за 486,25 милиона евра.

Из ко зна ког разлога власт је пожурила да и лавовски део четврте рате исплати шест месеци пре рока, тако да тренутно Србија Дасоу дугује још само 737 милиона евра или мање од 27 одсто уговорене вредности посла. Ту куповину практично су уговорили председници Вучић и Емануел Макрон, а пре тачно две године, у августу 2024, уговор су само формално потписали министар одбране Братислав Гашић и Ерик Трапије, извршни директор Дасоа.

Србија је до сада за рафале већ исплатила две милијарде евра – прва два аванса од по 411,75 милиона у октобру 2024. и априлу 2025, трећу рату од 686,25 милиона у две транше, у децембру прошле и јануару ове године, а део четврте од 500 милиона у јулу. Први део преосталог дуга од 186,25 милиона за плаћање доспева у јануару 2027, а последњу рату од 549 милиона евра Србија ће плаћати сукцесивно, како авиони буду стизали, с тим што комерцијални уговор не прецизира рокове испоруке, већ само рокове плаћања – седам дана од пријема сваког авиона.

За последњих шест година укупни дефицит 14 милијарди евра 

Ако се има у виду да су 70 одсто новца за плаћање француских авиона раније обезбедиле банке из Француске, код којих се држава задужила за 1,92 милијарде евра, није искључено да су оне биле и купци 500 милиона евра вредног првог приватног пласмана српских обвезница, на које ће држава наредних шест година плаћати камату. Тим пре су у праву финансијски стручњаци који тврде да ће нас рафали коштати и више од 2,75 милијарди евра, јер би у њихову цену требало урачунати и камате које ће држава морати да плати на позајмљени новац.

Све у свему, само су теоријске шансе да ће у догледно време у српском буџету ико моћи да види некакав вишак. Осим министра Малог и председника Вучића. Они ће свакако, попут алхемичара, у државној каси „наћи“ новац који нико други не види, али они могу да га поделе. И увек га деле некако уочи избора. Можда је и због тога укупан дефицит српског буџета у претходних шест година догурао до 14 милијарди евра. А ове ће свакако бити већи од тог просека. Бар за 10 или 20 одсто. Мало ли је?