НАЈВЕЋИ син народа и народности”, како је за време владавине називан, никако да “васкрсне” у Ужицу, некадашњој, југословенској престоници титоизма. Скупштина града на Ђетињи данас ће расправљати о иницијативи СУБНОР-а да се ремек-дело Франа Кршанића, бронзани маршал висок 4,75 метара, врати на Трг партизана, одакле је вредна статуа уклоњена пре 26 година. Међутим, подршке за повратак Јосипа Броза међу Ере, међу одборницима нема.
– СУБНОР се жалио Управном суду. У решењу суда пише да је Скупштина морала да се изјасни о предлогу. То ће сада бити учињено – каже Бранислав Митровић, председник Скупштине града. – Одборничке групе су се изјасниле да су против враћања статуе, али постоји идеја да се она измести на плато испред Народног музеја, где ће бити доступна туристима.
Парадоксално је и то што се о судбини обележја посвећеног некада неприкосновеном владару данас одлучује демократски. За ужичке југоносталгичаре, Тито је творац Ужица као индустријског центра западне Србије, а статуа је несумњиво вредно уметничко дело. Све су, међутим, бројније оне Ере за које је маршал симбол времена у коме су, “уз његов благослов”, убијени угледни Ужичани, попут Живојина Павловића, највећег Титовог конкурента и аутора књиге “Биланс совјетског термидора”, а касније и “народни непријатељи”, попут ратног градоначелника Андрије Мирковића, сликара Михаила Миловановића и стотина других.
“Маршала” је 3. јула 1961. у 11 часова открио Александар Ранковић, предавши Ужичанима и грандиозни пиједестал за статуу – Трг партизана. Том чину су присуствовали патријарх Герман, Петар Стамболић, Иван Рибар, Чолаковић, Минић, Бакарић, Темпо и, наравно, Крцун. Извештавало је из Ужица 200 страних новинара, дошли су представници 39 држава, војни официри 18 земаља и неколико десетина хиљада Југословена – од Вардара до Триглава. Тито је са супругом Јованком у Ужице стигао Плавим возом, тек сутрадан, али су сви гости стрпљиво чекали.
УКЛОЊЕН УОЧИ РАТА 1991.
УКЛАЊАЊЕ статуе догодило се уочи рата по директиви републичког Извршног већа. Функционери тада владајуће странке и Ужичани “на раду” у Београду послушали су налог “одозго”, па су градске власти 28. августа 1991. око маршаловог врата обмотале сајлу. У темеље споменика сипана је сона киселина, да бетонска стопа попусти. Потегле су машине. Тито је пао и потом је склоњен од погледа иза зграде Музеја.
, Новости.рс
