Европа

Неочекивани енергетски удар са севера, Норвешка најављује смањење извоза струје

Норвешка која је међу највећим извозницима електричне енергије у Европи најављује могућност ограничења извоза струје због ниских водостаја на југу Норвешке.

Док енергетска криза изазвана руском инвазијом на Украјину дубоко потреса Европу, Норвешка, која је међу највећим извозницима електричне енергије на континенту, најављује могућност ограничења извоза струје, пошто се и сама нашла пред могућношћу несташица ове зиме, преноси Радио слободна Европе (РСЕ) писање светских медија.

Због ниских водостаја на југу Норвешке, влада те земље би могла да своје потрошаче стави испред међународних купаца, пише „Гардијан”, додајући да би тај потез могао да погоди Велику Британију, као и Немачку и Холандију које се такође ослањају на норвешку јефтину струју из хидроелектрана.

Становници главног града Осла такође су замољени да се краће туширају и затворе славину када перу зубе, јер су резервоари исцрпљени због сувог времена широм Европе.

Министар нафте и енергетике Терје Ослан рекао је норвешком парламенту 7. августа да ће пуњење језера код брана бити приоритет у односу на производњу електричне енергије када нивои падну испод сезонског просека.

Он је рекао да је производња електричне енергије на југу Норвешке смањена за 18 одсто у односу на прошлу годину, а да је производња на југозападу земље била најмања ове године. Додао је да је мала вероватноћа за увођење рестрикција на зиму, али да би прекида у снабдевању могло бити следећег априла или маја, мада првенствено за предузећа, а не за домаћинства, преноси Бета.

Ограничења у Норвешкој, како наводи „Гардијан”, могла би да се испоставе као тест европске прекограничне солидарности у време када је снабдевање енергијом у Европи под притиском руске инвазије на Украјину, док постоји бојазан да би режим Владимира Путина могао да прекине испоруке гаса у Европу.

С погоршањем енергетске кризе у Европи, свако ограничење би било још један ударац за европске земље које се ослањају на јефтину норвешку хидроенергију, оцењује Блумберг.

Норвешка скоро сву своју струју добија из водених ресурса и један је од највећих извозника електричне енергије у Европи. Међутим, после сувог пролећа, хидрорезервоари у најтеже погођеним областима су на 49,3 одсто у поређењу с медијаном од 79,4 одсто у периоду 2000. до 2019. године, због чега влада каже да мора сада да реагује да би се избегле несташице на зиму.

Норвешка није чланица Европске уније, али је део јединственог европског енергетског тржишта чија правила наводе да земљама није дозвољено да ограничавају проток струје ка суседима на дужи период, док су прекиди дозвољени само ако се прогласи ванредна ситуација.

Норвешку је погодила неочекивана енергетска криза, истиче Фајненшел тајмс, указујући да се, као показатељ колико дубоко енергетска криза потреса Европу, та земља изненада суочава са сопственим проблемима с електричном енергијом који утичу на све, од политике и међународних односа до пословања.

Најупечатљивија демонстрација проблема са струјом у Норвешкој је, како наводи британски лист, велика разлика у ценама између севера и централног дела с једне стране, и југа с друге стране. У три јужна подручја Норвешке струја је 10. августа коштала између 263 евра и 327 евра по мегават-часу, док је на северу и у централном делу земље коштала нешто више од једног евра по мегават-часу.

Главни разлог за толику разлику је мањак капацитета за пренос струје између севера и југа, указује Фајненшл тајмс, додајући да велике разлике у ценама постоје већ довољно дуго да неке компаније премештају пословање. Криптоволт, који се бави рударењем биткоина, преместио је своје активности с југа у област изнад Арктичког круга како би смањио рачун за струју.

Због проблема с електричном енергијом, норвешка влада левог центра сада се суочава с тешким избором, оцењује лист. Досад се у Бриселу представљала као поуздан снабдевач енергијом који жели да прода што више нафте и гаса, али сада готово да не може домаћем становништву да оправда продају струје у иностранству по високим ценама када многи Норвежани морају да плате исто толико.

Влада је досад пажљиво реаговала и најавила да ће потрошачима бити повећана подршка, која је међу највећом у Европи, па ће држава покрити 90 одсто рачуна за струју изнад одређеног нивоа цена.

С друге стране, давање помоћи предузећима биће теже јер би то могло да повећа потрошњу.

То су ипак и даље углавном проблеми срећне земље, оцењује Фајненшел тајмс и указује да „сигнали упозорења” у Норвешкој истичу колико би наредна зима могла бити тешка широм Европе.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Политика.рс

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!