Свака седма жена у Србији старости од 45 до 49 година, која је при крају периода када би још могла да рађа, нема дете.
У последњих пола века никада није забележен већи број жена без потомства, истичу у разговору за Политику др Горан Пенев и др Биљана Станковић, научни сарадници Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.
Резултати њихове анализе, која је објављена у најновијем броју „Демографског прегледа“, говоре да се 13,5 процената жена које се налазе на крају фертилитетног периода није остварило у улози мајке, а бројке сведоче да током протекле године свака трећа жена у нашој земљи старости од 30 до 34 године није родила. Без потомства је била и свака пета жена између 35 и 39 године живота.
Да би се разумело колико је порастао број жена које немају децу, треба рећи да је према резултатима пописа из 1991. године без потомства била тек свака дванаеста жена по завршетку фертилитетног периода.
„Многобројни су разлози због којих расте број жена које остају без порода, а један од основних јесте одлагање рађања. Ако се има на уму да је просечна старост жене приликом рођења детета у 2018. била 30 година, што је 5,7 година више у односу на 1972, јасно је у којој мери жене одлажу брак и материнство за касније године. Нажалост, закони биологије не могу се читати између редова јер с годинама старости опада шанса да жена остане у другом стању. Други разлог јесте смањење броја склопљених бракова – све је више жена које живе саме и немају партнера, а највећи број оних које нису у браку и немају децу живи у Београду“, истиче др Горан Пенев.
Доктор Биљана Станковић истиче да нема једноставног одговора на питање због чега жене остају без потомства јер сва социјално-психолошка истраживања која су спроведена у Србији сведоче да наши суграђани високо вреднују брак и породицу.
Резултати великог европског истраживања такође показују да свега три одсто мушкараца и два одсто жена старости од 18 до 40 година изјављује да се деца не уклапају у њихову слику о будућности.
Важи и обрнуто – највећи број Европљана машта о породици с двоје деце. Међутим, илустративни доказ тезе да је живот оно што се дешава док кројимо планове за будућност јесте да чак 23 одсто педесетогодишњих жена у Немачкој, скоро петина педесетогодишњакиња у Грчкој, и Швајцарској и 16 одсто жена ове старосне доби у Шпанији нема децу.
На питање шта је данас доминантан разлог због којег жене одлажу рађање и остају без потомства, Биљана Станковић каже да пролонгирано школовање, али и велика социјална и економска несигурност утичу на пораст броја жена које нису у браку и немају деце.
„Велики број младих жена има привремено-повремене послове или раде на црно и знају да им послодавац највероватније неће продужити уговор о раду ако остану у другом стању. Kада у истраживањима питате младе људе шта би их мотивисало да постану родитељи, највећи број њих одговара – сигуран посао и кров над главом. Пошто већина нема извесност у погледу посла или нема сталан посао који би им омогућио да подигну стамбени кредит, јасно је због чега се не одлучују за заједнички живот. А ако не живе заједно, мања је шанса да ће се одлучити за родитељство“, истиче она.
Резултати последњег пописа становништва говоре да је од укупног броја жена без деце чак 87 одсто њих било неудато, а др Горан Пенев истиче да бројке такође говоре да је 154.000 жена са завршеним факултетом остало без потомства, а то важи и за 340.000 жена са средњом школом.
Политика.рс
Озбиљна држава коју води нормалан човек, државник, води политику стимулације рађања. Србију, противуставно води педер, који мрзи жене, воли само мушкарце и зато довлачи младе, потентне мигранте јер по његовој изјави: они ће подићи наталитет у Србији. Пре ће бити да по оној народној, шта је баби мило то јој се и снило, он се нада да ће се ту огребати за сношај. Србкиње воле Србе и са њима да имају децу а не мигранте и њима сличне, то воли педерова мама.