Град Београд плаћао је групу компанија међу којима су Проинтер и Атлас Security знатно више него што је приказано јавности, показују подаци државног трезора. Ове фирме ангажоване су на пројекту „Београд паметан град“, који подразумева уградњу камера у школе и вртиће, а због којег је Повереник за заштиту података о личности покренуо ванредни инспекцијски надзор, открива Нова економија. Овај поступак покренут је након што су се грађани жалили да нису дали сагласност на снимање и изразили забринутост за потенцијално угрожавање приватности деце.
Уз Атлас и Проинтер, ради се о компанијама Енергософт ITSS (ћерка-фирма Проинтера) и Алеф Дистрибуција Адриа.
Више од 4,8 милијарди динара, односно нешто више од 41,3 милиона евра слило се у четири поменуте фирме у периоду од 2. априла 2024. до 29. децембра 2025. године, показују подаци Управе за трезор које је добила Нова Економија.
Највећи део тог новца добио је Атлас Security, којем је укупно уплаћена 2,1 милијарда динара (18,7 милиона евра).
Проинтеру и његовој ћерки-фирми Енергософту уплаћено је 1,8 милијарди динара, (око 15 милиона евра). Алеф Дистрибуцији Адриа, чији је крајњи власник фирма Алеф Нула А.С. регистрована у Чешкој, уплаћено је више од 826 милиона динара (око седам милиона евра), иако је Алеф на тендерима од свих градских предузећа и институција добио свега око 110 милиона динара, и то у конзорцијуму са другим фирмама.
Нова економија тражила је захтевом за приступ информацијама све уплате поменутим фирмама које су извршили Секретаријат за образовање и дечју заштиту, Секретаријат за послове одбране, Секретаријат за инспекцију, надзор и комуникацију и ЈКП Инфостан, који су били овлашћени да са њима закључе споразум о пројекту “Београд паметан град”.
Ниједна од ових уплата није експлицитно подведена под овај пројекат, али када се подаци о исплатама укрсте са Порталом јавних набавки, на којем су објављени сви послови које су поменуте фирме добиле од државе у јавним поступцима, види се одступање. Фирмама је исплаћено чак 3,7 милијарди динара више него што је вредност послова уговорених на јавним тендерима.
Вредност послова евидентираних на Порталу је свега нешто више од 1,1 милијарде динара, за све четири компаније укупно, од сва три секретаријата и од Инфостана.
Из ових компанија нису одговорили на питања да објасне ове нејасноће.
Упозорење о новом видео надзору у једној београдској школи. Фото: Ф.Р./Нова економија
Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија претпоставља да ова разлика потиче из послова који нису уговорени у процедури Закона о јавним набавкама, већ су по неком основу изузети.
Према његовим речима, постоји могућност да је реч о набавкама које су проглашене за поверљиве, или набавкама које су изузете по основу неког међудржавног споразума. Међутим, како каже, потпуно је нејасно који би могао бити основ за одређивање поверљивости ове врсте набавке.
“Постоји сумња да је закон директно прекршен како би се избегло спровођење отвореног надметања и како би се смањио увид јавности у податке о уговарању овог посла”, рекао је Ненадић.
Новинари Нове економије затражили су објашњење ових разлика од градских институција и самих фирми, али одговори нису стигли до објављивања овог текста.
Како је Нова економија раније писала, у марту 2024. градски секретаријати добили су овлашћење да за пројекат „Београд паметан град“ ангажују Проинтер и Енергософт ITSS, Атлас и Алеф Дистрибуцију.
Закључком од 29. марта 2024. овлашћени су Секретаријат за образовање, Секретаријат за послове одбране и Секретаријат за инспекцију да закључе Оквирни споразум са тим фирмама вредан 8,7 милијарди динара (74,6 милиона евра). Овај новац и уговор нису забележени на порталу јавних набавки, где се виде само послови вредни 1,1 милијарду.
Надлежни нису доставили информације о овом пројекту које је тражила Нова економија по закону о слободном приступу, јер је пројекат означен степеном тајности „строго поверљиво“.
Осим копије Оквирног споразума, тражили смо документа из којих се види који радови, услуге или добра су набављани за потребе овог пројекта, од кога и по којој цени. Није нам достављено чак ни образложење одлуке којом је реализација пројекта означена „строго поверљивом“, а које смо такође тражили захтевом.
Стручњак за информационо право Невена Ружић каже да бланко позивање на тајност података није у складу са законом, већ се мора образложити.
„Овај случај, посебно јер се тиче грађана Србије не само због располагања новцем пореских обвезника, већ и због тога што се одлука односи на велики број грађана (деца, наставно особље, и друга лица) је илустрација како орган не треба да поступа“, рекла је она.
Компанија Проинтер је најпознатија по кол центру СНС-а који је био смештен у њеним просторијама уочи избора 2023. године, али и по бројним другим везама са владајућом странком. Алеф Дистрибуција Адриа раније је учествовала са Проинтером у јавним набавкама.
Атлас Security је приватна фирма за обезбеђење која добија бројне послове од државних органа и предузећа. Помињана је у међима као једна од фирми које су обезбеђивале Скупштину града када је дошло до туче између обезбеђења и грађана у марту 2025. године. Из ове фирме су негирали да су њени запослени учествовали у том инциденту.
Припадници приватних фирми за обезбеђење, укључујући Атлас Security, испред Скупштине града Београда у марту 2025. године. Фото: Наташа Јовановић
Инспекција због камера у вртићу
Градска управа Београда од 2024. године спроводи пројекат „Београд паметан град“, у оквиру ког је, према речима званичника, у основне школе на територији града уграђено више од 5.000 камера, а видео-надзором покривени скоро сви вртићи.
Надзор је постављен и у вртићу „Анђелчић“ у Лазаревцу. Иако градске власти јавно говоре да се камере уграђују искључиво споља, овде су постављене и унутра.
Поводом овог случаја, крајем прошле године је Поверенику за заштиту података о личности стигла анонимна жалба, коју је Нова економија добила путем захтева за приступ информацијама од јавног значаја.
„Постоји реална могућност да камера сними тренутке када запослени улазе или излазе из свлачионице и док се пресвлаче, чиме се нарушава њихова приватност. Исто тако, нарушена је и дечија приватност“, наводи се у жалби.
Канцеларија Повереника послала је у вртић „Анђелчић“ инспекцију, којој је речено да су камере постављене сагласно одлуци Града Београда, од стране фирме коју је ангажовао Град, наводи се у записнику. Утврђено је да камере нису постављене тако да угрожавају приватност деце и особља.
Директорка установе је инспекцији казала да су чланови васпитно-образовног већа обавештени о увођењу надзора, како се наводи у записнику, као и да треба о томе да обавесте и родитеље деце.
Међутим, васпитачица запослена у вртићу Анђелчић, а која је анонимно говорила за Нову економију каже да пре увођења система није било састанка са управом вртића, а да су родитеље обавестили „на своју руку“.
Њен утисак је да се све одвијало брзо и без посебне припреме, али и без било каквих званичних информација о томе ко уграђује камере и ко гледа снимке. Како каже, пре увођења система није било састанка са управом вртића.
“Ми не знамо ко то гледа, ми као васпитачи немамо приступ снимцима”, каже она. “Никога од васпитача нису питали где да поставе камере, делује ми да је све урађено без претходног планирања”.
Жалбе грађана покренуле поступак
Према речима градских званичника, камере у школама и вртићима се посматрају из „командно-безбедносног центра„, а приступ видео-надзору имају људи које градске власти називају „лиценцираним оператерима“.
Надлежни не одговарају на питање ко су они заправо, односно да ли се ради о запосленицима приватних фирми.
„Што се тиче људи који раде, то су лиценциране куће које се баве обезбеђењем, које ангажује читава земља, град… То нису људи које је неко нашао на улици“, говорио је градоначелник Београда Александар Шапић у фебруару 2025. године.
Градоначелник Београда Александар Шапић у марту 2026. године. Фото: Бета/Милош МишковБета / Милош Мишков
Подсетимо, Град Београд претходно је дао овлашћење да се за пројекат „Београд паметан град“ ангажују фирме Проинтер и Енергософт ITSS, Атлас и Алеф Дистрибуција.
Одговарајући на питања новинара, Шапић се позвао на пристанак који су родитељи наводно дали у неодређеној прошлости.
„Сви родитељи су већ обавештени некада раније да су њихова деца снимана, и са тим су се сагласили, нису имали никакав проблем“, рекао је Шапић.
Два дана након његовог наступа, на адресу Повереника стигао је први од укупно три дописа узнемирених грађана који су тражили да се изврши надзор над спровођењем пројекта.
„Оно што ме посебно узнемирава јесте да [Шапић] каже како су сви дали сагласност за снимање, а ја прва нисам дала, нити сам знала да ово постоји“, наводи се у једној од анонимизованих жалби које је Нова економија добила путем захтева за приступ информацијама.
У другој жалби, поднетој 24. октобра прошле године, помиње се промо видео у којем Шапић говори о камерама и служби „Обезбеђења града Београда“.
„У овом видеу градоначелник Београда колико ми се чини посматра цео град као његову приватну парцелу, фирму, кућу којом патролирају и све 24/7 надгледају неки припадници приватног обезбеђења и фактички чини ми се потпуно незаконито обављају посао полиције која је једина задужена за јавни ред и мир и безбедност“, наводи се у жалби.
Трећа жалба односила се на видео-надзор у вртићима: „Није познато где ће камере бити постављене, ко ће имати приступ снимцима, колико ће се дуго снимци чувати, нити да ли су родитељи и старатељи деце дали сагласност у складу са Законом о заштити података о личности“, наводи се.
Жалбе грађана поднете поверенику:
Повереник је већ након прве жалбе у фебруару 2025. године по службеној дужности покренуо поступак ванредног инспекцијског надзора над Секретаријатом за послове одбране, види се из документације.
Из канцеларије Повереника казали су да поступак још увек није завршен.
„Овим путем Вас обавештавамо, да је поступак ванредног инспекцијског надзора … и даље у току“, наводи се у одговору канцеларије Повереника Новој економији.
Нова економија послала је питања Граду Београду и компанијама Проинтер, Енергософт, Атлас Security и Алеф Дистрибуција Адриа у вези са пројектом „Београд паметан град“, али одговори нису стигли до објављивања овог текста.
