Цена акције Нафтне индустрије Србије пре неколико дана била је чак два пута виша од оне коју је имала када је њоме почело да се тргује на Београдској берзи. Раст цене НИС-ових акција последица је великих инвестиција у ту компанију и добрих пословних резулата.
НИС је у 2011. остварио профит од 40 милијарди динара, а очекује се да ће и за прошлу годину нето добит бити у сличном износу. Генерални директор компаније Кирил Кравченко најавио је да ће из лањске добити бити исплаћене дивиденде акционарима.
Цена једне НИС-ове акције на Београдској берзи јуче била 838 динара, али пре неки дан је, након три месеца малтене континуираног раста, досегла је чак 910 динара, што је 100 посто више него када су се појавиле на Берзи, у августу 2008. године, када су коштале 506 динара комад. Најнижа цена ове хартије од вредности у последњој години остварена је у мају, када је износила 532 динара, а најнижа икада била је 442 динара.
Подсетимо, НИС је 2008. године продат руској државној енергетској компанији „Гаспром” у склопу међудржавног споразума две земље, а 51 одсто акцијског капитала домаће нафтне индустрије Русима је припало за 400 милиона евра. Остатак акцијског капитала припао је држави, запосленима и грађанима којима су подељене бесплатне акције. Вредност компаније је, дакле, тада процењена на 800 милиона евра, али никада није опробана на тржишту пошто је продата директном погодбом, а не на тендеру или аукцији на којој би се надметало више заинтересованих купаца или, пак, на берзи.
Данас је тржишна капитализација НИС-а на Београдској берзи, односно њена вредност, 146,5 милијарди динара, дакле нешто више од 1,3 милијарду евра.
Раст акција НИС-а осетно је већи од раста целог домаћег тржишта капитала. Индекс Београдске берзе Белекс 15, што је корпа акција у коју улази 15 најтргованијих домаћих акција па се сматра да на релевантан начин одражава кретања на овдашњем тржишту капитала, од августа до јуче је порастао са 436 на 566 динара, што је ипак осетно мање него у случају НИС-а. Иако је и неким другим од најликвиднијих домаћих акција у међувремену скочила цена, може се рећи да је заправо тај раст домаћег финансијског тржишта у суштини „повукао” НИС.
„Гаспром” је данас власник више од 56 одсто акцијског капитала, а држава Србија има близу 30 одсто власништва, док се остали акционари могу сврстати у „мале” пошто нико од њих нема више од једног процента власништва. На листи највећих десет акционара, осим „Гаспрома” и државе, још су и власници кастоди-рачуна код Уникредит, Ерсте, Рајфајзен и Војвођанске банке те компаније „Ањлл цоммуницатион„ и „Јулиус беар мултипартнер„. Они поседују између 0,008 и 0,4 одсто акција ове нафтне компаније.
В. Чворков
Пакетић за грађане
Око 4,8 милиона грађана Србије својевремено је добило по „пакетић” од пет акција НИС-а, које су тада вределе 2.500 динара. Део грађана у међувремену је продао своје власничко учешће у НИС-у, а они који су га сачували, данас имају хартије од вредности које коштају 4.420 динара. Стручњаци процењују да на дуге стазе Нафтна индустрија Србије има простор за раст – најављене су нове инвестиције, како у сектору продаје, тако и у истраживања, па не би било неочекивано да у дужем периоду и акције НИС-а наставе да расту.
Дневник
