Економија

Ништа од привредног раста, БДП тешко и до два одсто

* Након 2,1 одсто раста БДП-а у трећем тромесечју потребно да економија повећа активност за 3,4 одсто да би достигли два одсто на крају године

* Арсић: У Централној и Источној Европи тренд раста је око четири одсто; Савић: Ово заостајање за конкурентима је и највећи проблем за Србију

* Иван Николић: Индустријска производња је убрзала и ако настави, могућ је и раст преко два одсто

Упркос постигнутом напретку у смањивању бирократије која оптерећује инвеститоре, Србија и даље остаје на европском зачељу по привредном расту.

Републички завод за статистику објавио је флеш процену раста бруто домаћег производа за трећи квартал ове године од 2,1 одсто. То представља убрзање у односу на 1,2 одсто из првог, односно 1,3 одсто из другог овогодишњег тромесечја, али и даље је далеко испод пројектованих три одсто за ову годину. Чак ће и за раст од само два одсто бити потребно изузетно привредно убрзање у наставку године. У последњих пет година, Србија је само три пута остварила квартални раст већи од три одсто, а сада нам је потребно 3,4.

У сва та три случаја, у трећем и четвртом тромесечју 2013. године и првом тромесечју 2016. године, овај раст је дошао на рецесију у истим кварталима претходне године са којима се поредило. Овога пута задатак је далеко тежи јер је у последња три месеца прошле године забележен привредни раст од 2,5 одсто.

Последње пројекције раста Међународног монетарног фонда дате крајем септембра након посете мисије Фонда Србији смањене су са три на 2,3 одсто. Иван Николић, сарадник Макроекономских анализа и трендова истиче да ако индустрија настави са растом као у последња два месеца могуће је чак и достићи њихову прогнозу.

“Индустријска производња је убрзала и закључно са септембром достигла кумулативни раст за девет месеци од 3,5 одсто. Ако би наставила са таквим растом раст БДП-а би до краја године могао да буде и преко два одсто”, напомиње Николић додајући да све индустријске области дају допринос расту, а међу њима и производња електричне енергије која се вратила на прошлогодишње нивое након великог подбачаја почетком године.

Иначе је недавно министар финансија Душан Вујовић изјавио да ће раст до краја године бити преко два одсто, мада у документима на сајту Министарства финансија, као и Народне банке Србије и даље стоје пројекције од три одсто.

“Последње тромесечје у овој години ће вероватно бити још боље од трећег, али ни то неће бити довољно да раст дође до два одсто”, сматра Милојко Арсић, професор на Економском факултету. Како додаје, раст од 2,1 одсто у трећем тромесечју сасвим је у складу са пројекцијама да ће у 2017. години годишњи раст бити на нивоу од 1,5 до два одсто.

“Колико се год буде натезало и прављене корекције тешко ће раст БДП ићи преко два одсто. Чак и када би искључили утицај пољопривреде који је негативан и износи један одсто, то значи да би привредни раст износио 2,5 до три одсто што је и даље један од најлошијих резултата у Централној и Источној Европи. У том региону је тренд раста око четири одсто, а код нас мање од три одсто”, оценио је Арсић.

Управо ово заостајање за конкурентима је и највећи проблем за Србију, сматра Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду. Он истиче да се бавимо ниским стопама од два или 2,1 одсто, а да је нама потребно много више да би сустигли друге земље.

“Мала је вероватноћа да у четвртом кварталу имамо раст од око 3,4 одсто да бисмо дошли до два одсто раста за целу годину. Али чак и ако остваримо два одсто, то је далеко мање од пројектованих три одсто. Па и тих три је стопа која нас не вуче напред. Земље Централне и Источне Европе имају раст од четири одсто, двоструко веће од нашег, и то на базу која је седам, осам пута већа. Нама су потребне високе, чак двоцифрене стопе раста као што смо имали у неколико наврата после Другог светског рата. Као и тада имамо јако ниску базу, а као друго треба нам стратегија развоја која се не ослања само на стране инвестиције, него на домаће и коришћење компаративних предности”, оцењује Савић додајући да се често бавимо јефтином статистиком за дневне потребе уместо суштином.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!