Лесковац – На подручју осам градова у Србији (Београд, Ниш, Крагујевац, Јагодина, Ужице, Лесковац, Зајечар и Пожаревац) у току је реализација пилот-пројекта „Учење кинеског језика у основним и средњим школама у Србији“ који се спроводи на основу меморандума двеју влада. Циљ је да наши основци кроз учење основа кинеског језика упознају културу и традицију ове далеке земље. По речима Марине Илић, просветног саветника у Школској управи у Лесковцу и координаторке за кинески језик на подручју Јабланичког округа, кинески се за сада изучава као факултативни предмет, али уколико резултати буду позитивни и постоји интересовање, биће уведен као изборни предмет.
У Јабланичком округу први степен овог, по многима веома тешког језика, савладало је 150 основаца – 50 у Лесковцу, 79 у Власотинцу и 21 у Лебану. У Лесковцу се настава одвија у Основној школи „Вук Караџић“. Директор школе Ненад Ивановић каже за „Политику“ да је циљ увођења кинеског језика био да се обогати садржај школе. – Деца у Србији мало знају о кинеској култури, једној од најстаријих цивилизација на свету. Кад смо чули за овај пројекат, пријавили смо се и одзив је био одличан, каже Ивановић.
У сва три града наставу кинеског држала је Чанг Јуанг из Пекинга, која је, ради лакше комуникације, себи наденула име Шарлота. Она се недавно вратила у Кину, јер јој је истекла виза, а и наставила је постдипломске студије, тако да се неће враћати, па ће ускоро из ове далеке земље у Лесковац стићи нова наставница. Наиме, због великог интересовања, пројекат ће бити настављен до краја ове школске године, па ће малишани завршити и други ниво учења.
Њи хао (добар дан), поздравили су нас ученици који су решили да овладају основама кинеског језика. – Хтела сам да покушам, када сам кренула, допало ми се и наставила сам. И даље ћу да учим, а једног дана планирам да одем у Кину. Понекад разговарам са Кинезима у Лесковцу, они се најпре изненаде, а онда се одушеве – каже Марија Михајловић, ученица седмог разреда.
Андријана Стаменковић, осми разред, каже да ју је занимала култура Кине и да је доста тога сазнала преко интернета.
Њена вршњакиња Милица Марковић додаје да воли језике и да је кинески веома интересантан. – Искрено, није би било много тешко, можда мало код изговора. Писање изгледа компликовано, а у ствари је врло једноставно – сматра Милица.
– Од своје четврте године перфектно говорим енглески, па сам пожелео да научим и кинески, јер планирам да студирам језике – као из топа одговара Никола Станковић, ученик шестог разреда.
Кинески се допао и Наталији Здравковић, пети разред, којој су посебно занимљиви знакови. Интересује је кинеска култура и планира да студира кинески. Наставница је, каже, била одлична.
– Доста сам слушала о Кини, Кинезима и њиховој култури – каже Анђела Цакић, ученица петог разреда. Андрија Лазић, ученик седмог разреда, каже да добро зна енглески и да је хтео да проба да научи и кинески. Плашио се знакова, али се испоставило да нису тако тешки Најтеже му је, каже, било писање, а најлакши говор. Од двеста знакова савладао је двадесет, па ће наставити да учи.
– Кинески ме привукао, јер сам хтела да научим нешто ново. Још већи изазов било ми је то што изгледа тешко, поготову знаци, али се показало да нису тако тешки. Наставница не зна српски, па смо комуницирали на енглеском, тако да смо истовремено учили и кинески и енглески – каже Александра Стојановић, ученица седмог разреда.
Ученици су добили уџбенике, вежбанке, карте, а по завршетку првог степена, на иницијативу Чанг Јуанг, додељени су им сертификати, док су најуспешнији добили и „оловке које говоре“ које представљају компјутер у малом и помажу код правилног изговора и превођења кинеског језика.
Кинези посебно школују кадрове који ће предавати кинески језик у иностранству. Каријера Чанг Јуанг везана је за иностранство. Прве две године по завршетку студија провела је Индонезији, а затим је дошла у Лесковац. Иако је Индонезија по свему ближа Кини, Јуанг је одушевљена Србијом. Најпре, фасцинирала ју је чињеница да са нашом визом може да путује по Европи и она је током распуста обишла више европских метропола – Рим, Париз, Берлин, Беч, Амстердам. У Лесковцу је испробала рецепте наше националне кухиње, одушевила ју је „роштиљијада“, допали су јој се ражњићи и телећи медаљони.
Ипак, доживела је и једно непријатно искуство. Док је била у кабини у једној продавници у Београду украли су јој торбу са новцем и пасошем. Кинези су јој издали нови пасош, па је у домовину понела само лепе успомене из Србије.
