Нова књига Салиха Селимовића: Знаменити Срби исламске вероисповести
Салих Селимовић (Извор: Искра)

Нова књига Салиха Селимовића: Знаменити Срби исламске вероисповести

Селимовић желио да представи многе светле примере међусобне сарадње и поштовања у, „нашем вјерски подијељеном народу, чију су заваду подстицали окупатори“

У Србији је из штампе недавно изашла књига „Знаменити Срби исламске вероисповести“, историчара из Сјенице Салиха Селимовића, у којој доноси биографије 50 личности из шест минулих вијекова, међу којима Емира Кустурице, Мухарема Баздуља, Меше Селимовића и Мехмед-паше Соколовића.

Селимовић у предговору књиге наводи да су у њој представљене биографије знаменитих Срба исламске вјероисповијести, који су оставили неизбрисив траг у бурној прошлости ових крајева од 15. вијека до данас.

У књизи је представљен и њихов богат рад од интереса за српски народ, на културном и научном пољу.

Селимовић је навео да је желио да представи многе свијетле примјере међусобне сарадње и поштовања у, како је навео, „нашем вјерски подијељеном народу, чију су заваду подстицали окупатори“.

– И поред мимикрије и конформизма већег дијела муслимана у односу са окупаторима, знатан дио муслиманске интелигенције упорно је радио на освјешћивању и припадности српском националном корпусу. Ова књига посвећена је храбрим и часним људима, којима дугујемо да буду извучени из народног заборава – написао је Селимовић.

Међу истакнуте Србе за вријеме турско-османске владавине, Селимовић убраја Иса-бега Исаковића, Скендер-бега Црнојевића, лозу Соколовића, у којој посебно мјесто припада Мехмед-паши, градитељу моста на Дрини у Вишеграду и низа задужбина широм поробљених српских земаља и турске царевине.

Странице су посвећене и Хусеин-капетану Градашчевићу, познатијем као Змај од Босне, Омер-паши Латасу, као и групи књижевника крајем 19. и почетком 20. вијека.

Из богате историјске грађе, аутор доноси појединости о Мустафи Голубићу, доктору Мехмеду Спахи, муфтији Зекеријаху Зеки Жинари, муфтији Мурату Шећерагићу, пишу „Вечерње новости“.

Ту су и биографије интелектуалаца, академика или књижевника који су обиљежили посљедњи вијек, међу којима су Авдо Хумо, Хасан Бркић, Осман Каранеговић, Хамза Хумо, Меша Селимовић, Скендер Куленовић, Девшић Сушић, Ћамил Сијарић, доктор Исо Калач.

Такође, ту су и биографије Емира Немање Кустурице, Мухарема Баздуља, доктора Мехмедалије Нухића и других.

Селимовић је дугогодишњи истраживач и аутор 14 књига о Рашкој области, међунационалним односима, сеобама, презименима…

Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. године у Тешњу у БиХ.

Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним нагласком на демографске и миграционе процесе у Рашкој области.

Добитник је Вукове награде за 2013. годину и Кочићеве награде за исту годину.

Селимовић је у ранијим изјавама за медије говорио и о култу Светог Саве међу потурченим муслиманима у Србији, наводећи да су, да би сачували здравље и заштитили дјецу од урока, многи муслимани крстили своју дјецу, те да је то био један од разлога што је исламизовани Албанац Синан-паша наредио да мошти Светог Саве буду ископане, пренесене на Врачар и спаљене.

Паша је мислио да ће тако уништити култ тог великог српског просвјетитеља и одбити муслимане од Манастира Милешева.

Опрема: Стање ствари

(РТРС/Искра, 8. 2. 2021)

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Судбина Љубомира Млађеновића из братуначке Јежестице

Судбина Љубомира Млађеновића из братуначке Јежестице

Јежестица је село код Братунца, никада се није опоравила од демографског губитка из Другог свјетског …

Копривица: Од одсудне је важности да се СПЦ у Црној Гори дистанцира од „тројанског коња“ Кривокапића

Копривица: Од одсудне је важности да се СПЦ у Црној Гори дистанцира од „тројанског коња“ Кривокапића

* Антагонизовање нове подгоричке администрације с Београдом и Бањалуком, иако је она уведена у власт превасходно …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *