- Породице Јовановић у косовско-поморавском селу Могила, трпи непрестане зулуме а остаје без ичије помоћи
Само за последњих месец дана њихова кућа је обијена по други пут. Досада им је имање паљено, пљачкано, били на мети напада и пљачки свих ових година. Све то јесу велики и најважнији разлози због чега треба бојкотовати шиптарске изборе којима се ствара њихова илегална држава.
*Напомена: у вести коју је објавила РТВ Пулс наводи се да је село Могила у „општини Клокот“ што је погрешно јер се ради о илегалној општини коју су основали шиптарски сепаратисти по спорним законима такозване „републике Косово“ на простору јужне српске покрајине. Село Могила припада општини Витина која постоји по административној подели територија Републике Србије што је једино исправно. У видео прилогу се појављује и један од „службеника“ те илегалне општине али
У ноћи између 4 и 5. фебруара, непознати починиоци су провалили и извршили преметачину у кући и осталим објектима. У време провале у кући није било никога, јер је седамдесетотрогодишња Љубинка била у посети код синова.
И крајем прошле године, имовина Јовановића је била на мети провалника. Њима је 25. децембра запаљен је помоћни објекат и плевња, а кућа обијена.
Пожар је тада избио у плевњи и штали нешто после 22 часа. Ватрогасци су дошли на лице места, али је тада већ све изгорело.
Рођак породице Јовановић, Милош Јовановић рекаојетада да се „види да је пожар подметнут, јер је ватра долазила са више страна. Циљ овог напада је да се Срби застраше, продају своју имовину у бесцење и протерају са ових простора“.
Починиоци напада и тај пут остају „непознати“. Такозвана „Косовска полиција“ је извршила увиђај, али до сада није расветљен не овај већ ни један случај напада и пљачке српске имовине. Уместо тога, рођак породице Јовановић физички је нападнут од стране тзв. „Косовске полиције“.
Унук власнице куће Милош Антић из Пасјана, стигао је на лице места одмах након штоје обавештен о пожару. У дворишту је затекао десетак комшија Шиптара који су се непримерено понашали.
„Гласно су се смејали и провоцирали. Затражио сам од полиције да сви напусте двориште, али ми је у том моменту пришао један ватрогасац албанске националности с намером да се физички обрачуна са мном. Тада ми је пришао полицајац српске националности И.С. и изненада ме ошамарио, а потом и привео у полицијску станицу због наводног ометања службеног лица на задатку. Ја сам само тражио да се обави увиђај, јер је, осим паљевине и кућа обијена и украдене су ствари. Полицијска патрола је то одбила с образложењем да им се ближи крај смене“, каже Антић.
Све то је тек део онога што је породица Јовановић претрпела од 1999. годинеа ту су бројни напади, гранатирање, провале, крађе, подметање пожара, па до каменовања куће.
Бака Љубинка која “Хоће да ме протерају. Нећу ја одавде да идем нигде. Овде сам се родила, овде има да умрем. Да продамо, нећемо никад, верујте”, каже за Пулс забринута што нико не може да јој гарантује безбедност.
У Могили данас живи још седамдесетак српских породица са око 200 Срба. Пре рата било их је дупло више. Отерани су управо сличним притисцима и насиљем. Константа оваквог живота и чак погоршање од када Срби учествују у шиптарским квази-изборима, јесте само довољан разлог да се они, као и сепаратистички систем уопште, до краја бојкотују.
