НОВИ БЕЧЕЈ – У близини Новог Бечеја на 15 километара од центра те вароши, на локалитету “Борђош” откривено је археолошко налазиште на којем су јуче завршена прва ископавања у којима је пронађен велики број различитих предмета који ће научницима помоћи да остваре главни циљ – реконструишу живот од пре чак 7.000 година.
Да је реконструкција живота, односно унутрашњости и спољашности једне куће из винчанског касно неолитског периода и упознавање шире јавности са начином живота, исхране, градње и свега другог из тог праисторијског доба главни циљ овог пројекта, Тањугу је потврдио и археоботаничар у Музеју Војводине Александар Медић, који је руководилац пројекта на терену.
“Људи када оду у музеје виде по неку лепу ствар, заинтересују се за то, међутим у музејима тренутно не можете да видите како је изгледао прави живот у периоду из кога тај предмет потиче. Ми желимо да то променимо и да покушамо да реконструишемо једну целу кућу, са целокупним инвентаром, са свим оним што се налазило у њој, тако да људи када уђу унутра могу да осете и мирис и укус те куће и да виде како је изгледао распоред у њој”, рекао је Медић.
Он је казао да су археолози на локалитету “Борђош” имали срећу да су пронашли кућу из касно неолитског доба у којој је дошло до пожара, па су се зидови због пожара срушили и то тако да су поклопиили и готово у потпуности сачували на свом месту све оно што је тог тренутка било у кући, па је на том локалитету пронађено петнаестак веома очуваних посуда, алатки, накита и фигурина.
Радови на том пројекту, по речима руководиоца технолошког одељења у Музеју Војводине Тијане Станковић – Пештерац, почели су априлу месецу ове године када је тај локалитет истражен посебним врстама геофизичке проспекције, а геомагнетна и геоелектрична проспекција су помогле археолозима да сазнају шта се налази испод земље и дале су тачну слику локалитета.
“Ради се о огромном каснонеолитском насељу површине око седам хектара, које је било оивичено или уоквирено дубоким ровом. Куће су биле квадратног облика и различито су зракасто распоређене у насељу, односно није било никаквих низова кућа”, објаснила је Станковић – Пештерац.
По њеним речима, тренутно се на платоу истражује једна од кућа, а испод тог платоа, односно рова, налази се друга кућа која је била на периферији насеља и која се такође истражује, а обе куће, како је истакла Станковић – Пештерац, дале су обиље налаза на основу којих је могуће утврдити које културе су живеле на том месту и за сада се може претпоставити да је реч о потиској и о винчанској култури.
Винчанска култура, како је објаснио Александар Медић, носи назив по чувеном налазишту Винча, ради се о огромној неолитској култури и на овим просторима има додир са потиском културом која долази са севера, има додир са Карпатима и њима су доступне све сировине које су у неолиту биле веома значајне.
“Потсећам да у то време није постојао метал и они су за све своје потребе морали некако да се снађу са кремењем. И ми смо имали једну малу пробу и утврдили смо да то јако добро иде, јер су сечива изузетно оштра”, рекао је Медић додајући да је постојала нека врста размене између потиске и винчанске културе у којима су у замену за кремење и друге камене сировине добијане разне шкољке које су неким речним путевима допремљене са Медитерана и накит карактеристичан за медитеранско подневље.
Археолог Илдико Медић рекла је Тањугу да је археолох аматер Јован Бакалов један од најзаслужнијих за то да уопште дође до ископавања на поменутом локалитету, јер је он још пре 30 година ту почео да сакупља интересантне предмете.
“Почетком ове године у посету су нам дошли неки наши другари археолози из Немачке из института за праисторију из Кила и тражили су неко ново место где би могли да истражују и ми смо их, познавајући Бакалова одвели на тај локалитет где су се они одушевили виђеним и већ у априлу су кренули са геомагнетним и геоморфолошким истраживањима”, каже Илдико Медић, додајући да су истраживања показала да се ради о изузетно очуваном насељу.
Илдико Медић каже да је на локалитету “Борђош” пронађено петнаестак изузетно очуваних посуда, међу којима и прелепо украшени пехар, али и две фигурине, једна у облику рибе, а друга у облику неке веће животиње која подсећа на краву, као и огромни јелењи рогови на основу којих се може рећи да се радило о јелену капиталцу.
Као доказ да се на том подручју вршила трговина, односно размена између винчанске и потиске културе Илдико наводи чињеницу да су археолози током ископавања пронашли једну посуду која је била окренута наопачке, потпуно очувана, а да су у њеној унутрашњости пронађене десетине медитеранских шкољки, као и да је пронађено доста сировина оксидијана које потичу са Карпата.
Александар Медић је истакао да је план да се овај пројекат интернационализује, односно да се нашим и немачким археолозима прикључе и колеге из Мадарске из Сегединског музеја и из Румуније из Темишварског музеја.
“Жеља нам је да направимо једну тројну екипу којој ће се прикључити Немци, како би ово постао један диван европски пројекат. Сви они су одушевљени том идејом и они су сви изразили жељу да учествују од следеће године па, ја се надам, наредних десетак година како би истражили ово насеље како доличи 21. веку, мултидисциплинарно са свим могућим анализама”, казао је Медић.
Први радови на ископавањима на локалитету “Борђош” завршени су јуче, али по речима Александра Медића, ту се прича не завршава и тек сада креће научни рад по различитим дисциплинама.
“Много је већи број научника који ће тек сада да крену са радом. Прикупили смо јако пуно узорака да би они могли да се баве науком. Овде има јако пуно “олога”, ово је мултидисциплинарна прича у којој имамо археоботаничаре, археозоологе, геофизичаре, геоморфологе, геологе и сијасет научних дисциплина без којих више археологија у 21. веку није могућа и не постоји”, закључио је Медић.
Танјуг
