Изложба 200 српских стрип аутора, који већ годинама успешно раде у Француској, САД, Шпанији и Италији. Веза између српског и француског стрипа изузетно је јака, потиче из времена пре Другог светског рата
У ФРАНЦУСКОЈ су праве стрип звезде, у Србији су скоро непознати. Наши цртачи данас су интегрални део француске модерне културе, а њихове чаролије у сликама оплемењују животе стотине хиљада читалаца на многим континентима.
Да би и домаћа публика постала свесна важности српске стрип сцене, Удружење стрипских уметника Србије и Француски институт поставили су изложбу “Наставља се… Три генерације савременог српског стрипа”, која ће у галерији Института бити отворена до 13. априла.
Представљено је 200 наших аутора који су у протекле четири деценије оставили траг на домаћој и међународној стрип сцени, а публика може да види оригиналне табле из њихових француских, али и америчких, шпанских или италијанских издања. За ови стрип цртаче, по речима Павла Зелића, аутора концепта изложбе, може да се каже да су део француске стрип сцене.
– Французи их сматрају својима. Када Алекса Гајић, Дражен Ковачевић, Владимир Крстић Лаци, Леонид Пилиповић Лео, Рајко Милошевић Гера, Зоран Јањетов, оду у Француску, дочекани су као велики стрип аутори. Они одлазе на фестивале, људи чекају у редовима да им потпишу албум, њихове оригиналне табле продају се на аукцијама. Сем Гајића и Јањетова у Србији су много мање познати, и нису на адекватан начин представљени. Желели смо овом изложбом да им одамо почаст – каже Зелић за “Новости”.
МЕБИЈУСОВ ДАН
У ОКВИРУ изложбе, 21. марта, биће организован “Мебијусов дан”. Жан Жиро или Мебијус, чувени француски стрип аутор, можда један од највећих свих времена, извршио је огроман утицај на српски стрип. Стрипови које је радио у класичном стилу док је цртао Блуберија, тако и они рађени алтернативним стилом у каснијем периоду, када је прозвао сам себе Мебијус, били су пресудни за опредељење наших стваралаца у стрипу седамдесетих и осамдесетих година. Јањетов је чак добио велику част да настави његов рад на серијалу “Инкал”, са сценаристом Александром Жодоровским.
Србија, по његовим речима, има јаку базу стрип аутора. Реч је овде о 200 цртача који се професионално баве стрипом и који су на том уметничком пољу нешто постигли. У поређењу са другим уметностима, додаје Зелић, то је импозантан број аутора који се успешно представљају у иностранству.
Веза између српског и француског стрипа изузетно је јака и дубока. Потиче из времена пре Другог светског рата, када су француски стрипови почели да излазе у Србији, и када су тадашњи аутори из Србије почели да објављују у Француској. Чак је, уочи рата, београдски стрип претио да преплави француска издања, а култни статус код Француза уживао је стрип Ђорђа Лобачева “Принцеза Ру”.
– У послератном периоду, због политичких околности, било је мање могућности за тако нешто, а онда долази период на који се надовезује ова изложба – осамдесете године 20. века.
Тада почиње прави пробој српских, односно југословенских стрип аутора на француско тржиште и, уопште, на међународно. Српска стрип сцена била је највише фокусирана на Француску, пре свега зато што су француски стрипови имали веома добру прођу у Србији. Наши аутори обликовали су се под утицајем француских стваралаца, и однеговали стил који је пријемчив за тамошњу публику. Као једна од највећих стрип сцена, Француска је пригрлила стрип цртаче из Србије – објашњава Зелић.
Прекретница је била и велика изложба “Југословенски стрип 1866-1986”, одржана у Југословенском културном центру у Паризу 1986, када су Зоран Јањетов и Жељко Пахек почели да раде за француске издаваче. Осамдесете су, иначе, полазна тачка ове изложбе, због тога што су аутори који су стварали тада, и данас активни.
ТАРАНТИНО И ГЕРА
ДА су српски аутори достигли навећи светски ниво уметности стрипа, говори и податак: велики Квентин Тарантино изабрао је да му наш Рајко Милошевић Гера црта стрип “Ђангова освета”! Тарантино је управо добио Оскара за “Ђангов” сценарио, а сада адаптира свој сценарио за истоимени стрип. Рођен у Београду, Р. М. Гера, како му је уметничко име, већ годинама живи и ради у Барселони, а његов стрип “Сцалпед” објављен у Америци постигао је велики успех.
– То је било последње златно доба стрипа на овим просторима, пре свега због високо тиражних публикација у тадашњој Југославији, због прилике да наши аутори раде у иностранству, да раде лиценцна издања. Посетиоци могу да виде оригиналне табле “Великог Блека” или “Тарзана”, лиценцних издања која су радили наши аутори, а да то ми нисмо ни знали када смо као клинци читали те стрипове – каже Зелић.
Поставка прати и тежи период за цртаче, који долази са деведесетим годинама, када у први план излази алтернативни стрип. Много је аутора, као што су Александар Зограф, Восток, Грабовски, ипак, успело да се пласира у иностранству. Стварали су у много тежим околностима, али су имали прођу у свету алтернативног стрипа.
Трећа генерација стрип аутора везује се за период после 2000. године, када у новој политичкој клими наши стрип аутори опет све чешће објављују у Америци, Италији, Шпанији, Немачкој, скандинавским земљама, али Француска и даље остаје главна адреса.
– Стрип је изгубио генерације читалаца, али се враћа и неки нови клинци га поново откривају.
Коначно, циљ ове изложбе је и да у Србији стрип буде системски потпомогнут као пуноправна уметност, што је статус који већ деценијама има у Француској – закључује Зелић.
СПОЈ КУЛТУРА
УНИВЕРЗУМ за себе чини великан француског стрипа и европске уметности Енки Билал, рођен у Београду, а одрастао у Паризу.
Легитимна су два виђења његовог рада: оно које каже како је његов опус производ искључиво француске културе, али и оно да је Билалова уметност по осећајности, естетици и личној филозофији спој две културе – словенске и француске, записао је Зоран Стефановић у каталогу изложбе.
Новости
