ЗА Србију, март месец није само весник пролећа. Кроз историју, трећи месец у години за нас је често и весник преломних политичких догађаја. Мање-више, велике битке и муке дешавале су нам се у свим месецима, али се март некако издваја као месец наших укупних страдања.
Јер, управо су се у марту одиграли многи значајни догађаји у савременој српској историји. Још од демонстрација и пароле “Боље рат него пакт” 1941. године, почетка бомбардовања СР Југославије 1999, па све до погрома косметских Срба 2004. и убиства премијера Зорана Ђинђића, или смрти бившег председника Милошевића у хашком затвору, март као да је предодређен да буде турбулентан период.
Мали подсетник на историјске догађаје указује на то да би све оно што нам се дешавало у том месецу било превише и за много веће народе. Почињемо са 27. мартом 1941. Комунистичка партија је у полувековној владавини и историји тај дан славила као чин народног отпора фашизму, с њом на челу. Касније, историја и историјски архиви казују да је тог дана у Србији, у ствари, изведен класични војни удар у организацији британске обавештајне службе. Тај догађај изазвао је бомбардовање Београда 6. априла, брзу капитулацију државе и војске, сурову немачку окупацију и четворогодишње ратно страдање Србије.
– Мартовске демонстрације јесу биле одговор на нацизам и тачно је да би нас Хитлер пре или касније напао, али с друге стране, одлука да у том тренутку уђемо у рат са Немачком је једноставно била трагична за Србију – објашњава историчар др Драган Петровић. – Србија је могла и касније да се укључи у борбу, али је то урадила онда када је то највише одговарало Великој Британији. Најгоре од свега је то што смо у 20. веку много пута били жртве англо-американске русофобне политике.
Много година касније, 24. марта 1999. године, НАТО снаге отпочеле су 78 дана и ноћи дуго бомбардовање. Наводни разлог је било “спречавање хуманитарне катастрофе на Косову”. Бомбардован је велики број цивилних објеката – мостови, термоелектране, рафинерије, ТВ станице и предајници, возови, аутобуси…
Бомбе су убиле више од 2.000 људи, претежно цивила. Ни после 14 година за те злочине нико није одговарао. Јер, с обзиром на то да одлуку о бомбардовању није донео ни одобрио СБ УН, оно је било противправан акт оружане агресије.
– Због отпора који смо пружали десет година смо брутално и кажњени. Бомбардовање, као и зелено светло за убијање Срба и спаљивање наших цркава и манастира 17. марта 2004. године, само су наставак политике Запада према нама – констатује Петровић.
Трагични догађаји у бившој Југославији такође су најављени у марту, још 1981. године. Тада су се догодили велики протести косовских Албанаца, који су били само почетак крвавог распада државе, али и НАТО бомбардовања 18 година касније.
Десет година од косовских демонстрација, у Београду се догодио народни бунт. Ти први кораци демократије угашени су сузавцем 9. марта 1991. године. Били су и окидач за будуће демонстрације, које су, испоставило се, потпуно изневериле народна очекивања.
Црни март за Србију био је и 2003. године, када је убијен премијер Зоран Ђинђић. Историјска је и политичка иронија да је, такође у марту, али 2006. године угашен живот Слободана Милошевића у затворској болници Хашког трибунала.
СВА МАРТОВСКА ДЕШАВАЊА
1941. Потписивање Тројног пакта с Хитлеровом Немачком
1981. Велики протест косметских Албанаца
1991. Прве опозиционе демонстрације у Србији
1999. Почело НАТО бомбардовање СР Југославије
2003. Убијен премијер Србије Зоран Ђинђић
2004. Велики погром Срба на Космету
2006. Смрт Слободана Милошевића у Хагу
2007. Усвајање спорног плана Мартија Ахтисарија
Новости
