Хрватски дневни лист “Јутарњи лист” цитирао је изјаву комшије породице Вучић из села Чипуљић крај Бугојна у којој стоји да усташе нису убиле Вучићеву породици и да је он због опстанка постао католик.
Новинари хрватског “Јутарњег листа” посетили су село Чипуљић крај Бугоња одакле потиче породица Александра Вучић како би испитали да ли су усташе заиста убиле његову породицу.
– Изјава о усташким злочинима над члановима његове породице вероватно је за младог радикала Вучића, на почетку његове политичке каријере, била велики плус. Но, он је већ тада, с обзиром на то да је остао повезан с родбином и дедовином, морао знати да у најмању руку искривљује истину јер су репортери “Јутарњег” то сазнали у једно поподне проведено у Чипуљићу крај Бугојна, одакле потиче његова породица. Заиста, нико од његове ближе родбине, а говоримо о деди Анђелку, дедином брату Ради, као и о њиховој деци, дакле Александровом оцу, стричевима и тетки, дакле Радиној деци, није страдао од усташке руке, наводи “Јутарњи лист”.уПрема писању тог листа, у Чипуљићу данас живи само Дарко Вучић, Радин син, Александров “мали стриц”.
Његова супруга Анђелка није желела да прича о њиховом породичном стаблу. Рекла је новинарима да су већ довољно пута иступали за медије и да више не желе, а поготово не с обзиром на лоше односе између две земље, након што су новинари рекли да долазе из Хрватске.
– Но, зато нам је све испричао Васо Трифковић, њихов 82-годишњи комшија који је одрастао с Вучићима, некада најбогатијим становницима села, додаје “Јутарњи лист” и цитира Трифковића:
– Имао сам седам година када су нас све окупили, усташе, ко други, и наредили нам да скупимо злато и све вредности и да се окупимо у гимназији јер је ту био логор. Кад смо дошли тамо, рекли су нам да је логор пун и одвезли нас даље, скроз до Крагујевца. Нису нас побили, него само потерали. Ја сам у Србији завршио механичарски занат и вратио се у Бугојно. Тада заправо нико од нас није страдао, прича Вучићев комшија за “Јутарњи лист”.
– Ја не знам је ли у возу било и Вучићеве родбине, али сам сигуран да никога нису убиле усташе. За Раду, Анђелковог брата, знам да је умро од срца у Горњем Вакуфу, Анђелко (Александров деда прим аут) погинуо је или је убијен 1941., али не зна се како, код Бања Луке, а други су помрли, Александрови стричеви Антоније звани Брацо, Којо и Миле, који је погинуо на мотору у саобраћајној несрећи, док је њихова сестра, Александрова тетка, умрла. Остао је заправо само Анђелко звани Бато, Александров отац. Раселило се то по свету, била су то тешка времена. Ко је имао прилику, прелазио је на католичанство, да се спаси, па су то учинили и Вучићи, и то Анђелкова линија, значи Александрова. Не можете им замерити, таква су била времена, испричао је деда.
Крај куће стрица Дарка данас су рушевине родне куће деде Анђелка, али и викендице коју је крај те куће направио Александров отац. Те су грађевине уништене деведесетих година, вероватно од стране Хрвата, које су после протерали Бошњаци, наводи хрватски дневни лист.
Локални православни свештеник Славиша Ђурић рекао је за “Јутарњи” да су Вучићи проживели велико страдање, као и сви Срби у Чипуљићу, где их данас живи једва сто, а пре рата их је било више од девет хиљада.
– Замолили смо га да нам помогне да реконструишемо то страдање на примеру породице Вучић, али нам није могао помоћи јер су током последњег рата нестале све црквене књиге, објаснио је свештеник.
– Деда Анђелко био је аџија, посетио је Божји гроб у Јерусалиму, био је имућан и цењен, бавио се узгојем коња за тркање. Он је убијен у једном селу крај Бања Луке. За то се претпоставља, нема записа, али будимо реални, сви ми знамо које су војске где ратовале, рекао је свештеник “Јутарњем”.
Тај лист је посетио и гробове Вучићевих предака. “Јутарњи” додаје да на гробу деде Анђелка не пише да је убијен.
– Судећи по годиштима исписаним на споменицима породице Вучић, сви су доживели лепу старост, бака Драгица, Анђелкова супруга, умрла је 1992., стриц Миле погинуо је 1964. године, даљња родбина; Петра 1976, Радослава 1984, Вишња 1991. године, набраја хрватски лист.
“Јутарњи лист” подсећа да је протерани српски радикал и противник Вучићеве политике Љубиша Петковић узбуркао јавност у Србији објављивањем књиге “Хашке муке” у којој тврди да има документ датиран из 19. септембра 1941. године у којем се види да су Вучићи преузели католичанство.
Тврди да управо зато на спомен плочи у Јасеновцу на попису жртава нема ниједног презимена Вучић. Наводи да је Александров стриц Антоније, звани Брацо, оженио кћерку усташе Љубе Томаса, па је породица била под заштитом.
– Стари Анђелко је био једина жртва Вучића у Другом светском рату, али ни он није страдао од усташа. Деда Александра Вучића умро је од задобијених рана, након једне кафанске туче у Бања Луци. Бавио се шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за ненаплаћена потрживања, пише у својој књизи Петковић.
Јутарњи.хр, Телепромптер.рс
фото: РФЕ
Ma kakva hrvatska novinarska bagra moze da pise istinu, pa nije valjda da cu da verujem ciljanom novinarstvu, pogotovo ustaskom !
А,вараш се,куди какамо су хрватски новинари објективнији од проданих душа у Србији осим часних изузетака као што је гдин Момир Лазић и његова Збиља!
a što da ne pa pola tih bivših radikala su lažni patriote zašto odjednom odoše svi iz njega pa pogledaj samo pre 20 i kusur šta je pričao a sad,ovo mu je samo bilo otvaranje vrata raja.
O ovome ne pisu ni jedne zvanicne biografije aktuelnih politicara, obicno je to “umiveno” i doterano do prihvatljivosti za aktuelnu drustvenu sredinu… I za Andrica, Mesu Selimovica, otkriva se mnogo sta sto nije na liniji dogmatizovanih i idealizovanih pisaca. A o marsalu Jugoslavije Titu i da ne govorimo. Mislim na njegovo pravo poreklo koje mu pripisuju, a o cemu zvanicne istoriografije cute.