О народу Србије нико не брине: Политичка мафија у Србији је на “прст” са страним банкама које одраше кожу са леђа народу!

Ако је неко од задужених у швајцарцима мислио да ће му после јучерашњег састанка Удружења банака Србије бреме отплате надуваног кредита у францима бити лакше – преварио се. Од фиксирања курса франка за евро на нивоу пре овонедељног бума, што су предлагали клијенти, нема ништа а порука Удружења банака је да клијенти који имају проблеме у отплати својих кредита могу да се “обрате својим банкама и искористе моделе реструктурирања или конверзије, као и остале могућности, како би се ублажиле последице наглог скока курса швајцарског франка”.

Од банака се вероватно и није више очекивало, јер тешко да би се самовољно одрекли зараде када су већ и председник владе и гувернер Народне банке поручили да кредити у швајцарским францима нису проблем државе.

Пљачка дужника – туђа брига

Александар Вучић, председник владе РС са економског форума у Давосу поручио је да ће ”учинити све што је у нашој моћи да помогнемо клијентима на начин који ће банке прихватити”, додајући да Србија неће следити пример суседне Хрватске која је фиксирала курс франка на ниво на ком се налазио прошле недеље, пре него што је швајцарска централна банка одустала од ограничавања вредности франка.

“Ми то не радимо са евром, нити са доларом, нити планирамо да то радимо са франком. Хрвати су фиксирали курс и њихова држава ће морати да плати доста новца због тога”, рекао је.

У саопштењу, Народна банка Србије је поручила да неће “преписивати решења других земаља”, при томе мислећи, вероватно, на Хрватску и Мађарску, пошто су посебно истакли намеру Пољске да не реагује поводом раста франка иако има пола милиона дужника у овој валути.

Можда и најјаснији по том питању био је министар финансија Душан Вујовић који је изјавио:

“Као да сте купили скупо неке ципеле или телевизор. Ја мислим да би убудуће требало људи да знају боље који су елементи ризика који свака понуда садржи у себи”.

Помоћ државе банкама али не грађанима

У Удружењу банкарских клијената Ефектива истичу да не траже никакву финансијску помоћ државе, већ да само буде непристрасан посредник у разговорима између банака и корисника банкарских услуга. Они указују и да се, у ствари, из банкарског сектора може чути позив да се држава умеша у отплату кредита и њихово субвенционисање, али и да ако сада не дође до решења касније би трошак за државу могао бити много већи.

Уколико велики број клијената престане да плаћа рате које сада већ увелико прелазе лимит од 50 одсто плате коју је прописала НБС, банке ће активирати полисе осигурања код Националне корпорације за осигурање кредита.

“Хоће ли се држава сада умешати и само посредовати у решавању овог проблема, или ће некад касније, потенцијално, бити приморана да издваја знатна материјална средства како би подмирила обавезе НКОСК према банкама. У тој опцији, сматрамо да треба обратити пажњу, држава ће доћи у ситуацију да помаже банкама а пре тога није хтела својим грађанима”, кажу у Ефективи.

Како да се помогне дужницима

Они су предложили да се кредити у швајцарским францима конвертују у евре по курсу 1,61 франак за један евро. Просечан кредит од 70.000 франака одобрен 2008. године по променљивој каматној стопи од шестомечни ЛИБОР плус 2,5 одсто након 6,5 година отплате у еврима износи 56.438 евра, док је то у време подизања кредита било 43.500 евра. Дакле, људи у еврима данас дугују 13.000 више него првог дана када су подигли кредит иако су већ хиљаде франака исплатили банкама.

За пример кредита са фиксном каматном стопом од 4,5 одсто разлика је још већа и клијент данас дугује 15.000 евра више него дана када се задужио.

Према предлогу Ефективе, ако би се садашња главница дуга у францима конвертовала у евре по паритету 1:1,61, дуг би у еврима износио 35.083 евра. На остатак отплатног рока од 222 месеца (клијент до сада платио 78 рата), нова рата би износила 237 евра или 29.004 дин, што је за око 10.000 динара мање него што је постојећа рата у францима.

За кредите са фиксном каматном стопом предлаже се смањење камате за два одсто што је итекако изводљиво пошто је ЛИБОР на франак негативан након смањења камтне стопе од стране швајцарске централне банке.

Банке су за равноправност?

Међутим, до овога изгледа неће доћи с обзиром да се у својој одлуци Удружење банака позива на једнак третман свих клијената, што у преводу значи да до фиксирања курса неће доћи под изговором “зашто само дужницима у францима”. Други принцип банака је “преузимање индивидуалног ризика и одговорности, како клијената тако и банака” што указује да ће свако морати да се појединачно бори за своје услове отплате што банке ставља у много јачу позицију моћне институције наспрам појединца који нити има ресурсе нити знање да равноправно преговара са банком.

УБС је, додуше, препоручила банкама да “у трагању за најболјим решењима, а у складу са својим пословним политикама, минимизирају трошкове договорених решења са клијентима”. За следећу недељу најављени су састанци НБС са банкама и доношење одлуке како помоћи дужницима у швајцарским францима.

Иначе у петак је један швајцарски франак вредео 124 динара, прошле недеље, тачније 15. јануара 102 динара, а пре 6,5 година у јуну 2008. само 49,3 динара.

У међувремену Хрватска је брзо реаговала и Сабор је прихватио измене Закона о потрошачком кредитирању којима се курс швајцарске валуте у наредних годину дана фиксира на 6,39 куна. Трошак фиксирања франка сносиће финансијске институције и односиће се на све кориснике кредита у францима без обзира на износ и врсту кредита.
Уочи гласања, влада је Сабору упутила амандман који предвиђа да се измена закона, уместо на кредите до милиона куна (130.000 евра), односи на све уговоре о кредиту везане уз франак без обзира на износ. У Хрватској има око 60.000 корисника кредита у францима, око три пута више него у Србији, а неки сматрају да је хрватска влада донела овакву одлуку јер се касније ове године одржавају избори.

 

Милош Обрадовић, Балкан магазин