Случај Сењак показује да смо таоци власти и њихове спреге са криминалом

Четворица високих припадника полиције и тајне службе, који су склоњени из службе вољом актуелне власти у оквиру чистки неподобних, говоре за Радар о томе како је случај убиства на Сењаку показао дубину веза између криминалних структура и државе.

„На истрагу се утиче из политичког центра моћи“

Богољуб Живковић, пензионисани генерал полиције

Живимо последице претходних 12 година и тога што је МУП инструмент у рукама једне политике и неформалног центра моћи. Ово је сада највидљивија политизација полиције и контролисане кадровске политике из неформалног политичког центра моћи. Ниједан озбиљнији случај последњих 12 година није вођен полицијском струком и зато није решен и није завршен озбиљним доказима и није довео до јасног разрешења заснованог на чињеницама и доказима законито прикупљеним, од убијене певачице, нестале девојчице у Бору до убиства на Сењаку.

Случај Сењак је најсуровији доказ да су људи који воде полицију без интегритета, полицијске части, манипулишу својим потчињенима и само испуњавају дуг за радна места која не заслужују. Због тога не постоји никакво поверење грађана у полицију. Не знамо да ли је на улици испред нас криминалац или полицајац, то је чак рекао и председник. Урушен је углед полиције, нарочито после случаја Сењак. Ово руководство МУП-а је дозволило да полиција буде страна у сукобу, а не служба која ради у интересу грађана и по законима. Хвале се статистиком која је упитна, а полиција храни прорежимске таблоиде и свима је јасно да полицију не воде ни министар ни директор већ се води из другог центра моћи. Случај Сењак је оголио да је систем заказао и професионалну одговорност морају сносити и највише старешине. Ток истраге не улива поверење да ће истина изаћи на видело. У овој фази може само да се говори да се на њега утиче из неформалног политичког центра моћи. Председник није позван да говори, него пре свих тужилац или полиција по овлашћењу тужиоца. То што опет ненадлежна институција говори, показује право стање у безбедносном сектору. Не знам ко њему даје детаље из истраге, што није по прописима. Није ово први случај већ устаљена пракса, нажалост.

„Шта је са командном одговорношћу“

Зоран Стијовић, некадашњи припадник тајне службе који је истраживао политичка убиства

Јавност има право да зна шта се дешава у овом случају. Посао полиције је да открије и ухапси прекршиоце закона. Без изнуђивања исказа и примене насиља. Зна се и шта је обавеза и задатак тужилаштва и судова. Све се зна, али изгледа ми да би овај хорор на Сењаку могао актуелну власт да кошта као Светог Петра кајгана. Најодговорнији функционери о својој евентуалној командној и политичкој одговорности ћуте. Све ће бити са дебелим разлогом. Јер ако је истина да је само 10-12 сати након монструозног злочина и тешког убиства, тај исти ресторан нормално радио и да је у њему на ручку био премијер српске владе, постављају се питања: Како је могуће да обезбеђење и надлежни органи не обавесте премијера да се ради о месту недавно извршеног злочина које је морало бити запечаћено до спровођење потпуног увиђаја?

Да ли је премијер то знао или није, или не дај Боже да је тиме, свесно или несвесно, давао покриће и ùчествовао у нормализацији ситуације док се тело уклањало, бетонирало и закопавало у бурету? Или, како објаснити да се после неколико дана налаже нови увиђај због некаквих „нових околности“? Како објаснити тужилачко-судски циркус са конобаром који се прво притвара, па пушта, па поново притвара? Зашто се одређени медији блиски властима, али и појединци, баве ликом и делом жртве?

„Полиција је криминализована“

Слободан Пајић, бивши мајор полиције и припадник Церског покрета

Најштетнији је утицај особе која је на месту председника Србије. Он усмерава истрагу и то утиче на рад ВЈТ. Они се нису огласили ниједном да упозоре председника да се не меша у истрагу. То што Марко Кричак, сада на челу УКП, води истрагу је као да кози даш да чува купус. Он је доведен да ради у интересу председника. Случај Сењак потврђује да је полиција криминализована. То је видљиво и на јавним скуповима где су полицајци заједно са криминалцима, а неки криминалци су обукли униформе. Случај Сењак показује и да смо постали таоци власти и њихове спреге са криминалом.

„Осумњичени за убиство организатор одбране у Ћациленду“

Милан Думановић, полицијски инспектор у пензији

Ово је коначан доказ да постоји сарадња мафије и власти. Сазнајемо да је убијен политички сарадник власти који је учествовао у страначким акцијама. Осумњичени за убиство је један од важних организатора „одбране“ у Ћациленду. Имамо међу осумњиченима и трећег по рангу у српској полицији. Веселин Милић је био први полицајац захваљујући политичким везама. Јасно је да је за стање у полицији најодговорнији Александар Вучић. Думановић поставља питања да ли су свим лицима рађене парафинске рукавице, зашто се само према једном осумњиченом спроводи финансијска истрага, зашто су лица пребијана у полицији и да ли је од њих тражено да нешто кажу или сакрију, да ли су Вучић и Дачић знали ко је Милић, с ким се виђа и да ли је рађена безбедносна провера… Случај Сењак је доказ да СНС има своју страначку полицију. Наводи и да је Вучић очигледно био потресен на првој конференцији, јер је странка изгубила три поуздана сарадника – убијеног, осумњиченог да га је убио и Милића.