Став

Обама и исламски радикализам

Игор ИГНАТЧЕНКО | 16.10.2012

Предизборна председничка кампања САД је у јеку. Администрација Барака Обаме је као своје победе на спољнополитичком пољу америчком бирачу поднела ликвидацију Осаме бин Ладена и успешне акције коалиционих снага НАТО-а у Авганистану. Да ли то стварно треба да се сматра за достигнућа Обаминог председниковања?

У самој Америци је баш много оних који не сматрају да је ликвидација бин Ладена Обамин успех. Ако ни због чега, а оно зато што је бин Ладен умро пре америчког упада у Авганистан 2001.године – баш тако сматра Стив Печеник, бивши заменик помоћника државног секретара у администрацијама Никсона, Форда и Картера, који је радио још у време Регана и Буша – старијег, а сада је консултант Пентагона. Скоро 40 година Печеник се бавио проблемима вођења психолошког рата, борбе са тероризмом, израдом стратегија за спасавање талаца. Његова тесна веза са америчком заједницом обавештајаца је довољно позната. Још пре десет година, у априлу 2002.године, Печеник, члан утицајног Савета за међународне односе (CFR) је у интервјуу Алексу Џонсу изјавио да је бин Ладен умро неколико месеци пре интервјуа, а да влада САД чека погодан тренутак како би ту информацију објавила. Важно је да се подвуче да се Стив Печеник много пута сретао са бин Ладеном још док су САД и Осамини чланови заједно радили против Совјетског Савеза, крајем 70.- почетком 80.година двадесетог века.

Према његовој информацији, бин Ладен је умро 2001.године природном смрћу: „Умро је од Марфановог синдрома, Буш-млађи је то знао, и обавештајна служба је такође знала“. Осим тога, према писању лондонског листа The Guardian „конзилијум лекара ЦИА је у јулу 2001. посетио бин Ладена у америчкој болници у Дубаију.“ Осим лекара, тада се са бин Ладеном састало и неколико агената ЦИА, као и принц Саудијске Арабије, Турки ал-Фејсал, шеф обавештајаца Саудијске Арабије. Ову информацију су први пут објавиле француске новине Фигаро 31.10.2001. после чега ју је пренео и британски The Guardian.

Печеник потпуно негира верзију о томе да су бин Ладена убили амерички специјалци у његовој резиденцији у Пакистану: „То је нечасна измишљотина, ми смо у америчком позоришту апсурда“. По његовом мишљењу, фалсификовање је направила Обамина администрација због Обаминог изузетно ниског рејтинга, као и зато што се Обама показао као неспособан за решавање озбиљних социјално-економских проблема, пред којима се нашао. Такође треба истаћи да Печеник није усамљен у својим оценама о времену и узроцима смрти Осаме бин Ладена. Са њим се слажу и други представници заједнице обавештајаца, па чак и неки шефови држава.

Телевизијски канал Fox News је, позивајући се на пакистанске изворе, још 26.12.2001.године саопштио да су авганистански талибани објавили да је бин Ладен умро и да је сахрањен у непознатом гробу. 18.јануара 2002. председник Пакистана Первез Мушараф је рекао: „Ако ћемо поштено – ја мислим да је он мртав“. А 10.07.2002. руководилац одељења ФБИ за борбу са тероризмом, Дејл Вотсон, је на једној конференцији изјавио: “Ја лично мислим да је он (бин Ладен) већ мртав“. У октобру исте године председник Авганистана Хамид Карзај је у интервјуу телевизијском каналу CNN овако изразио своје мишљење: „Сматрам да је бин Ладен већ мртав“. 2003.године бивши државни секретар САД Мадлен Олбрајт је аналитичару телевизијског канала Fox News Мортону Кондрајку саопштила следеће: она предосећа да је Буш-млађи тачно знао где се налази бин Ладен и да је чекао политички погодан тренутак да би саопштио да је „терориста Но 1 ухваћен“. У новембру 2005.године сенатор Гари Род је информисао јавност да је бин Ладен погинуо после земљотреса у Пакистану у октобру те године. У фебруару 2007.године је Брус Лоренс, професор универзитета Дјук (Duke University), изјавио да сви последњи снимљени видео- и аудио-материјали, у којима је и Осама бин Ладен, предстаљвљају груб фалсификат, јер је терориста бин Ладен одавно умро. 2.новембра 2007. бивши пакистански премијер Беназир Буто је Дејвиду Фросту са телевизијског канала Ал-Џазира саопштила да је бин Ладена убио Омар Шејх, вођа покрета „Талибан“. Бивши официр ЦИА, Роберт Баер, је у једном телевизијском интервјуу из 2008.године изјавио: „Наравно да је он (бин Ладен) мртав“. Други бивши официр америчке обавештајне службе, сада стручњак за међународне односе и професор Бостонског универзитета, Анђело Кодевила је у марту 2009.године отровно приметио: „На данашњи дан Елвис Присли изгледа много живље него Осама бин Ладен, ето то је сва истина“. У мају 2009.године председник Пакистана Асиф али-Зардари је потврдио да његове „колеге из америчких обавештајних служби у последњих седам година ништа нису чули о бин Ладену“ и додао: „ Ја не мислим да је он још увек жив.“

Тако је Обамина бајка о ликвидацији бин Ладена, изгледа, из исте опере као и његове приче о томе да је његов деда за време Другог светског рата ослобађао „заточенике Аушвица и Бухенвалда“ (очигледно као припадник Совјетске армије).

Друга интересантна прича је направљена у вези са акцијама НАТО- војске у Авганистану и односа између САД и покрета „Талибан“ , откако је Обама председник. Као што је познато, САД су упале у Авганистан 2001.године говорећи да ће да се боре против „Талибана“. По верзији администрације Буша-Чејнија, талибани су прикривали бин-Ладена, кога је политичка врхушка САД означила као одговорног за догађаје од 11.09.2001.године. Међутим, администрација Обама – Клинтон је предложила своју варијанту „ресетовања“ односа са Авганистаном. По тој верзији америчких демократа, са „злобним и страшним“ талибанима је могуће, чак се и треба дружити. Тако да су у мају 2011.године представници америчке владе и покрета „Талибан“ имали неколико рунди директних преговора у вези са регулисањем политичке ситуације у Авганистану. Како се сазнало, ти састанци су одржавани на територији три државе, између осталог и у Немачкој. Представник Стејтдепармента САД Мајкл Хамер је потврдио да су такви преговори стварно вођени, али је посебно нагласио да је влада САД то саопштила руководству Авганистана, на челу са Хамидом Карзајем.

Као резултат првог заседања билатералне америчко-авганистанске комисије државни секретар САД Хилари Клинтон и руководилац МИП-а Авганистана Залмај Расул су направили заједничку изјаву о томе да су власти САД и Авганистана спремне да поведу преговоре како би се дошло до примирја са покретом „Талибан“ и њиховог укључивања у мировни политички процес у Авганистану. Само је необично да су последњих година америчке власти у више наврата инсистирале да је циљ боравка јединица НАТО-а у Авганистану – борба са покретом „Талибан“. Сада није јасно од чијих је руку изгинуло преко три хиљаде војника међународне коалиције за десет година боравка НАТО-а у Авганистану, ако, по речима Џоа Бајдена, подпредседника САД, „Талибан“ – произилази – није непријатељ Америке. Ево вам још једног „ресета“ а-ла Обама!

Значајна је и следећа чињеница: британске новине „Дејли телеграф“ , позивајући се на своје изворе, саопштиле су да већ неколико година влада САД тајно ослобађа из војног затвора у Баграму затворенике који у „Талибану“ заузимају висок положај. „Сви се слажу да су они криви за своје злочине и да треба да остану у затвору. Али је корист важнија од ризика“ – констатовао је неименовани високи извор тог листа. Британски војни експерт Питер Бејнчли је убеђен да је „вечити рат користан за велике политичаре и војне старешине САД. Првима омогућује да држе на кратком поводцу владу Хамида Карзаја, тако што га све време уцењује извођењем војске из земље, после чега ће у њој настати хаос и „Талибан“ ће свакако постати победник. А војна лица имају свој материјални, морални и каријеристички стимуланс у што дужем трајању ратних дејстава.“

Судећи по свему, тежње америчке владе да се „удруже“ са талибанима су последица, са једне стране, жеље да се сачува контрола површина на којима се сеје мак (то је одличан и врло уносан бизнис, и ни за кога није тајна да се Британци и Американци у Авганистану тиме баве професионално), а са друге стране, да се талибани искористе као ударна снага (против Кине и Русије) у региону Евро-Азије, који је стратешки врло важан.

Како је познато, неко је међу „достигнућа“ Обамине администрације спреман да уврсти и убиство бившег вође Либијске Џамахирије – Моамера Гадафија. По информацијама Била о’Рајлија, главног водитеља телевизијског канала Fox News, председник САД Барак Обама је још крајем марта 2011.године тајно наредио да се Гадафи ликвидира. Осим тога, главнокомандујући заједничких операција НАТО-а у Напуљу, амерички адмирал Семјуел Локлир, који је лично учествовао у либијској операцији, саопштио је Мајку Тарнеру, члану комитета за послове оружаних снага у Представничком дому САД, да Северно-атланска алијанса усмерено тежи да уништи Моамера Гадафија. То је постало познато захваљујући интервјуу конгресмена САД М.Тарнера журналу Foreign Policy.

Мислим да „издавању наредбе“ од стране вође једне државе да се убије државни руководилац друге не треба никакав коментар. При том Гадафи уопште није био ни у каквом рату са САД, шта више – он је био упорни борац са тероризмом. Међутим, Вашингтон се ослонио на исламске радикале и терористе. Гадафија је свргавала „Ал-Каида“ уз благослов тима Обама – Клинтон, а сада они покушавају да исту игру одиграју са Асадом.

Политика „демократских интервенција“ и подршка исламског радикализма су постале карактеристичне особине спољне политике Обамине администрације. Захваљујући томе су исламски радикали у последњих пар година ојачали толико, колико до сада никада нису били. Тунис, Египат, Јемен, Либија и Сирија – у свим тим земљама исламисти су или већ преузели власт, или се активно боре за њу. Можда тај излазак борбеног исламизма на авансцену светске политике и представља прави, најдубљи смисао Обаминог „ресетовања“?

Кажу да у првом председничком мандату нови председник чини све, како би био изабран на други мандат; у другом мандату он чини све, што је замислио од самог почетка председниковања, схватајући да нема више шта да изгуби, јер свакако на трећи мандат нема законско право. Оцењујући искуство Обаминог председниковања, тешко је претпоставити чиме ће се он позабавити на спољнополитичком пољу у свом другом мандату, наравно под условом да се поново нађе у Белој кући. Рекло би се да и када би добио своју другу Нобелову награду за мир ни то не би могло да му помогне…

 

Фонд Стратешке Културе

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!