Друштво

Образовање у Србији у ТИМСС огледалу

Прошлогодишње ТИМСС истраживање, чији резултати су објављени недавно, није показало само да коначно имамо основце чије је знање из математике и природних наука изнад светског просека, него је дало и много података о факторима који у образовном систему неке земље утичу на постигнућа ученика.

Међу тим факторима су и опремљеност школа, безбедност у њима, мотивација наставника, а до потребних података дошло се преко упитника за директоре школа, наставнике и ученике. И мада су, бар у широј јавности, ти подаци после „блеска“ наших четвртака пали у други план, они су веома интересантни.

Тако, рецимо, није мало изненађење да су наставници у Србији изнадпросечно задовољни послом који раде па су који проценат задовољнији и од својих колега у Мађарској и Румунији, а чак 15 процената од словеначких просветара, мада им хрватске колеге, бар по задовољству послом, беже за читавих 24 процента. Ту слику мало квари чињеница да само 16 одсто наставника у Србији сматра да им школа обезбеђује услове да раде готово без икаквих проблема, док је таквих наставника у свету просечно четвртина, а међу тај светски просек, с којим процентом разлике, улазе и Румунија и Словенија, док су Мађарска и Хрватска и боље од просека. С том сликом укорак иде и податак да нам је збир наставника који сматрају да су школе потпуно и донекле безбедне скоро исти као и збир тих светских просека, тако да смо тек за проценат лошији од просека по броју оних наставника који сматрају да су школе небезбедне, а таквих је у Србији само пет одсто. Слично је и са ставовима директора школа о безбедности, где смо нешто испод или близу светског просека.

Свакако нас може обрадовати и чињеница да, по овом истраживању, школе у Србији располажу завидним библиотекама. Наиме, док у свету, у просеку, само трећина школа има више од 5.000 књига, код нас је таквих школа чак 66 одсто, те смо у овом погледу исти као Словенци, а бољи од Румуна, Хрвата, Мађара… Упола мање него што је у свету уобичајено имамо и школа с мање од 500 наслова у библиотеци, а можемо бити задовољни и чињеницом да у нашој земљи само четири одсто школа нема библиотеку, што је исти проценат као у Румунији и Мађарској, док је у свету уобичајено да је таквих школа чак 13 одсто. Међутим, и с тим малим процентом школа без бибилиотека има и бољих од нас јер таквих школа у Хрватској уопште нема, а у Словенији их је тек један одсто.

Другачија и не баш похвална је ситуација с опремљеношћу школа лабораторијама. Док у свету од 100 школа лабораторије има 36, код нас је таквих тек 13. И док са завишћу можемо гледати у податак да је у Румунији лабораторијама опремљена безмало свака друга школа, не би било добро да се тешимо чињеницом да су по опремљености школским лабораторијама Мађари и Хрвати као и ми, а ни Словенци нам не беже за много процената.

Ништа боље није ни с расположивошћу компјутера у настави. Док је светски просек 42 одсто, код нас је по овом питању ситуација добра у само 12 одсто школа, тако да су од наших школа за неколико процената горе само хрватске, док су оне у Румунији, Словенији и Мађарској и више од десет посто боље.

        ДДевечерски

Насиље под контролом

Да је дугогодишња кампања борбе против насиља уродила плодом доказује податак да се ученици у школама у Србији осећају безбедније од просечног ученика у свету. Наиме, док у свету 48 одсто ђака готово никад у школи није доживело насиље, код нас је тај број ученика девет процената већи. Два процента мање од светског просека имамо и ученика који насиље доживе једном месечно, а да су нам школе безбедније него што је то у свету уобичајено говори и податак да у школама у свету, у просеку, чак сваки пети ученик насиље трпи једном недељно, а у нашим школама таквих ђака је 13 одсто. 

 

Дневник

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!