Крајем прошле недеље, житељи Обреновца су полако почели да се враћају и сређују своје куће које је опустошила поплава. Ипак, већина је ту још само преко дана, кад чисте потопљене куће од блата и муља и покушавају да спасу делове намештаја и успомена….
– Сам сам избацио 300 килограма блата из куће. Кад сам први пут ушао, сав намештај који сам имао био је натрпан готово до плафона. Блата и муља је било и на зидовима, све сам то скинуо, а сад се суши кућа. Јутрос је дошла и екипа из Ужица која је радила санацију терена.
Прскали су и двориште и кућу. Била је и комисија за процену штете. Оставили су и један упитник да попуним шта сам све имао. Још само струја да дође, све ће бити лакше – прича Здравко Препелец из приземне куће, смештене у главној улици Милоша Обреновића.
Његов први комшија Јадран Биљић је једини Обреновчанин који се одмах након неколико дана од поплаве вратио у своју кућу и који једини ту остаје и преко ноћи.
– Увече свирам у ресторану “Мала Колубара”, па најзгодније ми је да овде преноћим, где ћу да идем кад се вратим касно. Баш сам јутрос сређивао кућу и нашао сам своје слике, па сам их изнео напоље да их осушим, бар те успомене да успем да спасим – каже Биљић.
Неколико продавница у граду отворило је врата, али како нема струје, раде само до шест или седам поподне и не издају фискалне рачуне, јер нема струје.
– Највише се купује хлеб и вода, а грађани су масовно куповали плинске боце које смо имали, јер су жељни да поједу нешто кувано. Преко главе им је храна из конзерве – каже једна продавачица у радњи на Ројковцу.
Сређена је и војна касарна, која је постала привремени дом за око стотинак житеља тог града који су у поплавама остали без крова над главом.
Телеграф, 24сата.рс
Ево, можда искористите превод:
Зоран Джинджич — агент и вор
http://t.co/HWzQSCDfg9