Економија

Од 1. јануара већи порез на имовину?! Београд подељен у 14 зона

Остало је још неколико дана до 30. новембра када би општине требало да објаве своје одлуке о томе да ли и за колико повећавају порез на имовину. Поједине локалне самоуправе већ рачунају на ту ставку, јер су порасле цене некретнина.

Колико ће тај намет бити увећан за сада је неизвесно јер локалне самоуправе још увек нису усвојиле одлуке о просечној цени квадрата. Некоме ће порез бити увећан за пар процената, а некоме чак и смањен. Зависи у којој сте од зона.

Начин и елементе за утврђивање пореза на имовину прописан је Законом о порезима на имовину. Одлуку о просечним ценама непокретности за потребе утврђивања пореза на имовину доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе у складу са статутом и општим актом ЈЛС.

Даље, просечне цене по зонама утврђују се на основу цена остварених у промету непокретности из уговора о купопродајама.

– Уговори се сада системски достављају пореским органима одмах након овере код нотара. Такође, податке о ценама у промету локална пореска администрација може да прибавља из свих расположивих извора. Цене непокретности на тржишту диктирају и висину пореских основица. Треба ипак нагласити да се за потребе пореза на имовину користе просечне цене из промета – објашњава за Телеграф Бизнис Јелена Холцингер, виша експерткиња за јавне финансије и порезе на швајцарском програму „Одговорне локалне финансије и укључивање грађана“.

Она наводи пример да и продаја непокретности од 1.200 евра по метру квадратном и она од 2.500 евра по квадрату у истој зони ће се евидентирати и упросечити за добијање просечне цене за порез на имовину.

– Тек након прикупљених расположивих података из промета непокретности могу се утврдити просечне цене које ће се користити при утврђивању пореза на имовину за следећу годину – наводи она.

У складу са кретањима цена долази и до повећања или смањења просечних цена, па поједини обвезници имају повећање, а други смањење обавезе пореза на имовину за 2021. у односу на 2020. годину.

Отуда случајеви да су грађанима појединих општина стигли умањени рачуни, али се јављају и парадоксални примери, који се обично стављају под изузетке, односно, касније се решавају на друге начине.

Тако је на пример, ако постоји једна мала општина са малим прометом на тржишту некретнина, а прода се једна вила за високу цену, та трансакција може утицати на биланс целе општине.

Због ове 3 ставке скаче вам порез

Осим цене квадрата и самог (не) активног тржишта некретнина, дошло је и до промене података од значаја за утврђивање обавезе, до којих се дошло службеним путем, може доћи до промене у висини пореза. Ако је власник преминуо.

– Напомињемо да је након смрти пореског обвезника, држалац или наследник непокретности имао обавезу у складу са Законом о порезима на имовину да у року од 30 дана пријави порез на имовину на своје име – наглашавају нам у Секретаријату и додају да је управо због ове ставке долазило до недоумица.

– Најчешћи разлог зашто неко добије већи порез на имовину је због пораста тржишне цене некретнина у одређеним зонама или услед увећања квадратуре. Прошлогодишња решења су увећана и у оним случајевима где се непокретност водила на умрло лице.

– У таквим случајевима не постоји више порески кредит и за тај износ су обавезе веће. Законска је обавеза наследника имовине да непокретности пријави на своје име и регулише порески статус. У области пореза на имовину наш програм ради са 44 општине у Србији, и најчешћа повећања пореза су производ нерегулисаног власништва, односно код непокретности које се воде на умрла лица – рекла је Холцингер.

У Београду 14 зона

Град Београд, по закону, има обавезу сваке године да до 30. новембра да објави просечне цене квадрата по врстама непокретности и зонама које ће се користити за утврђивање основице за порез на имовину.

За поједине грађане Београда то подразумева увећање наредне године али ће и одређене категорије добити и мањи порез него ове године.

Како су рекли за Телеграф Бизнис раније из Секретаријата за јавне приходе при Граду Београду, порез на имовину утврђује се на основу просечне цене по метру квадратном одговарајућих непокретности у зони у складу са Одлукама града Београда.

Према Закону о порезима на имовину, просечне цене се утврђују на основу цена непокретности остварених у промету у периоду јануар-септембар претходне године.

Град Београд је подељен у чак 14 зона: екстра зона пословања, екстра зона становања, прва зона, друга зона, трећа зона, четврта зона, пета зона, шеста зона, седма зона, осма зона, зона заштите зеленила 1, зона заштите зеленила 2, зона улазних праваца и зона специфичних намена.

Порез

Према подацима који су уступљени Телеграф Бизнису, пет општина у Србији раније је имало је или мању наплату или очекују да ће бити на нивоу прошле године.

Рок 30. новембар

– Локалне самоуправе су дужне да Одлуку о просечним ценама непокретности по зонама за потребе утврђивања основице пореза на имовину објави на свом сајту до 30.новембра текуће године која се примењује од 1. јануара пореске године, подсећа Холцингер.

Порез на имовину се плаћа тромесечно, у року од 45 дана од почетка тромесечја, према Закону о порезима на имовину. Он се плаћа, иначе, квартално, и то у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, тако да рате доспевају око 15. у месецу: фебруару, мају, августу и новембру.

За сваки дан кашњења уплате пореза на имовину обвезник плаћа затезну камату, која тренутно износи 9,25 одсто. За избегавање плаћања пореза на имовину предвиђена је казна од 5.000 динара.

Извор: Kurir.rs/Telegraf Biznis

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!