Има виц кад два Херцеговца дођу да региструју фирму под називом Шесто чуло. – О, браво! – похвали их службеница. – Овде углавном долазе људи са глупим и неоригиналним називима. Ваша имена? – Јозо Шесто и Анте Чуло.
Такву оригиналност, отприлике, показује и српски премијер дижући споменике и делећи улице шаком и капом. Прво је демократама отео Пекића, сад управо планира да овековечи Ђинђића, а наспело му и да покојном Брани Црнчевићу посвети улицу, али као “грађанин Вучић”.
Скроман дечко…
Целу би историју, и новију и старију, шћућурио под свој скромни државнички кишобранчић. Као да се сећању може подвикнути “Тишина тамо!”. Да се изговорено може пребрисати напредњачком гумицом.
Уосталом, грађанин Вучић иде утабаним и доказано ефикасним стазама свог узора Мила Ђукановића. И лажни црногорски цар је заборавио како је у војној кабаници стајао на брду, све подврискујући “Са Ловћена вила кличе, бићеш српски, Дубровниче!”.
Тако је и грађанин покорни сметнуо с ума да је ономад крљао табле у новоименованој Ђинђићевој улици, лепећи име Ратка Младића, Ђиласу и екипи у инат. Мада, кад се боље присетим, нису ни жути много достојнији да се ките покојниковим перјем, јер је Тадић својевремено челичном метлом почистио из странке све што му је мирисало на Ђинђића, закључно са чистачицама.
Тако да му ово све дође као отимање између два лешинара на пољу Косову.
И злосрећни Тесла, кога Хрвати одавно черече вукући га бесомучно у “кроатску домовину” и на огњиште које су му спаљивали и ’41. и 50 година касније, дошао је на ред да се укључи у политичку кампању, уз саслужење Његове светости, увек раде да се нађе властима при руци.
Неразумљиво упорно решен да пепео генија, који баш и није много полагао на веру у обличју цркава, попова и идола, монтира у порту светосавског храма на Врачару, патријарх Иринеј је заратио и са логиком. Наиме, српска црква је доскора анатемисала кремирање као нехришћански чин, те стога Теслина урна не може у храм Божји.
Али, зато може у авлију!
Да, како кажу остали чинодејци, привлачи туристе, који ће хрлити на плато како би видели металну куглу!
У овој и оваквој Србији, и овој и оваквој Цркви, све се може, гуди, гуди, риба буди, мож’ да бидне, не мора да значи, што је срцу драго, то је Богу мило и све тако, у том стилу. Значи, ако Томи и његовом дојучерашњем ученику треба пепела у порти, ће и да га буде. Туризма ради.
Или да, док се бесловесна јавност не освести и не помири са сеобом оног што је остало од Тесле, урну пребацимо у спаваоницу у нишкој касарни, где ће премијер, одмах пошто десетар дрекне “Устај, војско!”, примати грађане? Да Вођу инспирише на нова генијална дела, прва у историји, и да му уједно буде подука о пролазности свега постојећег.
Шта остаде од онаквог човека…
Што би рекао филмски лик Веца из “Марша на Дрину”, док је издисао рањен аустријском гранатом:
– Оде све у мајчину…
Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ, Вести
