ОДЛУКА да се војни хеликоптер Ми-17 спусти на Аеродром “Никола Тесла”, упркос инсистирању пилота Мехића да се приземљи на Батајници, показала се као кључна за трагедију у којој је настрадало седам особа.
Овај закључак готово месец дана после несреће код Сурчина, на основу извештаја две војне комисије и стотине страница објављених прилога, најчешће се помиње у војним и стручним круговима као прави узрок пада хеликоптера Ми-17. Трагичном епилогу, осим ове, кумовала је и чињеница да је летелица кренула на задатак иако временски услови нису дозвољавали полетање. Цела акција, како се види из извештаја и прилога, припремљена је и организована траљаво и мимо правила.
Пилот Омер Мехић био је оспособљен за инструментално слетање, које је наводно било одлучујуће за избор места слетања, али само уз визуелни контакт са тлом. Цивилне процедуре на “Николи Тесли”, светла и избор опреме никако нису ишли наруку посади несрећеног хеликоптера.
МОТИВАЦИЈА ПИЛОТА НИКАД НИЖА
ТРАГЕДИЈА код Сурчина, која је открила низ прекршаја у ланцу командовања и одступања од процедуре под велики знак питања је довела будућност домаће војне авијације, посебно хеликоптерске. Морал и мотивација борбених пилота, који су добро разумели праве узроке несреће, никада нису били на нижем нивоу. Велико је питање и круг задатака и мисија који ће убудуће бити поверавани снагама за трагање и спасавање.
– Као да је заборављена чињеница да хеликоптер Ми-17 није путнички авион који се једноставно наводи уређајима – објашњава за “Новости” један од најискуснијих пилота наше војске. – Мехић и другови Батајницу су познавали као свој џеп. Тамо постоји и уређај за радарско навођење, такозвани ГЦА, који се у цивилном авио-саобраћају не користи. Он подразумева и усмеравање гласом. Помоћу њега, пилот може да слети затворених очију и без икакве видљивости.
Извештаји показују да је из кабине Ми-17 био скинут и магнетни компас, као и да је летелица пуштена у ваздух без петог потписа у књижици. Реч је о потврди дежурног заставника техничара, који је последња карика у ланцу одобрења за полетање. Летелица је кубурила и са уређајима за бележење рада мотора и реконструкцију кретања.
Да за летење хеликоптера 13. марта увече није било услова признаје у свом исказу датом комисији и командант РВ генерал-мајор Ранко Живак. Пошто га је генерал Предраг Бандић телефоном известио да је “министар одбране Братислав Гашић изричито тражио извршење задатка”, он наводи да се “поново издају задаци супротни процедурама”.
– Констатовао сам да би боље било да су се преко Кабинета Министарства одбране обратили начелнику Генералштаба и њему доставили све расположиве податке, јер смо овако ми доведени у незгодну ситуацију – рекао је Живак комисији.
Министарство одбране је саопштило да је у случају настрадалих чланова посаде хеликоптера оформљена радна група која има задатак да помогне у решавању проблема чланова породица настрадалих припадника РВ и ПВО.
Р. ДРАГОВИЋ, Новости
