Посета потпредседника – и будућег председника – Кине Вашингтону
Вашингтон – У Вашингтону је у гостима стари знанац који ће бити одмераван не по томе шта је данас, него шта ће бити сутра. У званичној посети Америци је, наиме, Си Ђингпинг, садашњи потпредседник, а ускоро (почетком идуће године) нови председник Кине.
Протоколарни домаћин му је потпредседник Џо Бајден, али је главни догађај сусрет са Бараком Обамом. Слике њих двојице у Белој кући које ће обићи свет, део су, како подробно описују овдашњи медији, „детаљно испланиране кореографије” постепене инаугурације новог кинеског лидера, у којој је посета Америци један од веома важнијих елемената.
Си ће посетити и државу Ајову, где је 1985, као функционер из нижих ешалона партије, обилазио фарме и неколико дана био гост једне фармерске породице. Том приликом спавао је у тесној дечјој соби, окружен, како то описује „Вашингтон пост”, играчкама из „Звезданих стаза”.
Ово сугерише да будућем лидеру главног америчког партнера и највећег глобалног ривала није страна ни „обична Америка”. „Био сам тада дубоко импресиониран напредном технологијом и гостопримством предузимљивог америчког народа”, подсетио се Си на те дане у писаним одговорима на питања која му је поставио „Пост”.
Оно што се у процењивању новог партнера засад ставља у први план јесте уверење да је Си (58), прво, бољи познавалац Запада од садашњег председника Ху Ђинатаоа, као и да је „самопоузданији и друштвенији”. Ћерка му иначе студира на Харварду, подсећа се да радо гледа холивудске филмове о Другом светском рату, а у поменутом интервјуу америчком листу изнео је и да, кад год може, прати утакмице НБА лиге.
Да ли ће то нешто значити у америчко-кинеским односима којима престоје озбиљна искушења, друго је питање. У порасту су наиме тензије због кинеске економске политике, која је на мети пре свега кандидата републиканаца за председничку номинацију, али и америчких бизнисмена.
Јуче, на дан приспећа Сија у Вашингтон, у „Вашингтон посту” је преко целе стране објављен оглас Америчког пословног и индустријског савета (лобија приватних и предузећа у породичном власништву), насловљен са „С љубављу из Кине”, у чијем визуелном делу је пет различито обојених пилула са посебним натписом на свакој: „манипулација валутом”, „субвенције”, „дампинг”, „загађење” и „крађа интелектуалне својине”.
У текстуалном делу оглас подсећа Обаму да је само пре неколико месеци рекао да је „Кина веома агресивна у штимовању трговинског система у своју корист”, при чему је пример за то манипулација валутом, као и да је у недавном говору о стању нације поручио да „нећемо трпети када наши конкуренти не играју по правилима”.
У својим одговорима на питања „Вашингтон поста”, Си Ђингпинг је наговестио да са њим неће бити нимало лакше него са садашњим председником. Део о економској сарадњи врви бројевима које америчке критичаре Кине подсећају да су користи од међусобних веза обостране и за Америку сасвим опипљиве.
Тако наводи да је амерички извоз у Кину у последњих 10 година порастао за 486 одсто и Америци обезбедио више од три милиона радних места. Од 50 америчких држава, 47 је имало троцифрени раст свог извоза у Кину, док су куповином кинеских производа амерички потрошачи уштедели 600 милијарди долара.
Помињући азијско-пацифички регион, напоменуо је да се ту кинеско-амерички интереси спајају у највећој мери, не пропуштајући да „пецне” недавно најављено проширење америчког војног присуства у том делу света, опаском да „док људи стреме ка миру, стабилности и развоју, стављање у први план војне безбедности, распоређивање нових снага и јачање војних савезништва није оно што регион прижељкује”.
Поређења Си Ђингпинга са Ху Ђинтаом указују и да је он, будући мање „крут” од актуелног председника, склонији да одбруси Западу „из рукава”. С тим у вези, цитира се изјава која га можда у највећој мери показује као „кинеског националисту”: „Неки странци са пуним стомацима немају друга посла него да упиру прстом у нас”, рекао је пред представницима кинеске дијаспоре 2009. у Мексику. „Као прво, Кина не извози револуцију, друго, не извози ни глад и сиромаштво и, треће, не манипулише вама. Шта још о томе може да се каже?”
