Срећом, премијер је са Копаоника отишао пре него што је Фискални савет предочио да од 16 земаља региона у 2015. само Србија, Словенија и Хрватска нису достигле бруто домаћи производ из 2008.
Случајно или не, тек постало је готово уобичајено да се неко битан не појави на Копаоник бизнис форуму. Пре две године, неколико дана уочи ванредних избора, на „српски Давос“ није дошао Александар Вучић, тада ППВ у влади Ивице Дачића. Позивајући се традиционално на неидентификоване, али „добро обавештене изворе“, таблоиди су објавили да ППВ није дошао јер ни по коју цену није хтео да буде у истом друштву са тајкунима. Истини за вољу, у званичном програму Вучићев долазак није био ни предвиђен, али је то очито мало коме било важно. Битнија је била „порука“ да на Копаонику нема места и за лидера СНС и за тајкуне, од којих су неки убрзо, бар на одређено време, разређени планински заменили устајалим ваздухом у ћелијама Централног затвора. А Вучић је на тим изборима освојио апсолутну већину посланичких мандата.
Прошле године Вучић је први пут дошао на Бизнис форум, али је било упадљиво приметно да у сали нисте могли да приметите двојицу до тада скоро редовних гостију, Мирослава Мишковића и Милана Бека.
Вучић је и ове године био главна звезда, а поново су недостајала двојица бизнисмена. Један сасвим оправдано, јер (не)очекивано мора да тражи нови посао. Александра Обрадовића, који је у среду, 9. марта, требало да учествује у панелу: „Реструктурирање државних предузећа – успешни примери и дилеме“, неколико дана пре поласка за Копаоник издао је – службени „ауди“. Не, није мотор отказао, јер да јесте могао је да седне у други, исти аутомобил, с обзиром на то да је у јеку штедње на рачун фирме купио два „аудија“. Није проблем био ни у томе што нико није хтео да му потпише путни налог, јер ко сме тако да се опходи према директору. Разлог је био много прозаичнији. Неколико дана раније Обрадовић је смењен са места генералног директора ЕПС-а, а Вучић је на Копаонику прецизирао да је куповина „аудија“ била само „кап која је прелила чашу“, јер је у ЕПС-у било и неких других неприхватљивих ствари, којима ће се, изгледа, позабавити и неки други државни органи.
Премијер је обећао и да ће Влада настојати да што пре распише јавни конкурс за новог генералног директора ЕПС-а. Додао је да ни прошли пут није био задовољан „понудом“. Плашим се да би нешто слично могло да се понови и овога пута. Тим пре што је нова СНС власт у Белој Цркви за в.д. директора локалног јавног предузећа Комуналац именовала 25-годишњег Дарка Станојева. И ништа ту не би било спорно да директор није студент, тако да ће у исто време морати да брине и о предузећу, али и да слуша и полаже испите на Економском факултету, уколико је то у Србији још увек доминантан начин да се дође до факултетске дипломе.
Заузет бројним обавезама Станојев није непозван могао да дође на Копаоник, а организатор се није сетио да уместо Обрадовића у расправу о реструктурирању државних предузећа уврсти Станојева, да се коначно чује и глас студената, а не само професора, министара, директора предузећа, банака, осигуравајућих и консултантских кућа. Уосталом, ако на младима свет остаје, зашто „дежурна закерала“ истрајавају на тврдњама да млади директор не испуњава услове конкурса? Као да никада неће завршити факултет. Па зар то у Србији није лакше него наћи посао? Неко је лепо приметио: шта ће му диплома, па неће се такмичити у квизу?
Председник локалног одбора СНС-а једним ударцем убио је две муве. Више није незапослен, а студије ће кад-тад привести крају и тако запушити уста свим критичарима, јер у међувремену може да испуни и други део услова из конкурса – бар пет година радног искуства, од чега три на руководећем месту.
У уторак пре подне, премијер је задовољан напустио Копаоник. У званичном делу првог дана саветовања чуо је доста похвала на рачун Владе. И што је најважније, отишао је дан пре него што је Фискални савет предочио да од 16 земаља централне и источне Европе у 2015. само Србија, Словенија и Хрватска нису достигле бруто домаћи производ из 2008. У међувремену су сви остали повећали БДП, од 2,4 одсто (Бугарска) до 15,3 (Македонија) и рекордних 18,5 одсто (Албанија).
Милан Ћилибрк, НИН
фото: Танјуг
