Економија

Органска храна скупа за домаће потрошаче

Београд – Све ви­ше љу­ди у Ср­би­ји укљу­че­но је у про­из­вод­њу и про­да­ју ор­ган­ске хра­не. Пре шест го­ди­на, у тој бран­ши, би­ло је све­га 137 про­из­во­ђа­ча, а про­шле го­ди­не – две хи­ља­де, укљу­чу­ју­ћи и ко­о­пе­ран­те.

Ипак, то не зна­чи да слич­но ин­те­ре­со­ва­ње вла­да и ме­ђу по­тро­ша­чи­ма јер све­га је­дан од­сто ове хра­не оста­не на до­ма­ћем тр­жи­шту, по­ка­зу­ју по­да­ци При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је. Прак­тич­но све што се уз­га­ја на ор­ган­ским план­та­жа­ма за­вр­ша­ва у из­во­зу, а нај­ве­ћи куп­ци и да­ље су Не­мач­ка, САД, Хо­лан­ди­ја, Бел­ги­ја, Аустри­ја и Пољ­ска. Ме­ђу нај­тра­же­ни­јим про­из­во­ди­ма ко­ји се из­во­зе, у ка­те­го­ри­ји во­ћа, про­шле го­ди­не би­ле су смр­зну­те ма­ли­не и ку­пи­не и све­же ја­бу­ке, а од пре­ра­ђе­ви­на кон­цен­тра­ти од ја­бу­ка, су­ше­но во­ће и пи­реи од ви­ша­ња, ду­ња и ку­пи­на.

„Нај­ве­ћи део те хра­не се из­во­зи. Дуг је пут до то­га да ор­ган­ска хра­на по­ста­не јеф­ти­ни­ја и до­ступ­на до­ма­ћим куп­ци­ма. Ипак, охра­бру­је то да је по­ну­да све ве­ћа у су­пер­мар­ке­ти­ма“, ка­же Вељ­ко Јо­ва­но­вић из Цен­тра за ор­ган­ску про­из­вод­њу При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је.

„Ор­ган­ска хра­на уз­га­ја се на око 15.000 хек­та­ра, то је ве­ли­ки раст у од­но­су на про­шлу го­ди­ну ка­да се про­сти­ра­ла на око де­вет хи­ља­да хек­та­ра. Од 2012. го­ди­не из­воз је у стал­ном по­ра­сту. Али ако има­те па­ра­дајз ко­ји ко­шта 70 ди­на­ра или ор­ган­ски за 250 ди­на­ра, ја­сно је шта је раз­лог ма­ње тра­жње „, ка­же Јо­ва­но­вић. Ор­ган­ска хра­на је ску­пља јер се од про­из­во­ђа­ча зах­те­ва мно­го ве­ћи ма­ну­ел­ни рад, а ску­па је и сер­ти­фи­ка­ци­ја.

„За на­ше куп­це ор­ган­ска хра­на је и да­ље ску­па, а не по­сто­ји ни до­вољ­но раз­ви­је­на свест о пред­но­сти­ма тих про­из­во­да. Ку­пу­ју углав­ном за сво­ју де­цу. У све­ту су сти­гли до то­га да се, ка­да се го­во­ри о ула­га­њу у ову вр­сту про­из­вод­ње, то не ти­че са­мо ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, већ и ми­ни­стар­ства здра­вља. На­и­ме, под­сти­чу­ћи здра­ву ис­хра­ну, ма­ње гра­ђа­на ће би­ти бо­ле­сно“, об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник.

На при­ме­ру про­из­вод­ње кра­ста­ва­ца, об­ја­шња­ва због че­га је за нас бо­ље и здра­ви­је по­вр­ће ко­је се не уз­га­ја кон­вен­ци­о­нал­ним ме­то­да­ма. Ста­бљи­ка кра­став­ца у то­ку ра­ста „уси­са” око шест и по ли­та­ра пе­сти­ци­да што, и без об­зи­ра на ка­рен­цу, ипак оста­је у пло­ду.

„Охра­бру­је то што је код не­ких про­да­ва­ца, по не­зва­нич­ним про­це­на­ма, удео ор­ган­ских про­из­во­да у ка­те­го­ри­ји во­ћа и по­вр­ћа ско­чио на че­ти­ри до пет од­сто, што је је со­лид­но. И при­но­си код ор­ган­ских усе­ва са­да су го­то­во јед­на­ки као код кон­вен­ци­о­нал­них, што би у пер­спек­ти­ви мо­гло да сни­зи це­ну тих про­из­во­да“, ис­ти­че Јо­ва­но­вић.

Ге­не­рал­на се­кре­тар­ка Удру­же­ња про­из­во­ђа­ча „Сер­биа ор­га­ни­ка” Ива­на Си­мић ис­ти­че да Ср­би­ја прак­тич­но це­ло­куп­ни из­воз за­сни­ва на све­жем и смр­зну­том во­ћу и њи­хо­вим пре­ра­ђе­ви­на­ма. Ка­ко ка­же, ор­ган­ског во­ћа прак­тич­но и не­ма на до­ма­ћем тр­жи­шту док се све­же по­вр­ће и на­мир­ни­це жи­во­тињ­ског по­ре­кла још не из­во­зе и њих по­тро­ша­чи има­ју при­ли­ке да ку­пу­ју.

„Спе­ци­ја­ли­зо­ва­них про­дав­ни­ца не­ма, иако је би­ло по­ку­ша­ја, али не­ке од рад­њи у по­ну­ди има­ју ве­ћи део ор­ган­ске хра­не. И по­је­ди­не ве­ли­ке тр­го­ви­не са­да већ има­ју до­бар или со­ли­дан из­бор због то­га што, по­след­ње две го­ди­не, ипак ра­сте тра­жња за здра­вом хра­ном“, ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца, до­да­ју­ћи да је оте­жа­ва­ју­ћа окол­ност то што је тр­жи­ште пре­пла­вље­но уво­зним ор­ган­ским про­из­во­ди­ма чи­је су це­не при­лич­но ви­со­ке, чак ви­ше у од­но­су на исте те про­из­во­де у зе­мља­ма из ко­јих до­ла­зе.

Сма­тра да ће ће це­ну ре­гу­ли­са­ти ве­ћа по­ну­да до­ма­ћих про­из­во­да. Тре­нут­но је ор­ган­ска хра­на (у за­ви­сно­сти од вр­сте про­из­во­да и про­дај­них ме­ста) за 50 до чак 400 од­сто ску­пља од кон­вен­ци­о­нал­но про­из­ве­де­них на­мир­ни­ца.

Ме­ђу др­жа­ва­ма ЕУ у ор­ган­ској про­из­вод­њи нај­ви­ше је од­ма­кла Аустри­ја, али је нај­ве­ћи стра­те­гиј­ски ис­ко­рак на­чи­ни­ла Дан­ска, ко­ја је не­дав­но на­ја­ви­ла да ће, у на­ред­них 25 го­ди­на, це­ло­куп­ну по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу пре­ве­сти у ор­ган­ску. Нем­ци су, с дру­ге стра­не, нај­ве­ћи по­тро­ша­чи.

Европ­ска ста­ти­сти­ка по­ка­зу­ју и да су га­здин­ства с ор­ган­ском про­из­вод­њом у про­се­ку ве­ћа од оних где се про­из­во­ди на тра­ди­ци­о­нал­ни на­чин.

Уни­ја је пр­ву за­кон­ску ре­гу­ла­ти­ву о ор­ган­ској про­из­вод­њи до­не­ла још 1991. го­ди­не, а по­ја­ва бо­ле­сти лу­дих кра­ва, 2001. го­ди­не, би­ла је ве­ли­ка пре­крет­ни­ца и за­ма­јац за ин­тен­зив­ни­ји раст про­из­вод­ње ор­ган­ских на­мир­ни­ца.

Ивана Албуновић, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!