Осмогодишњи каплар

0
(0)

Чачак – У години обележавања сто година од пробоја Солунског фронта и краја Првог светског рата, Издавачка кућа „Пчелица”, позната по неговању националне историје и културе, објавила је две књиге за децу са темом Великог рата. Реч је о стрипу „Сат” и роману „Мали војник Великог рата”.

То је биографска новела посвећена животу Момчила Гаврића, најмлађег подофицира српске војске у Првом светском рату, али и свих војски икада. Наиме, Гаврић је, као осмогодишњак, почетком Првог светског рата остао без целе породице, коју су убили припадници такозване Вражје дивизије, коју су чинили Хрвати у оквиру аустроугарске војске. Оставши сироче, Гаврића прихвата један артиљеријски пук српске војске са којим је преживео Церску битку, прелазак преко Албаније, опоравак на Крфу, пробој Солунског фронта и победнички улазак у Београд. Још на самом почетку, мали Момчило је доказао храброст, полако учио о артиљерији и добио чин каплара. Након рата као ратно сироче Момчило Гаврић је био штићеник различитих хуманитарних организација које су му омогућиле школовање у Енглеској, у којој је стекао пријатеље, усвојио манире господског понашања и научио енглески језик.

Аутор романа „Мали војник Великог рата” је историчар Зоран Милекић, који је до сада објављивао популарнонаучне књиге за децу. Овим романом Милекић се представио као одличан стилиста језика варирајући у свом делу бројне дијалекте и говоре Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Поред тога, аутор у овом роману показује способност компоновања обимног текста, баратања великим бројем ликова и приповедања о дугачком периоду које ниједног тренутка не оптерећује читање својом гломазношћу. Заправо, сасвим супротно, Милекић одличним осећајем за нарацију и време, зна да успори приповедање, да се задржи на детаљима или убрза нарацију када је то потребно.

Посебан квалитет овог романа јесте преплитање трагичних слика рата и тешких емоција, с једне стране, и хумора и ироније, с друге стране, који аутору омогућавају да не склизне у патетично и банално, него остане на висинама приповедачке дистанце, а људе прикаже са свим њиховим слабостима, жељама, несавршеностима и сновима, а не као унапред задате типове.

Г. Оташевић, Политика.рс

Фото: Г. Оташевић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вредне књиге завршиле на улици (видео)

0 (0) Депои Народне библиотеке нису проширивани још од њеног оснивања, места на полицама има …

Народна библиотека Србије: Сређивали кафиће уместо књига

0 (0) Услови за чување књига у Народној библиотеци Србије и после обнове – лоши …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *