fbpx
понедељак , 24 фебруара 2020

Народна библиотека Србије: Сређивали кафиће уместо књига

0
(0)

Услови за чување књига у Народној библиотеци Србије и после обнове – лоши (1): Нарочито угрожене старе и ретке књиге, које захтевају посебну температуру и влажност ваздуха. “Кувају се” и дела Шумановића, Лубарде, Омчикуса, Цуце Сокић… 

ЗГРАДА обновљене Народне библиотеке Србије, део видљив грађанству, од чијих се пореза годинама одвајало за њену реконструкцију, велелепно је здање модерне архитектуре и дизајна. Мање светлу страну, ове “културне илузије”, виде, међутим, само запослени. Многи од њих постављају питање зар је било потребно уложити четири милиона и три стотине хиљада евра за нешто што чак ни половично није приведено крају.

Очекивало се да ће велики део инвестиција бити утрошен на опремање депоа у којима се чувају драгоцена књижевна дела, али и куповину неопходне опреме за одељење за конзервацију и рестаурацију, као и преко потребних полица за књиге. Уместо тога Библиотека је добила модерне кафиће, столице од пуног дрвета тешке по четрдесет килограма, специјалне подне прекриваче ткане од најмодернијих влакана…а књиге и даље чаме у неусловним депоима.

Због лоше климатизације, непроцењиво вредан књишки фонд препуштен је на милост и немилост високим температурама. Почасно место, у безбедној хладовини, са десне стране улаза у храм књиге, постоји слика направљена од исечених и скуваних томова националне библиографије, плаћена десет хиљада евра. За разлику од ње, дела Шумановића, Лубарде, Омчикуса, Цуце Сокић… из богате колекције библиотеке, “кувају се” на врућини заједно са књигама. Реконструкција најстарије српске институције културе званично је завршена 12. септембра 2011. када је Библиотека свечано отворена.

 

УГРИЧИЋ: ПО ПРОЈЕКТУ БИВШИ управник НБС Сретен Угричић, на наше питање зашто нису реконструисани депои, каже да је пројектом била предвиђена само реконструкција корисничког дела, а не и депоа. – Зашто није инсистирано да и депои уђу у пројекат, питајте запослене, јер ја више нисам у тој установи – кратко је рекао Угричић, који је својевремено учествовао и у изради пројектног задатка, у коме је јасно наведено шта је важно да се реконструише.

 

– Свесни смо да је држава уложила велика средства у обнову претежно корисничког дела, али срце зграде није било предмет обнове – објашњава, за “Новости”, Дејан Ристић, в. д. управника Народне библиотеке који је на ову функцију ступио убрзо по завршетку реконструкције. – Од 24.000 квадрата реконструисано је 6.000, док 18.000 није ни такнуто од када је зграда сазидана. Најважнији складишни простор Библиотеке у је прилично лошем стању, док је обновљен најмање битан део.

Да су депои пребукирани, уверио се и репортер “Новости”. Нарочито су угрожене старе и ретке књиге, које захтевају посебну температуру и влажност ваздуха. Налазе се са осталом грађом, у просторији у којој је чак и противпожарни систем застарео.

– По свим правилима противпожарне безбедности ово је незамисливо – каже Љубомир Бранковић, руководилац сектора за чување и приступ фондовима. – А чини се да је у депоима топлије него напољу. Овај, у коме су и старе и ретке књиге од шеснаестог века, у функционалном је, али не и у физичком стању, какво би требало да буде. Књиге су смештене на неадекватне полице, једна поред друге, неке чак и поред тек издатих ДВД или новина, уместо да буду у наменским плакарима.

По његовим речима, пре почетка реконструкције депои су били у реду. Међутим, када су почели радови у њих су пребачени делови ентеријера …

– Ово би изгледало неупоредиво горе да колеге које овде раде не брину на све могуће начине о грађи – истиче Ристић. – Недавно смо покренули велику акцију чишћења.

Свесни економске кризе, а и тога да је држава већ доста новца уложила у реконструкцију, у Народној библиотеци су недавно основали фондацију, како би прикупили бар део средстава за куповину неопходне опреме. То је прва наша национална институција културе која уз помоћ добротвора покушава да реши горуће проблеме. Остале, такође, заглављене у бесконачној реконструкцији, још се нису одлучиле на тај корак.

По речима управника Ристића, прве донације полако пристижу. Америчка амбасада ће дати двадесет шест хиљада долара за набавку неопходне опреме за одељење конзервације и рестаурације, док је Алфа банка већ дала десет хиљада евра.

– Да бисмо решили смештајне проблеме у наредном периоду, потребно нам је 200 компакт-полица, а то кошта око два милиона евра – објашњава Ристић. – Свесни смо да је то велика инвестиција и зато смо одлучили да проблем решавамо поступно. Верујемо да ћемо одговорним коришћењем донација оправдати поверење и да ће то мотивисати и друге да се сврстају у плејаду великих задужбинара, којих је кроз српску историју било много.

КОМОРА ЗА ЈЕВАНЂЕЉЕ

“НОВОСТИ” су добиле ретку прилику да завире у трезор Археографског одељења, у коме се чувају најдрагоценији рукописи међу њима и Мирослављево јеванђеље из 12. века. Ово рукописно благо власништво је Народног музеја и чува се у посебној комори, привремено, док се не заврши реконструкција зграде на Тргу републике. Само се једном у току године прелистава. Услови у трезору су далеко бољи него у осталим деловима зграде.

– Комора је слаба, па су нам из Народног музеја позајмили апарате за одржавање влаге и температуре – каже Ристић. – Наш трезор не задовољава ниједан од параметара, али захваљујући позајмици и остали рукописи се налазе у неупоредиво бољим условима него да немамо те апарате.

( Сутра: Угрожени и легати)

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Какав бре црни метро лудаци ненормални, средите канал ДТД и наводњавање у Србији!

0 (0) Београд — Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће се почетком 2020. …

Жена напала министра просвете: Зашто лажеш да су књиге бесплатне кад нису!?

0 (0) Образовање у Србији никада није било бесплатно, јер кроз порезе, грађани ипак на …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *