fbpx
Насловна / Србија / Економија / Партијски лопови ‘појели’ 500 милиона евра

Партијски лопови ‘појели’ 500 милиона евра

Стабилност банкарског сектора у Србији плаћају, углавном, грађани! Сваком интервенцијом којом држава, кроз докапитализацију или продају обвезница, спасава пропале банке, практично завлачи руку у џеп грађанима.

Лањске докапитализације Привредне банке Београд и Развојне банке Војводине, оснивање, па гашење Нове Агробанке, коштају нас готово 52 милијарде динара, или око – 500 милиона евра
А све се чини у циљу спасавања депозита и имовине, преносе Новости.рс.

На то треба додати и 100 милиона евра колико је држава у 2012. години издвојила како би задржала у већинском власништву успешну Комерцијалну банку. Поређења ради, реч је о суми којом би могла да се покрије готово половина планираног мањка у буџету Србије за 2013. годину, за шта ће држава такође морати и да се зајми. Иначе, први издатак у овој години у банкарском сектору биће најављених 70 милиона евра за спас Развојне банке Војводине.

Агробанка је прва жртва међу банкама која је пала због немогућности да наплати одобрене кредите. Одлуком принудне управе и НБС, ова банка је угашена у мају прошле године, а истог дана формирана је Нова Агробанка, као банка за посебне намене. Наследницу је основала држава са 85 милиона евра (9,839 милијарди динара), и то издавањем дугорочних обвезница као оснивачки капитал, док је Агенција за осигурање депозита обезбедила још пет милиона евра готовине.

Република Србија лане је докапитализовала Привредну банку Београд са 1,99 милијарди динара. Гашење старе Агробанке и оснивање нове коштало је државну касу 10,4 милијарде динара, док је Развојна банка Војводине докапитализована у више наврата. Кроз емитовање акција у марту, јуну и септембру 2012, Аутономна покрајина, Фонд за развој Војводине и Република Србија ову банку су докапитализовали са око 12,5 милијарди динара. Када се на ово дода готовина коју је Агенција за осигурање депозита обезбедила приликом преношења имовине Нове Агробанке на Поштанску штедионицу, добија се износ изнад 50 милијарди динара.

Ни Нова Агробанка није дуго потрајала. Само неколико месеци касније, нова влада одлучује да имовину и обавезе ове банке пренесе на Поштанску штедионицу. Објашњење је било да је стање у Новој Агробанци неодрживо, и да је банкрот неминован.

Тако је Поштанска штедионица преузела 392,3 милиона евра укупних обавеза Нове Агробанке, од чега је 238,5 милиона евра осигураних депозита покривено – готовином из Агенције за осигурање депозита. Да би ово било могуће, морао је да се усвоји, по хитном поступку, и нови закон, који омогућава пренос имовине и обавеза са проблематичне на здраву банку.

Тај закон биће сад основа и за решавање актуелног проблема Развојне банке Војводине, где ће се држава, кроз обвезнице задужити 70 милиона евра. Услови формирања Развојног фонда Војводине, који прати ову трансакцију, биће познати чим држава усвоји уговор о његовом оснивању, што се очекује сваки дан.

– Колика год да је цена коју плаћамо за спас банака, висока је ако постоји алтернатива – каже, за Новости, професор Љубомир Маџар.

– Ако постоји могућност да се трошак избегне, било какава плаћања су сувишна. Држава заиста мора да се потпуно повуче из банкарског и финансијског система, где треба да постоји само као творац прописа и надзорни орган. Као што није добар инвеститор нити привредник, држава није ни добар финансијер, поготово код нас, где политичари имају већу склоност да користе финансијски систем за постизање политичких циљева, који нису уједно и циљеви грађана Србије.

Још је непознаница која банка ће преузети имовину и обавезе Развојне банке Војводине. Споразумом две владе (покрајинске и републичке) предвиђено је да то буде она која понуди најбоље услове за пренос 110 милиона евра осигураних депозита и близу 100 милиона неосигураних. Услов је, наравно, да је на списку „добрих банака“.

– Предвиђено је да се за износ неосигураних депозита, који није покривен квалитетном активном банке, у износу од око 70 милиона евра, емитују петогодишње обвезнице, од којих ће АП Војводина емитовати 78,11 одсто, а Република Србија преосталих 21,89 одсто – кажу у Министарству финансија и привреде.

Радници Развојне банке Војводине који остану без посла приликом припајања имовине и обавеза некој другој банци биће збринути кроз социјални програм. Када је Нова Агробанка припојена Поштанској штедионици, без посла је остало готово 500 људи. Отпремнине су, у висини од 300 евра по години стажа, обезбеђене из финансијских средстава Нове Агробанке.

Још једна, Привредна банка Београд, чека расплет своје судбине.

За њу је држава предвидела приватизацију, а рок за достављање изјава о заинтересованости могућих инвеститора већ је продужаван и истиче 15. јануара.

Додатни трошак за банкарски систем у овој години сигурно ће представљати формирање посебне институције на коју ће бити пренети проблематични кредити у вредности која достиже и пет милијарди евра. Детаљи овог посла још су непознаница.

 

Економија.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Нишки инспектор узбуњивач „отеран у пензију“, МУП одбија да га врати на посао

4.7 (6) МУП Србије већ две године одбија да врати на посао у Полицијску управу …

Планатажи марихуане „Јовањица“ Агенција за финансирање извоза одобрила више милиона евра кредита

4.7 (3) Пољопривредно имање Јовањица, које се бави узгојем органске хране, а на којем је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *