Дмитриј СЕДОВ | 13.01.2013
Верујте ми поштовани читаоци, ваш аутор не припада присталицама теорије завере, који се у великој мери састоје од ентузијаста превртљивог ума.
Аутор је такође далеко од теорије светске завере, у коју су, по теорији истих ентузијаста, неизбежно увучени не само сви познати политичари, него и судеди из викендица.
Упркос свему, аутор се одлучио на обраду теме тајних друштава, које је означио називом “Лобања и кост” (тако се зове масонска ложа универзитета у Јелу, која је дала Америци највеће политичаре и председнике).
Циљ је једноставан – хтео бих да разјасним шта је реално, а шта измишљено, у делатности англосаксонских масона.
То је огромна тема. Ако покушате да саберете материјале о делатности масона током неколико векова на једну гомилу, та гомила ће достићи висину двоспратног “Дома мртвих” у коме се окупљају чланови ложе “Лобања и кост”.
Истина, велики део тог писанија отпада на жврљање теоретичара завере и маштовитих писаца попут Дена Брауна, који су на масонској теми зарадили својих “пет шолди”.[1]
Веома мало је истинских, поузданих докумената о делатности “браће”. А ако ми не желимо пуштати машти на вољу и свој мозак доводити до тачке усијања, онда ћемо се обратити само оним стварима које представљају необориве чињенице.
Највероватније, требало би почети са разматрањем зеленог папирића са називом “један долар”, који, сложићете се са мном, лежи у основи читаве конструкције, не само америчке, него и светске економије. Симболика приказана на папирићу има конкретан смисао и носи у себи информацију о односу њеног аутора према свету.
Због тога није лоше да, свако ко користи долар, зна каква се порука крије у његовом новчанику.
Дакле, шта се скрива иза 1$ USA, који је оформио руски уметник Николај Рјерих 1928. године, по наруџбини будућег потпредседника Велса.
За почетак, хајде да се запитамо зашто су људи који су стајали иза Рјериха, изабрали управо монету од 1 долара? Зар није боље да су циљали на 100 пута већу вредност папирића? Или на десетицама или хиљадицама (штампали су и такве!)?
Овде се мора признати да су наручиоци били масони, јер је сва симболика монете обележена неспорно масонским обележјима.
Многа тајна друштва су од давнина придавала јединици неки сакрални значај, уздижући је изнад свих других бројева. У првом реду – легендарни темплари, оснивачи савремене масонерије. За темпларе, јединица је представљала “јединство у различитости”. За јавност, ти можеш преузети свакојаки лик, иступати у име било које, чак и непријатељске партије. Но унутра, међу “својима”, мора да се сачува јединство. По учењу темплара, јединица такође значи да нема никакве разлике између зла и добра. То је и било забележено на застави тајних витезова: четири наизменично црна и бела квадрата. Бели је – симбол добра, црни – симбол зла. Или по латински: “EPLURIBUSUNUM”.
Овај натпис од 13 слова ми видимо на траци у кљуну орла, на десној страни монете од 1 долара.
На орла треба пажљивије обратити пажњу. Његове груди покрива штит са 13 трака. У једној канџи је стегнуто 13 стрела, а у другој, маслинова гранчица са 13 листова и 13 плодова. На једном орловом крилу налазе се 32 пера – то је степен иницијације у обичним масонским ложама. А 33 пера на другом крилу, симбол су вишег и поготово, тајнијег степена.
А над самим орлом, вероватно над Сједињеним Државама, уздиже се шестокрака Давидова звезда (симбол изабраног народа), која се састоји од 13 белих звезда петокрака.
Слева на монети од 1 долара, Рјерих је сместио пирамиду, један од главних симбола слободних зидара. Тако себе називају браћа-масони, као да им родослов сеже из времена жречева и тајних друштава Древног Египта. Но, ова пирамида је некако чудна. Усечена, сложена из 13 ступњева. Истраживачи је зову “Пирамидом Илумината (Просвећених)”. То је читава група старинских масонских ложа. Структура Илумината састоји се од 13 степени иницијације, што је очигледно одражено и на 13 ступњева пирамиде на долару.
Врх обезглављене пирамиде као да се уздиже на зракама, изнад основе. У троуглу (још један масонски симбол!) види се око. Њега различито називају, но чини се да је најисправнији назив “свевидеће око”. Изнад ока је натпис, који се поново састоји од 13 слова: “AnnuitCoeptis”. “Оно нас подржава (благослови)!” Мисли се на тајанствено око у троуглу. Доња трака окружује пирамиду и на њој је латиницом написано мото: “Novusordoseclorum” (Нови светски поредак).
Шта смо ми добили у резултату? “Благословен нови светски поредак!”. Онај у коме владају масони. Свевидеће око, Луцифер, царује над пирамидом – над свим народима света. За оне који прихватају нови поредак – маслинова гранчица у орловој канџи. За непокорне – стреле!
Ви се не слажете? Пробајте понудити друго објашњење ове симболике.
Главну тајну Рјерих је зашифровао у центру монете. Изнад се види светли натпис: “Сједињене Америчке Државе”. Мало ниже је наизглед благочестива фраза: “InGodWeTrust” (Ми верујемо у Бога). У каквог? Америка је званично хришћанска земља. Међутим, на доларској монети ви не можете наћи ни један уобичајени хришћански симбол. На пример, одсуствује и сами крст. Зато свуда царује “вражији број”, за обичне људе несрећан број 13. На невеликом папирићу појављује се минимум 8 пута. У каквог онда “Бога” предлажу да верују Американцима и целоме свету? Одговор је дат у самом центру монете. Орла и пирамиду са оком уједињује реч “ONE”. ЈЕДАН, ЈЕДНО. Рекло би се да је то ознака номиналне монете. Но, већ ниже имамо такав натпис. И у сваком од четири угла нацртана је јединица (бројем и словима). А та крупна реч од три слова стоји посебно, без икаквих допуна. Та реч има сасвим другу улогу, представљајући централни део композиције:
Ми верујемо у Бога
Он је један
Један долар
Зар није Конфучије рекао: “Знаци и симболи владају светом, а не реч и закон”.
А ако измеримо ширину монете? Испада 66,6 мм. Случајна подударност?
Но, вратимо се “несрећном броју”. Познато је колико се САД и Европа боје тог несрећног броја. У неким хотелима чак нема тринаестог спрата. Постоји чак и научни термин који дефинише бојазан од броја 13 – трискаидекафобија. Још већи страх доноси петак тринаести! Тог несрећног дана разапет је Христос, Каин је убио Авеља, Адам и Ева су пробали забрањени плод.
И тако, уверили смо се да основна једдиница светског финансијског система носи у себи масонску генеалогију, која предвиђа тајне начине управљања политиком, туђе хришћанском погледу на свет.
Веома важна је и та околност, што се ова “једнодоларска декларација” масона из 1928. године појавила после стварања и ступања на снагу Федералног Резервног Система САД, који је постао моћан инструмент у достизању њихових циљева.
Овде се треба присетити да од масона изабрани демократски систем власти не предвиђа никакво народно вршење власти. Разлог је једноставан – од народа изабрани политичари одвојени су од канала са новчаним токовима. Те канале контролишу крупна финансијска друштва. Политичари могу до миле воље говорити о свом служењу друштву, но реалне послове стварају реални новци, под којима су ови ангажовани као извођачи.
У тачки у којој се пресецају политика и новац, управо и расту масонске ложе. О томе искуство САД очигледно сведочи. Сви угледни финансијери и политичари у тој земљи повезани су међусобно масонским ложама.
Ипак, поставља се питање какав је смисао те појаве? Зар Ротшилди не могу да се сретну са Рокфелерима и Морганима и приликом игре голфа и да у неизнуђеним околностима донесу потребна им решења? Због чега та сва масонска бесовштина?
Ротшилдима и Рокфелерима заиста није нужна црна конспирологија и они могу мирно да воде дијалог са председником државе. То су становници Олимпа на који тешко могу да се попењу шпијуни из противничког табора. Но, одлуке које они доносе, понекад су апсолутно тајне, и од великог броја извршилаца тих одлука захтева се да држе језик за зубима. Већина чланова англосаксонских ложа високог нивоа иницијације, јесу извршиоци идеје главних људи Америке и овде тајновитост представља закон.
Примећујемо да, поред тих људи, у Америци има још око 5 милиона чланова масонских ложа нижих нивоа иницијације, који немају појма шта се “горе” ради.
Хајде да погледамо рад масона на примеру финансијске кризе, која је прво потресла Америку а сада и цео свет.
Кризе се изазивају вештачки и њихови аутори су увек из Федералног Резервног Система САД (раније Федералне Резервне Банке), заједно са високим чиновницима и администрацијом и групом најутицајнијих банака. Циљ кризе увек је један те исти – муњевито богаћење и прерасподела имовине у њихову корист. Шема је суштински стандардна и моделише се само приликом нових финансијских инструмената, дотад непознатих свету.
– У почетку ФРС спроводи необуздану емисију долара, који нису подржани никаквим еквивалентом. То је празна “амбалажа”.
– Банке које сарађују са ФРС издају ту “амбалажу” у виду јефтиних кредита под минималним каматама.
На финансијском тржишту настаје бум – сви се хватају за јефтине кредите и уграђују их у реалну привреду. За такву празну “амбалажу”, стварају се и купују реалне економске вредности.
Паралелно на берзама цветају спекулације. Данас је главна финансијска берза у ствари виртуелна. То је електронски свет, у коме струје невероватне реке виртуелног новца и често нема никакве везе са стварном производњом. Ако ви контролишете кључне моменте тог тржишта, сами себи штампате новац у потребним количинама, сами себи дајете кредите било каквих размера, сами организујете новости на које тржиште реагује, сами одређујете време за пуштање тих новости, онда ћете ви зарађивати фантастичне новце. Ви ћете из године у годину скупљати контролне пакете акција од истински профитабилних предузећа, како би, када све пропадне, веома велики део реалних актива остао у вашим рукама.
За неупућене (неинициране) играче, берзанско тржиште представља жешћу варијанту играња руског рулета, када је у добошу револвера од 6 места, пет попуњено мецима. То је такође игра и у њој такође буде и победа, но, њих бива веома мало.
Но, игра са виртуелним процентима не може се бесконачно продужавати, јер темељни закон да новчана маса треба да одговара одговарајућој робној маси, нико не може укинути. Ова подударност чудовишно се нарушава. “Амбалажа” иде у највећем степену на куповине и спекулације, а не на стварање робе. Они који су их наручили, нису у стању да их врате банкама. Не смемо заборавити да су то били кредити. Наступа дан “X” када ће кредитори организовано обзнанити своје банкротство. Почиње економски колапс и пир грабљиваца. Иницирани учесници комбинација јефтино купују а потом у магновењу обесцењују акције банкротом. Иде бурна прерасподела имовине.
Када се апетити задовоље, нужни чиновници у владама укључују “контролисани излаз” из кризе или једноставно речено, реду банкротираних помажу државним новцем, како би они преживели. Тиме се ликвидира опасност социјалне експлозије.
Привреда као да оздрављује и Федерални Резервни Систем припрема нову кризу.
Каква је овде улога масонских ложа? Нико осим масона данас не може да спроведе такву дугорочну комбинацију, не допуштајући цурење информација или њен слом. То су најпоузданије структуре. Само овде се спроводи разрада строго чуваног плана и што је најважније, ред братства из виших иницијација одлучује када ће наступити дан “X”. Ту се сачињава списак жртава и прави се расподела опљачканог.
Због тога сви дипломци елитних америчких и британских универзитета постају чланови ложа, где се укључују у вођење закулисне политике. Потом, међу њима најприхватљивији, по одлуци и уз помоћ ложе, могу израсти до виших државних функција, све до места председника САД. То се догодило практично са свим америчким председницима двадесетог века, са изузетком Џ. Кенедија, који је и платио због тога што је дошао у раскорак са политиком ФРС. Тај председник је одлучио да ограничи моћ ФРС и да уведе сребрни стандард долара, то јест, да врати тржишно контролисану емисију. Он је убијен већ сутрадан по потписивању одговарајућег указа, а сам указ никад није ступио на снагу.
Како је показала неуспешна истрага тог атентата, његови корени иду до тајних друштава, о чему уопште не воли (или се плаши) да пише америчка штампа.
О појави ФРС као главног органа вештачких криза, писано је много. То је уникалан инструмент који омогућава приватним лицима да регулишу обим новчане масе најмоћније државе на планети. Било би чудно ако би приватно лице које је добило таква права, не би искористило тај инструмент за своје интересе. Ево списка очева-оснивача ФРС из 1913. године, који су се за сто година мало изменили.
1. Банка Ротшилда у Лондону и Паризу
2. Банка браће Лазар у Паризу
3. Сејф-Банка Израэла Мозеса у Италији
4. Банка Варбурга у Амстердаму и Хамбургу
5. Банка Лемана у Њујорку
6. Банка Кун Леб у Њујорку
7. Чејз Манхетн Банка Рокфелера у Њујорку
8. Банка Голдмана Сакса у Њујорку
Свака од ових банака имала је одређене везе са масонским организацијама а често их и сачињавала.
Наравно, време тече и масонске ложе не решавају све проблеме који стоје пред ауторима “Новог Светског Поретка”. Сада постоје и такве мистериозне организације као “Билдерберг клуб”, “Трилатерална комисија”, “Савет за економске односе САД”.
Но, о њима у нашим даљим публикацијама.
