Широм света данас се обележава Дан слободе медија, за коју се оцењује да је у Србији последњих година у опадању.
Одлука о обележавању овог дана донета је на Генералној скупштини Уједињених нација 1993. године како би се подигла свест о значају слободе штампе и подсетиле владе држава да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима.
Трећег маја обележава се и годишњица Виндхушке декларације о принципима слободне штампе коју је 1991. године саставила група афричких новинара.
На Светски дан слободе медија УНЕСКО заслужним појединцима, организацијама или институцијама који су дали изузетан допринос одбрани и/или промоцији слободе штампе додељује награду Гиљермо Кано за слободу штампе. Награда се додељује од 1997. године и носи име Гиљермо Кано Исаза, колумбијског новинара који је убијен испред канцеларије свог листа Ел Еспектадор у Боготи 1986. године.
УНЕСКО Светски дан слободе штампе обележава и окупљањем медијских професионалаца, организација за слободу штампе и УН како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света. Ове године Wорлд пресс фреедом даy УНЕСКО ће обележити четвородневним скупом у Џакарти, Индонезија.
У Србији, од 2002. године, УНС 3. маја спроводи акцију “Пет минута громогласне тишине” и позива колеге да од 11:55 до 12 сати у електронским медијима прекину програм, прочитају проглас или га објаве на екранима, а у онлајн и штампаним медијима прекину рад, прочитају ПРОГЛАС и објаве га.
Србија је погоршала позицију на ранг листи земаља међународне организације “Репортери без граница” о слободи медија за 2016. годину и са 59. пала на 66. место. Једно место испред Србије је БиХ, Хрватска је на 74. месту, док је Словенија 37. Организација је навела да је слобода медија у Србији од 2014. у опадању.
У извештају истраживачког центра Европског парламента наведено је да слобода медија на Западном Балкану није потпуна, пошто се земље у том региону суочавају с политизацијом, проблемима у спровођењу закона и застрашивањем новинара, уз пораст аутоцензуре.
Како је наведено у овогодишњем извештају под називом “Западни Балкан: Трендови слободе медија”, аутоцензура је изазвана како суптилним, тако и отвореним утицајима, квалитетно новинарство је отежано, а фаворизује се “таблоидизација”.
У извештају “Репортера без граница” пише да слобода медија у свету “није никад била више угрожена”.
Вестионлине, Н1
