fbpx
Насловна / Србија / Петровац на Млави: Више људи се исели него што се беба роди

Петровац на Млави: Више људи се исели него што се беба роди

Након деценију и по владавине, социјалисти Петровца на Млави сишли су са владајућег трона на последњим изборима и уступили место напредњацима. Ову, другу по величини браничевску општину, некадашње, можда и највеће упориште СПС-а, од маја прошле године уместо новинара Радише Драгојевића води адвокат Душко Нединић. За осам месеци, каже, сусрео се са много проблема, а мало пара. Општину пореди са кућом срушеном до темеља и тврди да обнова тек почиње. Шта ће СНС уградити у нове темеље и колико они могу да издрже, за „Политику” говори нови први човек Петровца на Млави.

На шта сте највише поносни откако је власт у вашим рукама и где се види највећи напредак?

На рад и енергију коју са својим тимом улажем да Петровцу на Млави буде боље, да грађани боље живе. Пре 5. маја ова општина је важила за место које треба заобићи у широком луку. Ми смо се определили да водимо политику здравог развоја, на поштеним принципима, без личних привилегија.

Никако са социјалистима
Да ли је могуће да се републичка власт преслика и овде, ако знамо да су ваши односи са СПС-ом, који је водио општину много година, погоршани током и после избора?То су две потпуно супротне политике и визије за Петровац на Млави. Нисам сигуран да би улазак СПС-а у власт грађанима овде донео напредак. Напротив. У животу све опције постоје, али нисам сигуран, да бих у случају таквог наређења могао да останем на челу тима који данас води општину.Сигуран сам да је један део грађана Петровца на Млави гласајући за СНС гласао против социјалиста. Питање је како би ти грађани сутрадан, на неким новим изборима, ценили чињеницу да их је неко преварио, у овом случају ја.

Шта конкретно радите по том питању?

Раније је, зарад нечијег личног задовољства, ФК „Слога” играо у Првој лиги, са огромним дуговима и без иједног детета из општине. Данас смо у нижем рангу, али у нашем клубу играју наша деца, уложићемо у спорт и младе из овог краја. Ми данас немамо квадрат општинске земље за потенцијалне инвеститоре. То је страшно. Општина је имала много земље која је одједном волшебно нестала. Поред свих дугова, морамо наћи начин да купимо своју земљу коју бисмо понудили инвеститорима, јер без реалних радних места ова општина пропада. Наш циљ је да се среди град и да се акценат стави на туризам, пољопривреду и стварање предуслова за производњу. Недавно смо завршили реконструкцију главне градске улице, идемо даље. Редом решавамо проблеме јер смо имали наслеђене обавезе, а у овој години су стигле нове, од око 100 милиона динара.

Какву сарадњу имате са Владом Србије, имате ли помоћ?

Новцем Владе Србије изградили смо сва три моста у Каменову и Манастирици, а 80 одсто средстава смо добили и за реконструкцију главне улице. Премијер ми је обећао помоћ да урадимо пут Петровац–Пожаревац, у дужини од око 15 километара, колико је на територији наше општине и најгора је деоница пута. То нам је приоритет у овој години. Ако у томе успемо, то би за овај крај било више него што су моји претходници урадили за 20 година. Урадићемо и пут Каменово–Забрђе, обилазницу око Петровца, затим планирамо асфалтирање још неких локалних путева…

Није да немате туристичке потенцијале, али се не користе довољно. Зашто?

Туризам није био системски решен. Имамо бројне манастире, село Ждрело, локалитет „Беловоде”, близу смо и Горњака који припада Жагубици, али би могао да буде јединствени део туристичке понуде. Велелепна села попут Бистрице, Рановца, Стамнице… Треба направити причу која ће објединити све наше туристичке понуде и повећати број туриста, али и за то је потребно пуно времена.

Овај крај одвајкада има много гастарбајтера. Млади и даље одлазе у иностранство. Какав је ваш план да их задржите?

Сређивање општине, стварање услова за довођење инвеститора. Наша села имају инфраструктуру. Не одлазе они што немају путеве, већ зато што су им пријатељи и родитељи тамо. Недавно сам био у близини Санкт Галена, наше културно-уметничко друштво је славило 20 година постојања, и било је око 1.200 наших људи. На том потезу је 95 одсто грађана Петровца на Млави на привременом раду. Они воле свој крај, али на другој страни, њихова деца много боље говоре француски, немачки, италијански, него српски и влашки језик.

Петровац на Млави је друга општина по величини у Браничевском округу, по површини чак и већа од Пожаревца. Али, статистика каже да сваке године имате око хиљаду становника мање?

Стопа наталитета је 475, али више од 500 људи оде пут Западне Европе, Београда, Новог Сада… Основни задатак општинске власти је да уз помоћ државе предузме мере и заустави тај одлазак људи и гашење огњишта. Имали смо много шанси, једна од њих је бања Ждрело у којој, замислите, не ради ниједан радник из наше општине. Центар села Ждрело мора бити та тачка око које ће се наставити јачање туризма, а потом долазак инвеститора. Приоритет нам је запошљавање људи из наше општине.

Да ли је могуће да се републичка власт преслика и овде, ако знамо да су ваши односи са СПС-ом, који је водио општину много година, погоршани током и после избора?

То су две потпуно супротне политике и визије за Петровац на Млави. Нисам сигуран да би улазак СПС-а у власт грађанима овде донео напредак. Напротив. У животу све опције постоје, али нисам сигуран, да бих у случају таквог наређења могао да останем на челу тима који данас води општину.

Сигуран сам да је један део грађана Петровца на Млави гласајући за СНС гласао против социјалиста. Питање је како би ти грађани сутрадан, на неким новим изборима, ценили чињеницу да их је неко преварио, у овом случају ја.

Аутор: Оливера Милошевић, Политика.рс

фото: Панорамио, rodoljub stevanovic

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Нема ни речи о тзв. развојном буџету, Вучић по обичају лаже (видео)

5 (1) Милан Ћулибрк, главни и одговорни уредник НИН-а, о тзв. развојном буџету и најновијом …

Јавни дуг Србије за годину дана порастао милијарду евра

Јавни дуг Србије износио је на крају септембра 2019. године 23,94 милијарде евра, што чини …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *