четвртак , 24 септембра 2020
фото: Дарко Војиновић, АП

ПЛАН ЕУ: Радно способно становништво повући у ЕУ а на Балкану населити Африканце и Азијате

4.8
(22)

До недавно се веровало да је пројекција Уједињених нација о томе да ће Европи у првој половини овог века требати 27 милиона избеглица да би се покрио демографски минус, само обична студија која нема директну примену. У међувремену је један аустријски политичар потврдио како на нивоу Европске комисије постоји детаљно израђен план поступања у складу са наведеном студијом, који предвиђа да се радно способно становништво повуче из земаља југоисточне Европе, а да се ту затим населе избеглице из Африке које би у наредном периоду постепено биле пуштане у ЕУ. Укупно би за 20 година, како тврди европски комесар за избеглице, на овај начин дошло чак 70 милиона Африканаца и Азијата.

М. Маленовић

Сектор за становништво Одељења економије и социјалних питања Уједињених нација 2001. године је објавио своју контроверзну студију „Реплацемент Мигратион“ – СТ/ЕСА/СЕР А./206 (што буквално значи „Замена становништва“), о чему је Магазин Таблоид већ писао у броју 352. У документу, који се бави питањем решавања проблема пада наталитета у најразвијенијим земљама света, сматра се да је за очување данашњег стандарда у Европи (рачунајући и земље изван Европске Уније) неопходан прилив од најмање 376.000 миграната сваке године. У зависности од модела који би се применио, Европа би у првој половини овог века требало да прихвати и до преко 27 милиона избеглица.

Деценију и по касније почели су да се појављују први извештаји у појединим европским медијима о томе како је Европска Kомисија не само примила на знање овај документ, већ и да је направила прве конкретне кораке у његовом спровођењу. Од званичника нису стизале ни потврде, али ни деманти ових гласина. Све до недавно могло је да се и верује и не верује медијским шпекулацијама, а онда је потврда стигла са места одакле се није очекивала: из једног покрајинског парламента у Аустрији.

Kористећи право да поставља посланичка питања председнику владе аустријске савезне покрајине Kорушке, посланик Мартин Рутер је питао Петера Kајзера о неколико ствари у вези са мигрантима који су пристигли и још пристижу у ту провинцију. Већ су ова питања покрајинског премијера довела до беса, а додатно питање га је потпуно разбеснело, па је чак у једном тренутку изгубио самоконтролу. Запитан да ли је тачан чланак из аустријских новина „Kлеине Зеитунг“ од 3. децембра 2015. у коме се помиње став ЕK о насељавању избеглица у Европи и у коликој мери је он уопште упознат са тим документом (ако постоји), Kајзер је бесно машући рукама и повишеним тоном, готово вичући одговорио: „Наравно да знам за ту агенду! Па, и ја сам са овом владом учествовао у њеној изради!“.

Документ не само да постоји, признаје Kајзер, већ се ради о агенди, односно конкретном распореду активности у спровођењу неке раније одлуке. Једино што се не зна о којој се то ранијој одлуци ради и ко ју је и када донео.

У чланку из „Kлеине Зеитунг“-а може да се закључи како је европски комесар за избеглице Димитрис Аврамопулос на једном састанку са члановима одбора за регионе Европског парламента крајем 2015. изнео процену да ће у наредних 20 година Европи требати 70 милиона избеглица како би се поправила демографска слика. О томе се говори и у Агенди коју је Kајзер споменуо, а не о 27 милиона које је помињала студија Уједињених Нација. Аврамопулос, међутим, посланицима Европског парламента је том приликом одао још једну тајну, а то је да се долазак оволиког броја избеглица (три и по милиона сваке године) планира постепено, у више фаза. Прва од њих је коришћење „унутрашњих резерви“.

Те резерве које Европа, наводно, још има су неразвијене европске државе, на првом месту оне са Балкана и из Источне Европе. О томе да из сиромашнијих земаља Европе људи беже у оне богатије, сведоче демографски подаци најзначајнијих институција Европске Уније.

По мапи коју износи портал немачког дневног листа „Берлинер Моргенпост“, у периоду од 2001. до 2011. највишу стопу негативног прираштаја у Европи (без држава проистеклих из СССР-а) имале су: Литванија (-1,25 одсто), Летонија (-1,18 одсто), Албанија (-0,95 одсто), Бугарска (-0,80 одсто) и Румунија (-0,77 одсто). Србија је имала пад од 0,41 одсто.

За разлику од њих, најбогатије европске земље су имале или изузетно мали губитак становника (на пример Немачка -0,16 одсто), или пораст њиховог броја (Норвешка, +1,01 одсто). Овај успех је постигнут управо довођењем нових становника који попуњавају демографску рупу насталу ниским природним прираштајем. У 2016. години Немачка је забележила позитиван прираштај од 625.000 становника, тврди Еуростат, званична служба за статистику Европске Уније. Тенденције су остале исте код свих осталих држава Европе у односу на кретања у ранијем периоду, показују резултати које је прибавио Еуростат. Србија је 2016. изгибула 36.000 људи (што је наставак негативног прираштаја са почетка века), али је интересантно да Еуростат наводи како због веома лоших података о сеоби становништва није у стању да израчуна укупан број људи који су насељени у Србији.

Не постоје ни детаљни подаци за Kосово и Албанију и то са добрим разлогом: ове територије су планом Европске комисије одређене да буду прва прихватна места за мигранте из Африке и са Блиског Истока, тако да јавност не би требало редовно да буде обавештавана о кретању броја становника ове две територије.

Оно што се зна о поменутој Агенди је веома мало и указује на то да ће земље Балкана, које је Аврамопулос поменуо у децембру 2015. пред одбором Европског парламента као „унутрашње резерве“, после депопулизације (када становништво оде у богатије европске државе) бити насељено мигрантима који ту треба да се науче европској култури, језицима и потребним занатима, пре него што они или тек њихови наследници наставе пут на север. Балкан ће тако бити својеврсни привремени смештај за мигранте којих би годишње, по поменутој Агенди, требало да буде 3,5 милиона, а што је Аврамопулос најавио још крајем 2015. Толико становника је, поређења ради, у 2016. имала Босна и Херцеговина.

Да је Агендом планирано да се мигранти прво населе на Балкану, пошто се одатле радно способно становништво пресели на север, потврдио је пролетос и министар унутрашњих послова СР Немачке, Хорст Зехофер. Он је тада предложио формирање посебне групе унутар ЕУ коју би сачињавале Немачка, Италија, Аустрија и Мађарска, а која би имала задатак да организује заштиту граница Уније од прилива нових миграната. Праве спољне границе ЕУ на југо-истоку су неколико стотина километара даље, на обалама Црног мора, Босфора и Егејског мора, али је ова изјава Зехофера потврда да су земље југо-источно од граница које је он тада поменуо планиране да буду предате избеглицама.

Није случајно Еуростат навео како нема детаљне податке о миграционим кретањима у и из Србије. Није случајно ни што иста агенција не зна ништа о броју становника у Албанији и на Kосову после 1. јануара 2016.

Журналиста Флориан Махл је у јуну 2017. на порталу инфо-директ.еу, који прати рад магазина на немачком језику „Директ“, приметио да се немачка влада финансијски припрема за наставак доласка миграната, јер и даље за њихове потребе у буџету издваја око 25 милијарди евра годишње. Од тих пара, сматра овај новинар, могао би да се поспеши природни прираштај и то за око милион деце годишње. Мигранти које са овим парама очекују чланови меркелиног кабинета у наредним годинама неће долазити из Африке, већ све више из земаља југо-источне Еропе, то је сада већ јасно. Ове године ће, примера ради, само у Хрватској 117 основних школа нову школску годину започети без и једног ђака првака. Kомплетан Балкан се празни, становништво одлази у богатије земље Европе, а на тој територији ће бити насељени мигранти из Африке који ће се ту образовати за наставак путовања.

Kоначно, да ће мигранти остајати у Србији, сматра и представник УНХЦР-а у Србији, Ханс Фридрих Шодер који посебно у том контексту хвали нови српски Закон о азилу и привременој заштити који омогућује овако нешто.

Пре него што народима Европе почне да објашњава о каквом се то тачно плану о досељавању избеглица ради, врхушка Европске Уније би морала прво да објасни који демократски легитимитет има Европска комисија да доноси овакве планове и да их затим крије од грађана. Да подсетимо: Европску комисију бирају шефови држава и влада земаља чланица Европске Уније, док Европски парламент има само ограничене могућности утицаја. Директна изборност је основна карактеристика демократских органа, тако да се Kомисија не може сматрати таквим телом, већ пре лоби групом која заступа различите интересе оних који је плаћају.

Смрт Фредерике Бек

Почетком 2017. године појавила се књига Фридерике Бек, борца за људска права и списатељке, под насловом „Дие гехеиме Мигратионсагенда“ („Тајна миграциона агенда“) у којој су се по први пут појавила документа која доказују да је Европска Kомисија зацртала да у Европу досели 70 милиона миграната који ће прво бити насељени на пре тога депопулизованом простору источне и југо-источне Европе. Пола године касније госпођа Бек је била мртва.

Списатељица се годинама борила против рака, што у модерно опремљеним немачким болницама углавном успешно тече. Све до објављивања последње књиге и госпођа Бек је успешно лечена. Она је недељама пред смрт чак припремала један међународни семинар сигурна да ће лекари успети да је још толико одрже у животу. После једног рутинског лекарског прегледа њено здравствено стање се погоршало и она је убрзо преминула, на изненађење свих који су је познавали.

Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Протојереј Јован Пламенац: Бебин „Удар“ – овај пут – слабо удара

5 (3) Бебо, Бебице, овај Твој „Удар“ не удара, он – млатиња. Очито, направљен је …

Ана Брнабић нуди српско држављанство мигрантима са севера Африке! (видео)

4.1 (9) Гости продукције „Центар“ и „Србин инф“ били су Драган Пилиповић, дипломирани политиколог и …

4 Коментара

  1. Hvala Aliji Izetbegovicu sto me protjera sa Balkana.

    • Доктор са Чубуре

      Погрешили сте адресу за захвалност. Алија, Слоба и Фрањо су само три марионете у спровођењу једног много старијег плана. Вашу захвалност треба да усмерите ка господину Ричарду фон Куденова Калергију, аутору пројекта исламизације Европе и стварања нове нације мешанаца погодних за робове. План је из 1922. године.

  2. Mnogima je jasno da postoje planovi za prekomponovanje sadšnjih država,nacija i uopšte življenja a sve
    u svrhu potizanja redovnih ili većih profita.EU planira popunjavanje deficita radne snage iz zemalja Balkana,
    a prazninu koja nastaje n Balkanu da popuni Afro-Azijskom emigrantima .Nacije na Balkaanu tako nestaju,
    a prvi koji će nestati su Srbi – jer imaju vladare koji su dobri poslušnici svojih zapadnih mentora.
    Ako se ne preduzme hitna akcija za zaštitu državnih granica – Srbi uskoro nestaju.
    To znači da je potreban nov način upravljanja državom. Na Planeti se ne vidi i ne prepoznaje neki nov način
    upravljanja džavom kao neki uzor, ali može se pojaviti kod Srba. Pod hitno treba zatvoriti granice i nikome ne
    dozvoljavati nikakvo useljavanje ili duži boravak u državi.
    Kako i kada može doći do početka ostvarivanja reforme političkog ali i obrazovnog sistema. Na putu takvog početka
    stoje političari bivši i sadašnji a takođe i ljudi na pložajima od značaja za sve sektore od uticaja na narodno
    življenje u toku i ubuduće. Sa malim izuzetcima to je sloj ljudi labavog karaktera i ljudi vrlo skromnog i ograničenog
    znanja u bilo kom sektoru, otprilike kao što su bili ruski političari Kozirjev i Černomidin.Takvi ljudi imaju ambicije
    koje su nezmerno jake, inteligentni su ali inteligenciju koriste u svrhu svojih ambicija a znanje i poznavanje svega
    što je povezano sa njihovim položajnim funkcijama njih ne interesuje niti ih ikada interesovalo,sem možda samo površno
    za potrebe verbalnih nastupa.Takvi ljudi djeluju jako prodorno,agresivno,autoritativno i ponajčešće lako otklanjaju sve
    svoje neistomišljenike. Nema sumnje da ima dosta Srba koji su kvalitetni u svakom pogledu – ali su skrajnuti od strane
    mnoštva gore opisanih nosioca skoro svih bitnih funkcija u državi.
    Ako bi se sistem upravljanja državom bar malo unapredio, tada bi sve išlo lakše. Odbijanje prijema bilo kakve emigracije
    je neophodno za opstanak i borbu za dalji napredak.
    Onda bi i reforma obrazovnog sistema išla lakše i kada bi prva generacija iz reformisanog obrazovnog sistema odrasla i
    zauzela svoje pozicije u drštvu,tada bi sve krenulo brže putem razumnog napredovanja. U sektoru prvo duhovnom a zatim
    uporedo i na ostalim sektorima življenja – vremenom bi se okupila većina i nastavila svoje postojanje.
    Kako i kada može doći do početka ostvarivanja reforme političkog i obrazovnog sistema. Na putu takvog početka stoje
    političari bivši i sadašnji a takođe i ljudi na pložajima od značaja za sve sektore od uticaja na narodno življenje u toku i ubuduće.
    Sa malim izuzetcima to je sloj ljudi labavog karaktera i ljudi vrlo skromnog i ograničenog znanja u bilo kom sektoru, otprilike
    kao što su bili ruski političari Kozirjev i Černomidin.Takvi ljudi imaju ambicije koje su nezmerno jake, inteligentni su ali
    inteligenciju koriste u svrhu svojih ambicija a znanje i poznavanje svega što je povezano sa njihovim položajnim funkcijama
    njih ne interesuje niti ih ikada interesovalo,sem možda samo površno za potrebe verbalnih nastupa.Takvi ljudi djeluju jako prodorno,
    agresivno,autoritativno i ponajčešće lako otklanjaju sve svoje neistomišljenike. Nema sumnje da ima dosta Srba koji su kvalitetni u
    svakom pogledu – ali su skrajnuti od strane mnoštva gore opisanih nosioca skoro svih bitnih funkcija u državi.
    Ne može se objasniti pasivnost i beznađe običnog naroda ,jer trpi sve i svašta, bori se za golo preživljavanje ,te se iz takvog
    naroda odvaja sloj onih koji se vezuju za bizarna postignuća u smislu zabave i drugih „Uživanja“. Oni su agresivni protiv sveg i
    svačega ,i jedan prema drugome,ne imaju nikakav osjecaj za opšte ili zajedničko dobro. Svi su protiv svih i svako protiv svakoga,
    samo je on sam u „pravu “ itd.
    I takav sloj će se povećavati sve dok na scenu ne bude nešto što bi se moglo reći – nešto od duhovnih vrednosti. Takva pojava
    bi vezala za sebe običan narod da krene zajedno prema zjedničkom orijentiru za ostvarenje nečeg višeg što nije samo jelo,
    sklonište ,oblačenje i zabava. Naša istorija je po svim pokazateljima na umoru i nestajanju sa nama koji nestajemo …….ali upoznajmo,
    saznajmo našu istoriju …i tada ćemo saznati da su Srbi u trenutcima skoro uništenja – vaskrsavali nekim Božanskim čudom.
    Takva znanja daće nam snagu i inicijativu da bi smo u današnjim uslovima pretrajali.
    Opet suština je da se umni i sposobni ljudi probiju na vrh- trudeći se da ne budu i oni jedan protiv drugog.

    .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *