fbpx
Насловна / Србија / ПЉАЧКАЈУ СРБИЈУ! МУТАВА и Вучић до гуше у ОФШОР АФЕРИ тешкој 523 милиона €

ПЉАЧКАЈУ СРБИЈУ! МУТАВА и Вучић до гуше у ОФШОР АФЕРИ тешкој 523 милиона €

ЕКСКЛУЗИВНИ ДОКУМЕНТИ ОТКРИВАЈУ ШТО АНУ БРНАБИЋ ПОВЕЗУЈЕ С МАГЛОВИТОМ ХОБОТНИЦОМ фирми прикривеног власништва чије ће ветроелектране Србији продати струју за више од 500 мил. еура у 12 година, али да у Србији на оставрени приход неће платити порез!!!

Ана Брнабић, српска премијерка хрватског пориекла, могла би бити умиешана у једну дубоко забрињавајућу аферу прожету избегавањем плаћања пореза, скривеним власништвом и опасним мешањем јавних и приватних интереса. То се може закључивати након увида у ексклузивне документе из пројекта Малта Филес у власништву Европске истраживачке сарадње (ЕИЦ), у којој је Национал службени члан од почетка 2018.

Ти документи, које Национал ексклузивно објављује, показују да је српска премијерка на свом бившем радном месту била упозната с неким комплексним офшор операцијама мреже енергетских развојних фирми међу којима се налазила и фирма Continental Wind Србија гдје је она била директорка пре уласка у државну администрацију. Онде је била упозната са стварањем српског дела офшор корпоративне структуре за пројект обновљиве енергије ветра.

Та је фирма део сложене корпоративне структуре, очигледно створене за порезну оптимизацију, која би током дванаест година од српског државног дистрибутера електричне енергија добила 523 милиона евра, захваљујући Правилнику о државним подстицајима који је одобрен док је она била министарка у српској влади. Ана Брнабић за Национал је, међу осталим, изјавила: “Нисам била укључена или имала икакве везе са законодавством које се тиче обновљивих извора енергије.” Међутим, пре но што је ушла у државну администрацију, Ана Брнабић се залагала за доношење нове регулативе о обновљивој енергији у Србији.

Након што је постала премијерка нестале су све законске и регулаторне препреке за највеће приватно улагање у Србији у које је укључена мрежа тих тајновитих офшор компанија, међу којима се налази и она у којој је она била директорка. Како се чини, то велико приватно улагање у Србији локалном становништву неће смањити цену електричне енергије. У том мултимилинском пројекту у који су укључени и неки надалеко познати моћни светски инвеститори, изгледно је да српески државни буџет неће од тога имати значајнијих порезних прихода. Све то засад ћутећи посматра и најмоћнији српски политичар Александар Вучић, иако је на рачун тих инвеститора раније износио оштре критике.

Документи у власништву истраживачке мреже ЕИЦ показују да су Ана Брнабић и њени сарадници у Continental Wind Србије асистирали у припајању још једне српске подружнице матичне малтешке фирме која је добила бескаматни и неосигуран зајам од 200.000 еура, чиме је, како се чини, прекршена српска регулација о минималној каматној стопи на зајмове међу повезаним фирмама.

 Након што је Ана Брнабић 2017. именована за Вучићеву наследницу на челном месту у Влади Србије, капитална инвестиција енергетске развојне фирме Continental Wind у Србији – пројект оветропарка Чибук – добила је дозволу за почетак градње, уз до 190 милиона евра зајмова Међународне финанцијске корпорације (ИФЦ) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Масдар, државна твртка Уједињених Арапских Емирата, такође значајно улаже у тај пројект, што не би било могуће без осигураних будућих прихода од произведене електричне енергије.

Упрскос томе што сеContinental Wind представља као “америчка” фирма, на америчком тлу има само тзв. шељ (љуштуру) фирму у пореском рају Делавер. Фирма и њен оснивач, бивши службеник Glencorea и Trafigura Mark W. Crandall, амерички држављанин који живи у Београду, нагомилали су приходе од развоја и продаје пројеката обновљивих извора енергије користећи многе офшор јурисдикције, укључујући Луксембург, Гуернсеy, Британска девичанска острва, Кипар, америчку савезну државу Делавер и Малту. Ни у једној од тих земаља фирма не поседује нити јавно развија ветроелектране. Откако су развили пројект ветропарка Чибук,Continental Wind партнери, продали су својих 40 одсто деоница под контролом кипарске твртке финским и немачким инвеститорима у новембру 2017. и јануару 2018., али вредност тог посла остала је непозната. Нешто раније, крајем 2015. Крандал, бивши шеф Ане Брнабић, и његови партнери основали су малтешки узајамни фонд који му омогућава да се заметне траг и сакрије праве власнике. Неки од њих ће зарадити милионе од продаје ветропарка Чибук.

Све то су кључни елементи који показују како се рађала и развија се једна од највећих и уједно тајновитијих инвестиција у Србији, а та прича детаљно открива како с подршком ИФЦ-а и ЕБРД-а послују страни инвеститори у транзицијским државама. Алекс Кобхам, извршни директор организацијеTax Justice Network, међународне групе за посредовање у подручју међународне утаје и избегавања плаћања пореза, са седиштем у Великој Британији, за Национал је изјавио како сматра да је то дубоко забрињавајућа прича о финансијским преварама, скривеном власништву и опасном мешању јавних и приватних интереса. Обриси те приче почели су се назирати у септембру 2015. када је Србију потресао велики скандал око прислушкивања, укључујући и тешку оптужбу за примање мита. У медије је процурио транскрипт приватног телефонског разговора између војвођанског премијера и председника опозиционе Демократске странке Бојана Пајтића и Лидије Удовички, жене Марка В. Крандала изContinental Windа и сестре Кори Удовички, тадашње министарке државне управе и локалне самоуправе.

Према том транскрипту, Лидија Удовички рекла је Пајтићу да ју је уцењивао Никола Петровић, директор Електромреже Србије (ЕМС), државног оператера електричне енергије. Наводно је затражио два милиона еура у готовини како би одобрио прикључак ветропарка Чибук у Долову у Војводини, што је капитална инвестиција Continental Windа, на Електро мрежу Србије. Осим што је био шеф велике државне фирме, Петровић је био и кум на венчању Александра Вучића, тадашњег премијера и председника владајуће Српске напредне странке, а данашњег председника Србије.

Након што је Ана Брнабић постала премијерка нестале су све препреке за највеће приватно улагање у Србији у које је укључена мрежа тајновитих офшор компанија

Пајтић је касније потврдио да је транскрипт његова телефонског разговора аутентичан, док Удовички у почетку није ни потврдила нити оповргнула објављено. Годину касније рекла је полицијским истражитељима да никада није сусрела Петровића нити с њим разговарала, а Петровић је негира да је затражио мито. Међутим, прича је свакако додатно придониела стварању перцепције која Србију означава као легло корупције на највишем нивоу, што је један од хендикепа Србије на путу у Еуропску унију.

Истога месеца у којем се догодио телефонски разговор, септембра 2015., Александар Вучић допутовао је у државнички посету Вашингтону. Тамо су га дочекали протести. Пет америчких конгресмена потписало је тада писмо које су предали тадашњем америчком потпредседнику Џоу Бајдену, с појединостима о корупцији у Србији. То писмо показује како је малена група, укључујући Вучићевог брата Андреја и Николу Петровића, учврстила свој утицај у “свим великим фирмама у Србији”.

Вучић је оптужио “тајкуне” за организацију тог америчког протеста, тврдећи да они стоје и иза случајева уцена у Србији, а локални таблоид који је подржавао Вучића именовао је Марка В. Крандала једним од њих. Такве калкулације подстакао је сам Вучић.

“Неки желе градити ветроелектране у Србији, гдје не постоји одговарајућа регулација, с идејом да ће продавати троструко скупљу струју”, рекао је Вучић и додао: “Укључени су једна америчка фирма и рођак једног од наших министара. Желе добити тај посао по сваку цену.” Крандал је за Национал демантовао да је на било који начин био укључен у писање тог протестног писма.

Убрзо након тога дошла је нова премијерка.

Датум је 4. октобра 2015., директорка локалне подружницеContinental Winda је Ана Брнабић. Управо је навршила 40 година и стекла МБА диплому Универзитета у Хулу у Великој Британији, а иза себе је имала искуство консултовања у УСАИД-овим пројектима у Србији. Један од њених главних послова у то време био је развој ветроелектране у Долову.

Одржала је прес конференцију у Влади Србије, на којој је истакнула да у њеној фирми нема илегалних активности, да нема проблема у комуникацији твртке с Владом Србије и да током поступака није било коруптивних активности. Тако је ефектно окончан скандал око прислушкивања и примања мита.

Потом је јавно подниела оставку на директорско мјесто у фирми.

У то време о Ани Брнабић се у српској штампи доста писало као о најизгледнијој кандидаткињи за водитељку Јединице за испоруку резултата (енг. Delivery uni), неформалног тела у склопу кабинета српског премијера које је одговорно за координацију српрских министарстава. Како се извештавало, јединица за испоруку основана је према упуствима бившег британског премијера Тонина Блера.

Но Ана Брнабић није преузела ту позицију. Упркос јавној оставци остала је директоркаContinental Winda Србије следећих десет месеци, до 19. августа 2016. Након тога њена каријера у српској влади напредовала је муњевитом брзином.

У августу 2016. Ана Брнабић је заменила Кори Удовички на месту министарке државне управе и локалне самоуправе, а у јуну 2017., када је Вучић постао председник Србије, српски парламент је на опђте изненађење поставио Ану Брнабић на место премијерке, што ју је довело на насловне стране новина широм свиета као прву отворено геј шефицу владе у источној Европи. Њени приоритети постали су борба против сиве економије, смањење бирократијее и сузбијање корупције у држави чија највиша олигархија скрива своје богатство у офшор фримама. Ана Брнабић је такође најавила да ће њена влада у парламенту изгласати закон према којем ће сви држављани морати открити порекло своје имовине. Након девет месеци, то још увијек није испуњено.

Документи у власиштву Европске истраживачке сурадње (ЕИЦ) у оквиру пројекта Малта Фајлс, у којем сурађује и Национал, откривају да је Ана Брнабић као директорка Continental Winda Србија, била упозната с неким офшор операцијама његове међународне матичне фирме.

Дана 11. септембра2014. извршни директор Continental Wind партнера и Крандалов пословни партнер, италијански држављанин Фабрицио Кагнасс, који је резидент Монака, послао је е-маил малтешкој правној и саветодавној фирми Креденце. Кагнасо је власник фирме Депројен, са седиштем у Монаку, стопостотног власникаContinental Winda Србије. Депројен је такођер био власник Warm Waters LTD-а, фирме регистрова на Малти 16. септембра 2014.

У мултимилијунски пројект укључени су и неки надалеко познати моћни светски инвеститори, а изгледно је да српски државни буџет неће од тога имати значајнијих пореских прихода. Све то засад ћутке посматра и најмоћнији српски политичар Александар Вучић.

“Ми бисмо што пре жељели укључити српску ТПН – фирму с посебном наменом у власништву Warm Waters LTD-а”, написао је Кагнасо службеницима малтешке фирме и затражио правне документе потребне да би се основала нова фирма кћи у Србији, која ће бити у власништву малтешке матичне твртке. Уз три затражена документа навео је две особе и њихове приватне податке. Једна од њих била је Ана Брнабић. Мање од месец дана од његове прве е-маил поруке, 10. октобра 2014., у Београду је основана српска подружницаWarm Watersа – River Power Solutions, са 100 српских динара (око један еуро) основног капитала. Из споменутог е-маила није јасно коју је улогу Ана Брнабић имала у фирмиRiver Power Solutions нити је видљива њезина улога у малтешким фирмама.

Међутим, недељу дана раније, 3. октобра 2014., Ана Брнабић је као директорка Continental Winda Србије потписала амандман бр. 2 на уговор о закупу с локалним српским земљопоседником, који је укључивао River Power Solutions. Уз нову фирму малтешког власника, у том је документу наведено још неколико енергетских фирми, које су све делиле исту адресу: Ђуре Јакшића 6/5, Београд. Ријеч је о фирмама Ветроелектране Балкана, Ветроелектране Балкана Запад и Српска удруга за енергију вјетра СЕWЕА.

Ана Брнабић: ‘За мене је као директорицу Цонтинентал Wинд Србије било једино важно пословати у сугласју са законима и легислативом Србије’

И неки други запсолени Continental Winda Србије појављују се у е-маил преписци с Малтом. Правни саветник Жељко Ђурић, који је имао посебну пуномоћ за River Power Solutions, одговорио је 18. септембра 2014. Фабрицију Кагнасу. Послао му је копије властитих особних података и података Марине Петровић, финансијске директорке Continental Winda Србије, која је била именована директорком нове српске фирме River Power Solutions. Кагнасо је проследио свој е-маил и малтешкој фирми Креденце. Жељко Ђурић је такође послао копију свог е-маила тадашњој директорки Continental Winda  Србије Ани Брнабић.

Било је још размјена е-маилова између Београда, Монака и Малте, а тицали су се оснивања River Power Solutions. Према Малта Фајловима, Ана Брнабић примила је копију другог Ђурићевог е-маила 29. септембра 2014. У њему је Ђурић затражио од Кагнаса додатну документацију малтешке матичне компаније у вези њених правних заступника.

Трећи е-маил који је Ана Брнабић примила као копију, датиран је с 8. јуна 2015. Била је ријеч о битној ствари за ту српску фирму кћер малтешке фирме. Претходна директорка поднијела је оставку па је један од њених подређених замолио Кагнаса да му пошаље нове потписане и оверене документе за именовање новог директора. Према документима Малта Фајлова, Ана Брнабић никада није одговорила на те е-маилове, које је добила као копије у ЦЦ-у. У марту 2015. River Power Solutions постао је велика прича када су српски медији известили да би топловод могао загријати становништво Београда користећи енергију из градских ријека Дунава и Саве. Тај пројект презентиран је на бриселској конференцији фирме Star Renewable Energy  из Глазгова, која је уско сарађивала сRiver Power Solutions. Усто, медији су открили да је локална српска фирма припремила пројект обновљивих извора енергије за државну енергетску твртку Београдске електране. “Пројект на којем радимо усмерен је изградњи топловода у Србији, користећи топловодне пумпе за екстракцију топлине из реке Саве у Београду”, рекао је Крандал на конференцији у Софији у октобру 2015. и додао да се очекују инвестиције од 100 милиона еура.

Предсједник Демократске странке Бојан Пајтић био је увучен у скандал око уцене супруге Марка В Крандала из Continental Winda

Пројект касније није заживио, али годишњи финансијски извјештаји малтешке матичне фирме Warm Watersс (која је преименована у River Power Solutions Ltd) показују да су операције фирме финансиране путем малтешке заобилазнице.

Према годишњем извештају за 2015., малтешка матична фирма без запослених дала је 198.000 евра бескаматног и неосигураног зајма својој јединој подружници у Београду. Тај зајам требао је бити враћен до 1. априла 2018., а делимично је био отплаћен 25. фебруара 2016. у износу 140.000 еура. Међутим, српско министарство финансија службено је одобрило Правилник о каматним стопама у складу с принципом “изван дохвата руке” за све зајмове између повезаних странака. Тиме је одређена минимална камата за дугорочне зајмове између повезаних фирми, у ецрима, која би у 2015. и 2016. требала износити 5,07 одсто годишње.

Српска фирма кћи стога је примила најмање 10.000 еура могуће добити у форми неплаћених камата на зајам у 2015., с регулисаном отплатом. Али до краја 2016. зајмови Малте Београду су достигли  298.000 еура. Ти зајмови су били без камата, неосигурани и отплативи до 1. априла 2018., што је значило додатне добитке за српску подружницу малтешке фирме. Међутим, годишњи финансијски извјештаји српске подружнице нису била доступни у српском м пословном регистру до тренутка објаве овога текста.

Српска премијерка за Национал каже: “Верујем да је све било направљено у сугласју с процедурама и да су све обавезе према држави Србији плаћене на вријеме.” Нагласила је да Србија има строге законе за трансакције у страним валутама и да су сви такви зајмови пријављени Народној банци Србије. Крандалов адвокат објаснио је да је 200 хиљада еура потрошено на техничку феасибилитy и инжењерску студију и да су све финансијске структуре пласиране на темељу и српских и малтешких порезних саветника те да су годишње ревидиране сугласно међународним рачуноводственим и ревизорским стандардима. Како је малтешка фирма у 2015. и 2016. имала губитке, није плаћала порез на добит. Инвестиције у српску фирму River Power Solutions тако су се сливале у Србију из Луксембурга и Монака кроз малтешку посредничку фирму под контролом Кагнаса и Крандала, који су такође међу главним власницима бивше фирме Ане Брнабић Continental Wind Partners, припојене пореској оази у Делаверу у САД-у.

Пуно више новца веројатно ће проћи кроз Ветроелектране Балкана, које граде ветропарк Чибук 1 у Долову, у Војводини. Биће постављено 57 ветротурбина на 37 квадратних километара, с капацитетом од 158 мегавата, које би требале напајати више од 110.000 домова. Изградња је започела у јулу 2017., а завршетак се планира у 2019. Инвестицију вредну 300 милиона евра финансирале су Међународна финанцијска корпорација (ИФЦ), приватни инвестициони огранак Светске банке, и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД). ИФЦ је издвојио 130 милиона еура, а ЕБРД 60 милијуна евра у зајмовима. И ИФЦ и ЕБРД дужни су провести детаљну анализу друге стране прије одобравања било каквих зајмова. Према ИФЦ-ову извештају, власник пројекта у цијелости су Ветроелектране Балкана, а електрична енергија продават ће се српском добављачу електричне енергије Електропривреди Србије (ЕПС), под дванаестогодишњим уговором о куповини електричне енергије. Пре одлуке овлашћених ИФЦ-а и ЕБРД-а, у јуну 2017. српска влада изменила је правилник о подстицајним мерама за производњу електричне енергије из обновљивих извора, која је била усвојена годину дана раније. ИФЦ је драфтирао четири кључна декрета око тржишта обновљиве енергије које је српска влада прихватила, а ИФЦ саветници такође су придонијели драфтирању “пионирског” споразума о куповини енергије од чибучке ветроелектране.

Према новом правилнику, ветроелектрана Долово требала би сваке три године имати право на 130,8 милијуна еура од ЕПС-а – или до 523,3 милијуна еура током 12-годишњег раздобља, ако ће њене ветротурбине бити искоришћене најмање трећину сваке године. Ако ветроелектрана премаши ефективну стопу од 33 посто у том раздобљу, ЕПС ће купити додатну електричну енергију за 35 посто цене наведеног прорачуна, који је израдио Национал.

Кори Удовички, бившаминистрица државн еуправе и локалне самоуправе коју је на том месту наследила Ана Брнабић

Годинама је Continental Wind лобирао за подстицање обновљивих извора енергије и повољније законодавство и регулације, а у посљедње две године бивша директорка његове српске подружнице Ана Брнабић не само што је догурала до министарке државне управе, него је напослетку постала премијерка, док су истовремено одобравани нови закони и прописи у корист фирме. Био је то велики тренутак.

Дана 16. октобра 2017. српски предедник Вучић присуствовао је представљању пројекта Continental Windа вредног 300 милиона еура. Његов став према пројекту био је позитивнији него двије године раније, када је пакосно коментарисао стране инвеститоре у српску обновљиву енергију. Српски министар рударства и енергетике Александар Антић најавио је током представљања да је реч о “највећој приватној инвестицији у Србији”.

Службени власник Ветроелектране Балкана је српска твртка tesla Wind. Обје фирме регистриране су на истој адреси, Ђуре Јакшића 6/5, Београд, а Tesla Wind је у 60-постотном власништву Abu Dhabi Future Energy Company Pjsc (Masdar), државне фирме Уједињених Арапских Емирата, познатих по повољном пореском режиму. Према писању српског дневног листа Данас, управо су Уједињени Арапски Емирати платили твртки Tony Blair Associates бившег британског премијера Тонија Блера, да саветује Србију, укључујући и успоставу владине јединице за испоруку резултата. Осталих 40 посто Tesla Winda било је у власништву кипарске офшор подружнице Cibuk Wind Holding Limited. У децембру 2017. и јануару 2018. Continental Wind продао је својих 40 осто деоница финском инвеститору у обновљиву енергију Таалиери Гроупу и немачкој подружници државне извозне банке ДЕГ. Вредност те продаје остала је непозната.

‘Нисам билау кључена у стварање власничке структуре изван Србије и немам идеју како она изгледа’,изјавила је за Национал српска премијерка Ана Брнабић

Кључна фигура иза фирме Continental Wind у Делаверу искусни је инвеститор који иза себе има партнерства у великим мултинационалним корпорацијама. Према Блумбергу, 59-годишњи Марк В. ЦКрендал био је 1984. суоснивач енергетског одељења Морган Стенлија, а касније је био на челу производње и трговине фирме Гленкор која тргује нафтом. Након тога био је суоснивач Трафигуре, једне од највећих трговачких и логистичких фирми у свиету. И Гленкор и Трафигуру, са седиштима у Швајцарској, интензивно су због неправилности у пословању истраживали британски медији. Фирме које су покушали истражити често су успевале на британским судовима добијати забране да се о њима пише. Крандалов службени профил у још једној фирми на Балкану која се бави обновљивом енергијом, словенском ГГЕ-у, показује да је он почео улагати у пројекте обновљивих извора енергије 2005., да би 2007. основао Continental Wind Partners, улажући властити новац у развој ветроенергије у Пољској и Румунији. Касније је укључио и спољње инвестиције те 2007. службено оформио Continental Wind Partners LLC. Пословну каријеру започео је у Американ аирлајнс, на чијем челу је тада био његов отац Роберт “Боб” Крандал, пионир иновација у глобалној туристичкој индустрији.

Најкасније од 2014. Крандал има пребивалиште у Београду, али је остао држављанин САД-а и дужан је плаћати порез на доходак америчком министарству финанција. У е-маилу који је Continental Wind послао Креденцу у децембру 2015., Крандал је такође споменут као политички изложена особа (ПЕП) према правилима ОЕЦД-а из маја 2014., када је сестра Маркове жене постављена на место министарке српске владе. “То је без сумње битно за пројект Долово у Србији и ЦWП ЛЦЦ покренуо је поступке како би осигурао да то неће утицати на пројект Долово”, додао је адвокат Continental Windа у том емаилу.

Документи Малта Фајлса откривају да Continental Wind Partners, у српској штампи и од ИФЦ-а представљен као “америчка фирма”, готово искључиво делује у офшор фирмама без запослених. У САД-у, на пример, имају само поштански сандучић. На регистрованој адреси 2711 Centerville Road, Suite 400, Wilmington, Delaware 19808, још је 385 активних фирми. На њиховој службеној интернет страници нема истакнутог телефонског броја на који се Continental Wind може контактирати. Према ЦWП-овом оперативном споразуму из 2009. “примарна сврха фирме је стицање, управљање и располагање, изравно или неизравно, интересима, субјектима и пројектима који се односе на развој пројекта ветроенергетског система од стартупа до добијања грађевинских дозвола и остале пројектне документације” у источној Европи и Аустралији.

Данас се операцијама Continental Wind Partnera управља из Бугарске, али су успешно развили и продали неколико ветроелектрана диљем источне Европе и Аустралије. Крандалов адвокат за Национал је објаснио да малтешка или кипарска холдинг компанија омогућава инвеститорима да започну развој разних пројеката у различитим земљама под једним холдингом. Он каже да таква структура омогућава инвеститорима да усмере своје инвестиције према оним перспективним пројектима, што без таквих холдинг компанија не би било могуће. Он наводи да су све корпоративне структуре порезно транспарентне, као и да профит одлази ултимативном инвеститору и опорезиван је сходно резидентној јурисдикцији тог инвеститора. Додао је да је ЦWП компанија с ограниченом одговорношћу с Делавера, да се ради о порезно транспарентној компанији, чији су профити плаћени њеним члановима и опорезовани као њихови особни приходи.

Алеx Кобхам, извршни директор организације Таx Јустице Нетwорк, међународне скупине за посредовање у подручју међународне утаје и избегавања плаћањапореза, са седиштем у Великој Британији, сматра да је то дубоко забрињавајућа прича о финансијским преварама, скривеном власништву и опасном мешању јавних и приватних интереса. Та прича потврђује важност кључних политика транспарентности, како би се јавност заштитила од ризика корупције и злоупотебе пореске политике.

“Прво, од пресудне је важности да имамо јавне регистре крајњих стварних власника фирми, узајамних фондова и удружења. Таква мера, коју ЕУ сада захтева кроз ревидирану Директиву о спречавању прања новца, нови је међународни стандард. У вези с тиме, владе би у својим земљама требале допустити пословање само оним фирмама које објаве све податке о стварном власништву и својим рачунима. Осим тога, политичари и виши државни службеници морају објавити податке о свом имовинском стању како би се избегли потенцијални сукоби интереса. Као друго, овај случај јасно показује да сви државни уговори морају бити у јавном домену. Не може постојати добар разлог да јавност не види како изабрани представници народа троше њихов новац, а та се логика једнако односи на субвенције и пореске подстицаје. Важност подстицаја за глобални прелаз на енергију обновљивих извора чини ту индустрију изузетно битном па ће веројатно привући бескрупулозне операторе без правог интереса за одрживи развој”, рекао је Кобхам.

Власници ветроелектрана, којима је дозвољено градити на најбољим положајима уз значајну помоћ локалних власти, могу очекивати редовне и високе приходе од ветра

Он је додао и да ова прича баца светло на шокантне пропусте ИФЦ-а Светске банке и ЕБРД-а: “То су институције које тврде да улажу у јавно добро, али упорно одбијају осигурати финансијску транспарентност или одговарајућу пореску регулацију својих пројеката – и тако се још једном сусрећу с ризицима корупције и злоупотре пореза. Срамотан је њихов политички избор прихваћања финансијских тајни без обзира на јавну штету”, додао је Кобхам.

Откад је бивши лобиста ветроенергије и локална директоркаа Continental Windа Ана Брнабић задобила највишу политичку моћ у држави, нестале су све законске и регулаторне препреке за највеће приватно улагање у Србији. Али по закључењу мултимилионског улагања ИФЦ-а, ЕБРД-а и Уједињених Арапских Емирата у највећу ветроелектрану у Србији, сиромашна српска домаћинства могла би плаћати скупље рачуне за струју, с обзиром на загарантоване високе цене електричне енергије ветроелектрана у склопу државних мера подстицаја.

Нитко не поседује ветар, али власници ветроелектрана, којима је дозвољено градити на најбољим положајима, углавном уз значајну помоћ локалних власти, могу очекивати редовне и високе приходе од ветра током година и деценија. Или могу очекивати велику зараду од продаје ветротурбина на престижним локацијама, што се догодило у српском случају. Зато је бизнис с енергијом из обновљивих извора постао сличан рударској и нафтној индустрији, с пуно лобирања, државних иницијатива и офшоре пословања. Као бивши трговац нафтом и стратешким ресурсима у тврткама Гленкор и Трафигура, Марк В Крандал тога је веројатно итекако свестан.

Брнабић: “Нисам била укључена у стварање власничке структуре изван Србије и немам идеју како она изгледа”

Један од одговора на које је премијерка Србије Ана Брнабић поготово жељела ставити нагласак јест да је приликом уласка у владу Србије дала оставку у фирми Цонтинентал Wинд Сербиа, СЕWЕА-и и на све остале функције. “Антикорупцијској агенцији пријавила сам да сам била директорица ЦWС-а и да не желим имати било какав утјецај на одлуке које генерално односе на политику обновљивих извора енергије у Србији. Као министрица државне управе и локалне самоуправе сигурно нисам била умијешана и нисам имала никакве додирне точке са законодавством око обновљивих извора енергије”, написала је у свом одговору премијерка Србије. “Особно нисам била укључења у писање и прихваћање уредбе о државним потицајима јер у том раздобљу нисам била у влади, већ сам представљала једног инвеститора”, додала је Ана Брнабић. Она је задовољна и с пројектом вјетроелектране Чибук те је написала да су “сви порези плаћени Републици Србији и да су одувијек настојали бити друштвено одговорна твртка, што потврђују и бројне донације и уговори с локалном заједницом те чињеница да се дио профита твртке директно уплаћује у прорачуне локалних заједница”. На питање о оффсхоре структури Цонтинентал Wинд Партнерса Ана Брнабић је одговорила: “Нисам била укључена у стварање власничке структуре изван Србије и немам никакву идеју како она изгледа.” Није одговорила на питање какав је њезин особни, али и политички став према тврткама које су регистриране у порезним оазама како би се сакрила власничка структура и како би се избјегло плаћање пореза. На питања која су му постављено преко његова кабинета предсједник Србије Александар Вучић није одговорио. Бугарски држављанин Димитар Енцхев, извршни партнер у луксембуршкој твртки Постсцриптум Вентурес, потврдио је да је Валео Гроуп с Британских Дјевичанских Отока, између осталог, и власник луксембуршке твртке, али није ни потврдио нити демантирао да је баш он власник Валео Гроупе. “Остале информације које чини се имате о власничкој структури и нашим инвеститорима су неточне”, додао је те је потврдио да је твртка Постсцриптум Вентурес примила уплату након продаје вјетроелектране Саппхире, али је навео и да су та средства реинвестирана у друге инвестиције. “ПСВС није имао никакав промет од његова оснутка те је једина порезна уплата била у Луксембургу. ПСВС је подложан луксембуршком порезном суставу, а његови власници спадају под јурисдикцију овисно о мјесту пребивалишта. Када након расподјеле примим одређену добит твртке платит ћу порез у Бугарској, односно бит ћу подложан порезу на доходак који у Бугарској износи 10 посто”, објаснио је Енцхев. Ангелов на наша питања није одговорио, док су у име Ђурића и Петровића одговорили одвјетници ЦWП-а. Њих двојица више нису запосленици твртке, а тијеком њихова рада они су одговарали управама разних компанија у којима су пружали савјетничке услуге те су одрађивали задатке који су им додијељени. На питања о дуе дилигенцеу прије одобравања кредита за вјетроелектрану Чибук и јесу ли твртке Цонтинентал Wинд Партнерса на Ципру, Малти, Британским Дјевичанским Отоцима, Луксембургу, Гуернсеyју, Монаку, америчкој савезној држави Делаwареу и Сингапуру, гдје немају ниједну вјетроелектрану, легитимне или су основане како би се избјегло плаћање пореза, гласноговорник ИФЦ-а Фредерицк Јонес дао је сљедећи одговор: “ИФЦ, члан Wорлд Банк групе, и ЕБРД одобриле су у листопаду 2017. кредитни пакет од 215 милијуна еура за развој највеће вјетроелектране на западном Балкану Цибук 1. Пројект ће помоћи Србији да покрене производњу енергије из обновљивих извора и да побољша своју енергетску разноликост. (Србија 70 посто своје електричне енергије производи из старих електрана на угљен те је међу највећим емитерима стакленичких плинова у Еуропи). Као и с осталим пројектима које финанцира ИФЦ, подузет је детаљан дуе дилигенце и овог пројекта, а то је укључивало и законито кориштење посредничке надлежности, што осигурава да су се поштовали сви инвестицијски критерији ИФЦ-а. Покровитељи вјетроелектране Цибук 1 су: Абу Дхаби Футуре Цомпанy Масдар из Уједињених Арапских Емирата, Таалери Тесла КY из Финске и ДЕГ, Деутсцхе Инвеститионс – унд Ентwицклунгсгеселлсцхафт мбХ из Њемачке. Цонтинентал Wинд група била је једна од твртки која је на почетку развијала овај пројект, али је у међувремену продала свој удио и више није један од улагача у пројекту.” На слична питања која су постављена ИФЦ-у из ЕБРД-а нисмо примили ниједан одговор.
ВЕЋИНСКИ ВЛАСНИК ЦWП-А МАРК W ЦРАНДАЛЛ УГЛАВНОМ ПОСЛУЈЕ У ПОРЕЗНИМ ОАЗАМА. ГОДИНЕ 2015. ПОСЈЕДОВАО ЈЕ 61,75 ПОСТО ТВРТКЕ ПОСТСЦРИПТУМ ВЕНТУРЕС С.А.Р.Л.

Луксембуршка схелл твртка с власницима на Британским Дјевичанским Отоцима, у Монаку и Сингапуру

Документи откривају да већински власник ЦWП-а Марк W Црандалл углавном послује у порезним оазама. Године 2015. посједовао је 61,75 посто луксембуршке твртке Постсцриптум Вентурес С.а.р.л. кроз Постсцриптум Вентурес Лтд, регистрираном на Британским Дјевичанским Отоцима. Та луксембуршка твртка преузела је у студеноме 2015. малтешку Ривер Поwер Солутионс која је посједовала српску твртку кћер. Уз то, до краја 2016. луксембуршка твртка Постсцриптум Вентурес посједовала је дионице Силверлине Рецyцлинга у САД-у, затим дионице ГГЕ-а (Низоземска), твртке Интернатионал Поwер Супплy (Бугарска), АПРЛ Ресолутион Труста и Цонтинентал Wинд Партнера ЛЛЦ у Делаwареу (САД). У рујну 2015. најмање 25 посто главне схелл твртке у Делаwареу било је под контролом Црандалла. Постсцриптум Вентурес основан је у српњу 2015. и нема запосленика. Те године твртка је имала 3,7 милијуна еура имовине и завршила је годину с 182.000 еура губитка. Али 2016. године имовина се значајно повећала на 12 милијуна еура, а профит је досегнуо 2,6 милијуна. Унаточ томе, порези на ту добит уплаћени у Луксембургу били су 6420 еура, односно 0,24 посто, према годишњим финанцијским извјешћима. Осим Црандалла, из схелл твртке БВИ Постсцриптум Вентурес Лтд., партнери у Луксембургу у листопаду 2015. били су Фабризио Цагнассо из монашког СЦП Wиндреама с 14,25 посто и бугарски бизнисмен Димитар Енцхев с 9,5 посто. Енцхеве дионице биле су скривене иза Валео Групе на Британским Дјевичанским Отоцима. Једнако велики удио (9,5 посто) посједовао је бивши економски савјетник бугарског предсједника и бивши замјеник бугарског министра господарства Евгениј Ангелов. Ангелове дионице биле су у власништву БВИ твртке Амманно Лимитед, а осим тога он је раније био предсједник управе бугарске националне електропривреде. Међутим, Цонтинентал Wинд није успио развити велике пројекте у Бугарској. Твртка тврди да је “због низа рестриктивних промјена закона и неповољних господарских увјета за развијање енергије вјетра” прекинула пројект изградње вјетроелектране у Миловцима снаге 200 МW. Такођер је пропало улагање у хрватску вјетроелектрану од 120 МW у Удбини. Цонтинентал Wинд намјеравао је 2011. изградити највећу вјетроелектрану у Хрватској са 60 турбина, али се повукао двије године касније. У сусједној Румуњској Цонтинентал Wинд имао је више успјеха. Поставио је вјетроелектрану Фантанеле-Цогеалац снаге 600 МW у граду Доброгеа у југоисточној Румуњској. “Американци” су 2008. продали пројект чешкој енергетској твртки ЧЕЗ која је инвестирала 1,1 милијарду еура у, како ју је назвала, “највећу обалну вјетроелектрану у Еуропи”. Преосталих пет посто дионица луксембуршке твртке Постсцриптум Вентурес држао је Алеx Хеwитт иза Футуре Блуе Интернатионала у Сингапуру, популарној порезној оази. Аустралско-британски држављанин Хеwитт један је од директора Цонтинентал Wинда и одговоран је за његове инвестиције у вјетроелектране у Аустралији, гдје има портфељ од 12 пројеката. Управо је аустралска вјетроелектрана придонијела високим профитима дионичара Цонтинентал Wинд Партнерса у 2016. који су прешли преко Малте. Црандалл и његови партнери посједују другу малтешку твртку Асиа Пацифиц Ренеwаблес Лимитед, некадашњу ЦWП Аустралиа Холдинг која посједује дванаест вјетроелектрана. Године 2016. Асиа Пацифиц Ренеwаблес Лимитед продао је Саппхире, другу по величини вјетроелектрану у Неw Соутх Wалесу, за 19,5 милијуна еура. Након плаћања “бонус трошкова” од два милијуна еура, ти су приходи битно придонијели 17,1 милијуну еура профита те малтешке твртке у 2016. години. Будући да се добит од те продаје водила као изузети приходи, твртка је на Малти платила нула пореза.
Црандаллови одвјетници су објаснили да су ти “додатни трошкови” исплаћени многим судионицима у развоју овог пројекта који су пристали радити без или за смањену плаћу у замјену за исплату бонуса након завршетка пројекта. Црандалл такођер има два труста (закладе), један у Гуернсеyју, а други на Малти. Обично се заклада може користити да би се одредило како управљати нечијим новцем и дистрибуирати га док је та особа жива или након њезине смрти. Структура закладе може и помоћи да се агресивно управља порезним обвезама или да их се чак избергне. Такођер може заштити имовину од вјеровника и одредити увјете насљеђивања за кориснике. Прецизније, узајамна заклада је уговор између двију страна у корист треће, односно особе која имовину ставља заклади на управљање, повјереника који управља закладом за ту особу и корисника. Први труст – Црандалл Фамилy Труст – основан је 2006. под законима Гуернсеyја и стопостотни је стварни власник Постсцриптум Вентуреса Лтд. с Британских Дјевичанских Отока, путем којег Црандалл углавном управља својим царством вјетроелектрана. Документи који су уступљени Националу доказују да је та заклада стварни корисник, а потписали су их представници још двију твртки с Британских Дјевичанских Отока, Цосигн Сервицес Лимитед и Спреад Сервицес Лимитед, које служе као номинални дионичари Постсцриптум Вентуреса Лтд. Марк W. Црандалл је и даватељ и корисник те закладе. У 2014. години његова супруга Лидија Удовички додана је на попис корисника Црандалл Фамилy Труста.
Црандаллови одвјетници објаснили су да је ова заклада основана како би Црандалл платио порез на насљедство у САД-у, а не у Уједињеном Краљевству и да су и БВИ и твртке из Луксембурга које су у власништву те закладе’’доступне’’ америчком Министарству финанција којем плаћају порезе. Међутим, у просинцу 2015. основана је још једна малтешка заклада– АПРЛ Ресолутион Труст, којом као повјереник управља твртка Цреденце Цорпорате анд Адвисорy. Према приједлогу законске изјаве о повјерењу, иницијална имовина састоји се од пренесене имовине у облику 2980 дионица твртке Асиа Пацифиц Ренеwаблес Лимитед и дионичарских зајмова од 16,5 милијуна еура које су пренесене из твртке Делаwаре Цонтинентал Wинд Партнерс ЛЛЦ у новоосновану малтешку закладу и свим њеним корисницима. Аустралске вјетроелектране су главна имовина те закладе. Л. Бурке Филес, међународни финанцијски истражитељ са сједиштем у Аризони, након анализе дијела докумената објаснио је да је сврха те закладе, краткорочне закладе с роком мање од три године због америчких порезних разлога, ликвидирати имовину у корист корисника. “Таква неопозива заклада ствара структуру за прикупљање и управљање средствима која су изузета од могућих правних процедура било даватеља, повјереника или корисника. У већини случајева имовина је изван досега свих вјеровника”, рекао је и додао да би стварни корисник имовине могао бити скривен. А то је значајка која замагљује, односно скрива стварно власништво и контролу. То је добро осмишљена узајамна заклада која је порезно неутрална, што значи да ће добит ићи директно до сваког корисника без порезних посљедица. То свакоме од корисника оставља да се брине о својим порезним обвезама у домовини. “У најбољем случају, ако ћемо искрено, то је одгода пореза и може преусмјерити дистрибуцију у категорију имовине с много нижом каматном стопом. С временом ће се морати платити порез тамо гдје постоји стварни добитак, у овом случају када се прве исплате од вјетроелектрана путем закладе усмјере стварним корисницима. У најгорем случају могу се користити као врло учинковито средство смањивања порезних обвеза”, објаснио је Филес. Филес такођер пропитује квалитету ИФЦ-ова и ЕБРД-ова дуе дилигенце процеса, односно дубинско снимање и контролу твртки прије одобравања зајма за пројект вјетроелектрана у Србији. “Овако на прву се чини да би ИФЦ и ЕБРД били кажњени да су комерцијалне банке, а високи дужносници добили би отказ. Но будући да инертни и успавани бирократи нису изложили своју кожу, ништа се неће десити”, додао је. Црандаллови одвјетници објаснили су да је ова заклада основана како би се одвојила аустралска имовина од Долова. “Фонд АПРЛ Ресолутион неће профитирати од продаје Долова и сваки стварни власник ове закладе пријављивао је порезе у управи којој припада по мјесту пребивалишта те ће и у будућности наставити с том праксом”, закључили су одвјетници.

Национал.хр

посрбила: Србија данас

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Мирослав Алексић: Андреј Вучић није једини из врха режима који је умешан у аферу „Јовањица“

4.9 (12) Потпредседник Народне странке Мирослав Алексић изјавио је данас да Андреј Вучић, брат председника …

ПРОЧИТАНА ИГРА! Због овога Вучићу уводиш референдум на којем се побеђује са простом већином?

5 (1) Амбасадор САД у Приштини Филип Коснет изјавио је да коначни договор између Београда …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *