СТУПАЊЕМ на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, Србија од у недељу и званично постаје придружени члан ЕУ. Овај привилеговани статус са собом доноси многобројне повластице, али и обавезе. С једне стране, Србији се отвара тржиште од пола милијарде људи, док ће, са друге, цела земља морати да се ухвати укоштац с немилосрдним конкурентским правилима.
Две најважније обавезе које Србија преузима овим чином је стварање зоне слободне трговине и усклађивање законодавства с правним тековинама ЕУ. Осим јачања економских односа, развија се и политички дијалог с Бриселом, а циљ ССП-а је и снажење регионалне сарадње и стабилизација читавог региона западног Балкана. Статус придружене државе је највише што једна земља, која није у пуноправном чланству, може да има, и он важи све до ступања у Унију.
ЗОНА СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ – Прелазним трговинским споразумом, као делом ССП-а, који је почео да се примењује у фебруару 2009. године, започело је стварање зоне слободне трговине између Србије и ЕУ, с роком за либерализацију од шест година. Овај период зависи од капацитета и способности сваке земље да се прилагоди новим правилима. Примера ради, исти рок важио је за Хрватску и БиХ, Црна Гора је имала период од пет година, а Македонија и Албанија од десет.
ФИЛЕ: ОВО ЈЕ ПРЕКРЕТНИЦА Европски комесар за проширење Штефан Филе означио је ступање на снагу ССП као прекретницу за Србију на њеном путу ка Европској унији. Он је истакао да је ССП добар за грађане обе стране. – Србија сада има свеобухватни оквир за приближавање Унији и за припрему свог будућег учешћа на јединственом тржишту, са свим користима које то доноси и пословању и грађанима – нагласио је Филе.
ЦАРИНА – Важна обавеза Србије која произлази из ССП-а је да постепено укине царине за увоз робе пореклом из ЕУ. Брзина укидања је такође дефинисана способношћу и осетљивошћу привреде. Одређене су три групе индустријских производа, од почетка постепене либерализације. Рок за укидање царина за последњу групу истиче 1. јануара 2014. године. Постоје изузеци, а то су стратешки пољопривредни производи, што представља око четвртину робе из ове бранше, која ће и надаље моћи да се штити царинама. Међу овим осетљивим сегментима су, између осталог, месо, млеко, жито, прерађени пољопривредни производи, риба и рибљи производи, сезонско воће и поврће. С друге стране, Србија још од почетка прошле деценије има могућност бесцаринског извоза готово свих својих производа на тржиште ЕУ, али је то проистекло из једонстраних аутономних трговинских мера, док ће сада све ово бити уговорна обавеза.
УСКЛАЂИВАЊЕ ЗАКОНОДАВСТВА – Потписивањем ССП-а, Србија је преузела обавезу да постепено усклади домаће законодавство с прописима, односно такозваним правним тековинама ЕУ. Колико је у томе била успешна, показаће анализа усклађености која ускоро почиње у оквиру приступних преговора за чланство у ЕУ. Циљ је да се достигне европски ниво заштите грађана, правосуђа и јавних слобода, индустријске, интелектуалне и комерцијалне својине, односно да се створи друштво у потпуности компатибилно с нормама ЕУ.
САРАДЊА – Ступањем на снагу ССП-а, осим у трговини, унапређује се сарадња у многобројним другим областима. Међу њима су, између осталог, банкарство, индустрија, осигурање, промоција и заштита инвестиција. Развија се сарадња и у пољопривреди и агроиндустријском сектору, финансијској контроли, раду малих и средњих предузећа, у области животне средине, социјалне политике, регионалног и локалног развоја, статистике, транспорта, енергетике, туризма, јавне управе, нуклеарне безбедности, царина, пореза, образовања, културе, информатичког друштва, електронске комуникације, технолошког развоја.
НОВЕ ОБАВЕЗЕ – Српске власти мораће убудуће да испуне и нове обавезе које се, између осталог, тичу фазне либерализације приступа јавним набавкама, заштите од дискриминације у пословању привредних друштава, слободног приступа тржишту некретнинама. У оквиру последње ставке, на снагу би средном 2017. године требало да ступи и одредба о слободној продаји земље странцима, што је изазвало доста полемике у јавности. Посебно је на мети плодно пољопривредно земљиште. Одредбе ССП-а сада више не могу да се мењају, али постоји могућност увођења мораторијума. Наша земља ту није изузетак, па су Хрвати, тако, овај поступак заледили на седам година, Пољаци на 12, а Мађари, противно политици ЕУ – у потпуности.
КОРИСТ – Очекује се да од ступања на снагу ССП-а, Србија има и директну економску и политичку корист. Јача се њена позиција у региону и свету, дају позитивни сигнали инвеститорима, обезбеђују већа безбедност производа и заштита потрошача, ниже цене и могућност избора.
Новости
UNISTENJE