fbpx

Подаци који демантују Ану Брнабић – у Србији пола милиона људи живи са мање од 200 динара дневно

0
(0)

У Србији су готово искорењени екстремни видови сиромаштва, рекла је пре два дана премијерка Ана Брнабић, у тренутку када у Србији, и то према подацима саме Владе Србије којом председава, пола милиона људи живи са мање од 200 динара дневно.

На који вид „екстремног“ сиромаштва је премијерка конкретно мислила када је то изговорила на представљању трећег извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва за период од 2014. до 2017, из кабинета премијерке јуче нисмо успели да сазнамо. Појашњење смо, међутим, пронашли на сајту Владиног Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, где се, према подацима из 2017, наводи да „основне потребе не може да задовољи приближно 500.000 становника, односно 7,2 одсто укупног броја становника“.
„Стопа апсолутног сиромаштва се незнатно смањује у посматраном извештајном периоду, иако је и даље нешто виша него током периода од 2008. до 2012. године“, наводи се на овом сајту.

Конкретно, пре 13 година, тачније 2006. стопа сиромаштва у Србији била је на 8,8 одсто, да би две године касније била на најнижем нивоу – од 6,1 одсто. Наредних година сиромаштво се у Србији повећавало, 2012. проценат сиромашних био је 6,3 одсто, да би већ наредне 2013. порасла на 7,3 одсто.

И док у Србији и даље постоји терминолошки разлика између апсолутног и екстремног сиромаштва, где се апсолутно сиромашним сматра свако ко не може да задовољи основне минималне потребе, а екстремним они који немају практично ни за хлеб, у ЕУ оваква разлика не постоји. Свако ко дневно располаже са мање од 1,9 долара је по европским стандардима екстремно сиромашан.

У Србији је таквих, и према подацима Светске банке, неких седам одсто, односно на нивоу смо Румуније од земаља у окружењу, а лошији од Хрватске или Бугарске, на пример. Мање сиромашних него у Србији је и у Ирану, Украјини, Таџикистану и Киргистану, Грузији, Бразилу, Перуу…

Премијерку тако осим званичних података Владе демантује и Светска банка, али највише пракса, односно пола милиона грађана који немају дневно на располагању више од 200, или на месечном 6.000 динара.

Подаци Владиног Тима показују и да је најугроженије становништво изван урбаних подручја, посебно у централној, али и јужној и источној Србији, деца до 14 година старости, као и млади до 24 године.

Међутим, нису само „апсолутно сиромашни“ сиромашни, већ и они који живе испод линије сиромаштва. А испод те линије се налази, опет према подацима Владе, једночлано домаћинство чија је потрошња мања од 12.000 динара, док је у случају четворочлане породице са двоје деце млађе од 14 година линија сиромаштва на 32.522 динара.

Премијерка је, истим поводом, рекла и да се смањује стопа ризика од сиромаштва, али и да су резултати у тој области, и „поред видног напретка, далеко од жељених“. Што није тачно, напредак се види последњих неколико година, али је пре пет година, на пример, стопа ризика била мања него пре две године, од када су и последњи подаци Републичког завода за статистику.

Према подацима РЗС, у 2017. стопа ризика од сиромаштва била је 25,7 одсто, а том ризику највише су били изложени млађи од 18 година, готово сваки трећи (30,5 одсто), као и они између 18 и 24 године (29,7 одсто). У 2014. је стопа ризика од сиромаштва износила 25 одсто, наредне године 26,7 одсто, а 2016. године 25,9 одсто.

Програмска директорка Центра за социјалну политику Гордана Матковић каже за Данас да не зна на шта је конкретно премијерка мислила када је говорила о искорењивању екстремног сиромаштва.

„Ако се говори о апсолутном сиромаштву, оно није искорењено“, истиче Матковић и напомиње да Светска банка под екстремно сиромашним сматра оне који не могу да задовоље основне потребе, а таквих је у Србији више од седам одсто.

Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Economist: Србија десета на свету у „одливу мозгова“

5 (1) Британски Економист на Инстаграм профилу објавио је графикон „одлива мозгова“ што је метафора …

ЗЛАТНО ДОБА: Отац шесторо деце извршио самоубиство због сиромаштва

5 (1) У Великој Јасикови код Зајечара, З.С. рођен 1982. године јутрос је извршио самоубиство. …

Један коментар

  1. Predsednik i premijer(ka) mogu da pričaju šta god hoće i šta im padne na pamet. Da imamo visok, ako ne najviši u Evropi, privrede, standarda i što ne još. Statistika kaže nešto drugačije da u Srbiji pola miliona ljudi živi sa manje od 200 dinara dnevno. Premijer(ka) kaže da su gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva, a ona ne zna šta je siromaštvo, radila je ili su drugi radili za nju. Otvorene su silne fabrike, raste ekonomski prospiretet, a iz zemlje ide godišnje 50.000 mladih, umiru 80.000 penzionera natalitet je zabrinjavajući, a predsednik i Vlada se hvale napredkom, kada bi znala koji? Standard je afrički, laži svetske, lopovluk, kriminal i ostalog su na pretek. Prodali su RTB Bor, a dugovanja ostavili na grbači naroda, Spaskovski i njegovih mentori su upropastili onakvu firmu primer svetskog biznisa i niko nije kriv niko nije zlonamerno iskoristio nametnuta mu funkciju. Onolika dugovanja RTB Bor, koji je bio svetska firma i poklonjen je, bez posledica zaslužnih. ΛV morao bi da uhapsi svog Ronalda možda i sebe, jer se on hvalio nesebičnoj podršci ΛV. U RTB Bor je pokradeno i ono što nije moglo. RTB Bor po pričama nadžnih je obarao proizvodne i profitne rekorde, a u suštini otpisana su dugovanja od 900 miliona evra i ostala su dugovanja od 1,2 milijarde evra, kako je rekao mentor čelnika RTB Bor, od toga Ziđin je platio samo 200 miliona evra, ostalo će biti zapisano na grbači obožavalaca ΛV. Koji nagoveštavani napredak zemlje očekujete ljudi moji. Posmatrajte realnost, a ne iz usta vođe i njedovih poltrona. Tonemo polako, a sigurno i pored toga “da je Srbija tvrd orah i čudnovata vočka”, kako poetski reče predsednik u zanosu. Živeli kontejneri!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *