Чланство Црне Горе у НАТО питање је о коме ниједан грађанин Црне Горе не би смео да ћути. Бомбе 1999. године падале су једнако по Црној Гори и Србији… Мене су овде довеле сени 1.054 погинула припадника Војске Југославије и полиције Србије, 550 недужних цивила, 79 деце. Може ли онда неко да заборави све те злочине? Црногорци сигурно не би смели. Позвали су нас у НАТО да би било мало више војске против Русије.
Рекао је ово Момир Булатовић данас пред више хиљада грађана, на великом анти-НАТО протесту испред зграде државног парламента у Подгорици. Влади Мила Ђукановића и земљама чланицама НАТО послата је порука да већински народ Црне Горе није за чланство у том савезу, већ да жели државу која ће бити војно неутрална и никада окренута против Србије и Русије.
Лидер Нове српске демократије Андрија Мандић поручио је да Црна Гора не сме бити у војном ешелону са Албанијом и Турском, против Србије и Русије.
ОРГАНИЗАТОРИ ПРОТЕСТА
Скуп су, поред Нове српске демократије и Демократске народне партије, организовали Радничка партија, Партија удружених пензионера, Покрет за Пљевља, Мировни покрет “Не у рат, не у НАТО”, “Слобода народу” и група грађана “Акција-реакција”.
– За већински православни народ веома је битно да им државу контролише наша вековна заштитница мајка Русија. Сигуран сам да би референдум показао опредељеност грађана Црне Горе против чланства у друштво земаља које су пре 16 година бомбама, осиромашеним уранијумом разарале ткиво Србије и Црне Горе – казао је Мандић.
Лидер Радничке партије Јанко Вучинић је НАТО окарактерисао као империјалну војну силу која служи заштити интереса крупног капитала.
– Због тога је Алијанса и основана. Изазивањем криза и ратних жаришта по Европи и свету стичу профит гомилајући на несрећи других капитал и богатства. Као такви нама нису потребни – рекао је Вучинић.
На протесту су се чуле оштре поруке из масе на рачун Мила Ђукановића и његове владавине, али и оних који су 1999. године донели одлуку да преко “Милосрдног анђела” разбијају тада заједничку државу – СРЈ, која је одбрану платила великим бројем цивилних и војних жртава.
Велиша Кадић, Новости
