Женској лепоти захваљујући, јер је инспирисала многе уметнике, свет је богатији за многа дела којима се и данас дивимо. Управо је лепота једне крунисане женске главе, према предању, одговорна и за подизање дворског комплекса Карађорђевића на београдском Дедињу.
Млади југословенски краљ Александар I Карађорђевић љубоморно је хтео да сачува лепоту своје жене, румунске принцезе Марије од људи који су је могли видети док се шета парком између дворова у центру Београда. Зато је 1924. почео изградњу краљевског двора на Дедињу.
Пет година после почетка радова, 1929. године, краљевска породица се коначно преселила у данашње здање. На око 4.000 квадратних метара налазе се бројни салони, библиотеке, винарија, приватне одаје чланова краљевске породице… За јавност су данас отворени приземље и подрум, док се на спрату налазе просторије у којима живе престолонаследник Александар ИИ и његова супруга Катарина
Од очију јавности сакривен је, међутим, 90 метара дугачак подземни тунел који двор повезује са зградом кухиње, којим се некада у трпезарију допремала храна припремљена у шпоретима на дрва за краља.
У једној од три дворске библиотеке поглед прво пада на глобус из XВИИИ века, необичан по томе што на кожом пресвученој површини приказује небо и сазвежђа, а не земљу. У истој просторији су и две бисте краља Петра ИИ. Од око 60.000 књига, колико их је било, у библиотекама их је данас остало шест пута мање.
Остатак литературе, углавном на француском и немачком језику, пребачен је у нову зграду Народне библиотеке Србије. У некадашњој канцеларији краља Александра и даље стоје његов масивни радни сто, фотеље у стилу Луја XИВ, Карађорђева звезда. У највећем, Плавом салону налази се и једини оригинални тепих, рађен специјално за двор у Француској 1927
Најинтимније одаје Карађорђевића налазиле су се у подруму двора – винарија, соба шапата, биоскопска сала, соба за картање… У њих су, осим краља и породице, могли да уђу само њихови најближи пријатељи и гости.
Једина грађевина у дворском комплексу која је саграђена после Другог светског рата јесте несуђени Титов спа центар. Маршал је желео зграду у којој би се налазиле просторије за рекреацију. Ипак, квалитет изградње био је лош, базен је пукао и пропуштао воду… Спа центар никада није профункционисао, а зграда је коришћена као остава.
Блиц
Фото: О. Бунић
Zanimljiv tekst. Mada moram da vas pitam nešto: da li redakcija prevodi rimske broje ili je to neka greška? Molim vas da obratite pažnju. Em što je gramatički nepravilno em što izgleda smešno.