fbpx

Поједине владике залажу цркве и манастире како би узели кредите, епархије дугују на десетине милиона евра

0
(0)

Док се из неименованих извора врха СПЦ јавност замајава причама колико која епархија дугује централној црквеној каси, те наводним епископским фризирањем финансијских извештаја Светом архијерејском сабору, који је у току, да би што мање новца уплатили од обавезног разреза за Патријаршију СПЦ, крију се подаци о задужености српских епископија по банкама. Због тога прети опасност да поједине епархије, парохије и манастири, како у Србији и бившим југословенским републикама тако и у иностранству, упадну у дужничко ропство јер нису у могућности да на време отплаћују велике зајмове, каже за „Вести“ верски аналитичар Драшко Ђеновић.

– Ружно је то што већина владика избегава или касни у плаћању патријаршијског разреза од три одсто и што има и оних који уцењују речима да ће уплатити кад и остали дужници измире своје обавезе, али далеко је веће питање епархијских дуговања банкама. Због таквог и сличног лошег пословања, неки епископи су већ смењени, поједине Сабор премешта у друге епископије, а њиховим наследницима остају празне касе и обавеза да враћају зајмове. О томе тек понешто процури у јавност, као што је прошле године био случај у Епархији канадској чије су парохије у укупном збиру банкама дужне више од 10 милиона долара. Патријарх, који је тад преузео да привремено управља овом епископијом, после смене владике Георгија Ђокића, био је запањен иако су жиранти цивили, чланови црквене управе и они својом личном имовином гарантују отплату кредита – подсећа Ђеновић.

Атанасију оставио празну касу

– Питање је такође шта ће у аманет остати наследнику владике Хризостома Јевића на епископској катедри у Бијељини, уколико он постане митрополит дабробосански. Јер, епископ бихаћко-петровачки Атанасије Ракита жалио се на свог претходника Јевића да му је оставио и велике дугове и празну епархијску касу. О томе је Ракита својевремено обавестио више црквене власти, а браћу архијереје молио да му финансијски помогну.

Највећи проблем су, напомиње он, вишемилионски дугови оних српских епископија које су ради кредита стављале под хипотеку црквену имовину.

– Поједини пароси или игумани уз сагласност надлежног владике, чак и сами ти епископи, стављали су под хипотеку црквене непокретности, у намери да унапреде материјално стање цркве. Неке од њих је сустигла лоша процена и општа економска криза, попут владике захумско-херцеговачког Григорија Дурића – прича Ђеновић.

 

Епископ Григорије је, сматра саговорник Вести, „након грађанског рата у Босни и Херцеговини, много хтео и много започео у жељи да обнови црквене објекте, а пре свега да увећа живу цркву и врати избегли народ“.

Разрешен епископ Јован

Информативна служба СПЦ саопштила је да је Свети архијерејски сабор на свом јучерашњем заседању „усвојио молбу епископа нишког Јована (Пурића) и разрешио га дужности даљег управљања Епархијом нишком, као и дужности епархијског архијереја“.
„Овим се досадашњи епископ нишки г. Јован ставља на располагање Светом архијерејском сабору. За администратора (привременог управитеља) упражњене Епархије нишке изабран је епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић)“, наводи се у саопштењу.
Шибалића је, да подсетимо, Синод прошле јесени поставио за администратора, а Сабор сад и потврдио.

– Отварао је народне кухиње за сиротињу, свесрдно подржавао повећање наталитета и помагао вишедетне породице, младе људе уводио у предузетништво, талентоване школарце и ратну сирочад стипендирао, пољопривредницима помагао да унапреде производњу, слао знатну помоћ Србима на Косову и Метохији… Истовремено је обнављао порушене или девастиране светиње – подсећа Ђеновић

Пошто све то много кошта, додаје он, „владика је паралелно настојао да обезбеди новац улагањем у различите послове, а великог бизниса нема без великог кредита“.

Владика Иринеј иде у Канаду?

Није искључено да се са беспарицом суочи и нови стални епископ у Канади, за чији трон незванично има више кандидата. Као фаворити слове владика из Аустралије Иринеј Добријевић и источноамерички Митрофан Кодић који се, иначе, уз владику Хризостома Јевића, помиње још и као кандидат за митрополита у Сарајеву.
– Као што се одраније може видети на интернету, његова епархија је задужена око пет милиона евра, због кредита је под хипотеку стављао црквене непокретности. Отуда друштвеним мрежама кружи заједљива пошалица како прети опасност да ће се православни Херцеговци ускоро Богу молити, венчавати и крштавати у светој Инвестмент банци, а неки злобници су га назвали „епископ банкарско-хипотекарни“. Зато не би било изненађење да Григорије после овог Сабора промени епархију. Помиње се увелико да је кандидат за Америку, а да је одбио Канаду, као и то да је Григоријев пријатељ Милорад Додик пре неки дан лобирао код патријарха да Дурић постане митрополит дабробосански – каже Ђеновић.

Дуг списак дужника

– Упућени у финансијско пословање српских црквених општина у Канади раније су обелоданили, а то се може наћи и на интернету, списак да у Ватерлоу црква Светог Ђорђа има дуг од пет и по милиона долара, да је црква Сабора српских светитеља дужна око два милиона, док су у Кичинеру црква Свете Тројице и нова богомоља у Калгарију појединачно оптерећене са око пола милиона долара зајма. Црква која се гради у Отави већ има око четири милиона дуга, црква Светог архангела Михаила у Ванкуверу дужна је три милиона долара. Парохија у Ричмонд Хилу у којој је парох прота Василије Томић, иначе тренутни патријархов заменик у Канади, има близу милион долара дуга, а цркву још нису ни почели градити – набраја Драшко Ђеновић.

Р. Лончар – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Монтенегринске усташе настављају са хапшењем свештеника СПЦ

0 (0) Црногорска власт наставља се жестоким притисцима и репресијом над свештенством СПЦ. После литија …

НАРОД ПОНОВО У МОЛИТВЕНОМ ХОДУ: Хиљаде људи широм Црне Горе на ногама (видео, фото)

5 (3) У неколико црногорских општина, мало после 18 сати, организовани су скупови у знак …

2 Коментара

  1. Драгојла Дробњаковић

    Чију имовину они залажу?Па то је превршило сваку меру нормалног.Екуменисти Бог вам судио!

  2. Posto vise niko ne strahuje od Boga, morace nas, obicnih ljudi da se uplase, da im uteramo „Bogobojazljivost“. Prevrsilo je odavno vec svaku meru, smenjuju se dobre vladike a postavljaju bankarsko-ekumenske vladike. Nece moci ovako dugo jos!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *