Плату у Србији не прима чак 19 одсто оних између 55 и 64 године, а пензију 27 одсто старијих од 65 година. Транзиција без посла оставила 200.000 старијих радника и 320.000 најсиромашнијих без пензије
БЕЗ иједног динара плате или пензије у Србији тавори најмање пола милиона старијих од 55 година. А мало којем међу њима је пошло за руком да оствари право на државну социјалну помоћ па се већина, потврђују и у Министарству рада и социјалне политике, ослања на подршку породице или туђу милостињу.
Највише је оних ”ни тамо ни овамо”. Према речима Зорана Милошевића, помоћника министра рада, транзиција је ”дебело” осиромашила оне који су још у стању да сами зарађују.
– Велики је број оних између 55 и 64 године који нису запослени, али још нису ни у пензији. У ову категорију спада чак 19 одсто старијег становништва, односно њих најмање 200.000. Сви они су углавном у стању социјалне потребе – каже Милошевић.
Према његовим речима, овако лош социјални положај старије радне снаге је последица друштвено-економског стања у земљи.
– Постепено су пооштравани услови за пензионисање и подизана је старосна граница, а у међувремену је угашен и добар део индустрије у којим је стаж бенефициран. У тим предузећима је и највећи број радника остао без посла, а међу њима су најбројнији баш они између 55 и 64 године.
НЕМА НИ ”ТРИНАЕСТЕ”
НА проблем најсиромашнијег старог становништва указао је и Фискални савет, критикујући критеријуме по којима им држава помаже. Они су подсетили да су из исплате ”13. пензије” потпуно дисквалификовани они који нису у систему ПИО, иако је баш њима помоћ најпотребнија.
Ни онима који су већ увелико у седмој деценији није ништа лакше. Према истраживању које је урадио ”Амити”, највећа организација чији су фокус старији грађани, најугроженији у земљи су управо ови становници.
– Од 1.220.000 људи са 65 и више година, више од 320.000 (27 одсто) није у систему ПИО – каже мр Надежда Сатарић из ”Амитија”.
– Неки никада нису ни били у радном односу као што су жене војних лица, свештеника, службеника… а неки су радили у пољопривреди али нису уплаћивали доприносе. Има и 100.000 оних који су уплаћивали новац у Фонд ПИО, али краће од 15 година, што је минимум за остваривање права на пензију.
Према њеним речима, највећи број тих људи су из руралних средина, живе у старачким, а најчешће самачким домаћинствима:
– Живе од онога што наберу из сопствене баштице, печурки, купина, природних чајева, од неке козе или овце ако имају. Они највише гладују, неретко живе и од онога што им уделе комшије или од пакета Црвеног крста.
СРАМОТА ИХ ДА ТУЖЕ ДЕЦУ
НОВЧАНУ социјалну помоћ од државе прима тек нешто више од 11.000 старијих од 65 година, наводи Сатарићева:
– Многи и не знају да имају право на помоћ државе, а и они који су за то чули немају могућности да иду у центар за социјални рад, општине, катастре… и да се боре са компликованим процедурама. Други, пак, не желе да туже децу или сроднике ради утврђивања могућности учешћа у издржавању.
