На крај “нежних односа“ између Варшаве и Брисела упозорили су многи аналитичари још пре неколико месеци. Од мигранта, са којима су тензије између Пољске и ЕУ почеле, преко додељивања новог мандата Доналду Туску, Варшава је сада прекршила још један рок који јој је дала ЕУ.
Европска унија је крајем јула покренула правни поступак против пољске десничарке владе због новог закона за који Брисел страхује да ће поткопати независност судства.
Комисија је 26. јула Пољској дала рок од месец дана да реши питање проблематичне реформе, и одговори Комисији како планира да то изведе на демократски начин.
Ипак, Варшава на то није одговорила у датом року.
“Колико сам ја упознат, још нисмо добили одговор“, навео је портпарол Европске комисије за АФП.
Пољски министар спољних послова Витолд Вашчиковски навео је да “с обзиром на то да крајњи рок пада на празник, биће пребачен на први радни дан након тога“.
Додао је и да ће одговор бити послат, али њега, “првог радног дана“, још нема.
Тензије између Брисела и Варшава расту и како ЕУ у Варшави види “све већу претњу“, не само за демократске стандарде у Пољској већ у целој Унији.
“Европска комисије је пружила руку Пољској и апеловала да заустави усвајање тих закона у парламенту. Нисмо успели до краја, али ценимо то што је председник Пољске Анџеј Дуда ставио вето на два (од три) закона те реформе”, рекао је пре месец дана потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс.
Он је тада запретио да ЕУ може да покрене члан 7. Споразума ЕУ по којем чланица у којој је нарушена правна држава и демократија може да буде кажњена чак и одузимањем права гласа у ЕУ.
То је најстрожа казна коју ЕУ може да пропише некој чланици и досад још није била коришћена. На ту казну упозорио је и председник Европске комисије Жан Клод Јункер ако се Варшава “не доведе у ред”.
Дуда је успео претњом вета да ублажи један од најспорнијих параграфа реформе по којем би до сада аутономни судијски савет који су бирале судије, а који по Уставу надзире независност правосуђа, простом већином могли убудуће да изаберу посланици владајуће пољске странке Право и Правда.
„Преживећемо тих месец дана“, казао је иронично лидер пољске владајуће странке Право и Правда Јарослав Качињски. Додао је да ЕУ није у стању да се “једногласно договори да казни Пољску”.
Паљбу на Варшаву осуо је недавно и председник Француске Емануел Макорон.
“Пољска је земља која је одлучила да иде против европских интереса на многим пољима”, рекао је Макрон.
Додао је да је Европа изграђена на слободама које Пољска крши и да та земља пласира себе на “маргине европског блока у будућности”.
Макрон је убрзо добио дипломатски неуобичајено оштар одговор. Пољска премијерка Беата Шидло је одбацила изјаве Макрона као “арогантне“.
“Можда његове арогантне изјаве произилазе из политичког неискуства, што примам с разумевањем, али очекујем да ће брзо надокнадити те мане и бити уздржанији”, рекла је она.
Најдужа расправа између ЕУ И Пољске је она о мигрантима: Хоће ли и колико миграната Пољска може и жели да прихвати.
Она то не жели да уради по правилима ЕУ, а у јуну је Европска комисија покренула поступак против Пољске, Мађарске и Чешке због “непредузимања неопходне акције у решавању мигрантске кризе”.
Недавни брутални злочин је само још један од повода да Пољска очврсне свој став у вези са мигрантима. Млади пољски брачни пар нападнут је у Риминију, а жена је силована пред очима мужа.
Заменик пољског министра правде Патрик Јаки затражио је враћање смртне казне и мучења приликом саслушавања таквих насилника.
“Ето вам ваши имигранти. Хоћете их у Пољској? Само преко мене мртвог”, поручио је он.
Да је Пољска “сама” у блоку од 28 чланица показало је и гласање за председника Европског савета.
Упркос противљењима Пољске, у марту је поново за председника Савета изабран Доналд Туск.
Једна држава је била против – Тускова родна Пољска.
Пољска влада успротивила се његовом другом мандату због наводног мешања у унутрашњу политику земље. Јарослав Качињски иначе, као разлог често наводи авионску несрећу 2010. у Русији. Туска сматра одговорним за несрећу у којој је погинуо његов брат, тадашњи председник Лех Качињски.
Туск је иначе још прошле године упозоравао да Пољска “има исту моћ као и Немачка у ЕУ, те судбина Уније подједнако зависи и од ње”.
Низу тензија допринела је, не баш потпуно очекивано, и сеча шума.
Пољска је саопштила да ће наставити са сечом Бјаловешке шуме, последње европске прашуме, упркос наредби Европског суда правде.
Као разлог, Пољска је навела да мора да се избори са најездом инсеката штеточина, а одлука је извела је на улице, али у саму шуму, многе активисте из неколико земаља.
Сви ти разлози допринели су да се “омиљена земља Нове Европе”, како каже британски аналитичар Нил Кларк, претвори у државу која уноси немир у европске редове.
Некада је била земља “која у очима европских елита није могла да уради нешто погрешно” и о којој су западни медији “певали оде”. Ти медији сада пишу да Европа треба да буде “веома узнемирена” правцем у којем се та земља креће.
Интермагазин
