Београд — Штете од поплава биће око шест одсто БДП, а тај терет ће већ ослабљена економија веома тешко поднети, каже председник ИТМ групе Топлица Спасојевић.
Спасојевић је на отварању 14. економског самита Републике Србије рекао да су поплаве дубоко погодиле српску економију и животе обичних људи.
Самит је отворен радним доручком за представнике страних компанија и дипломатске заједнице, на коме су анализиране последице недавних поплава и могућности да се Србији помогне на најефикаснији начин.
Председник ТГИ групе, која традиционално организује овај самит, Симеон Тсомакос поздравио је госте објаснивши да је првобитна намера била да скуп буде отворен радним доручком који би био посвећен питањима економског развоја, али да се због трагичних околности од тога одустало.
“Идеја је била да се организује доручак пословних лидера о томе како Србија може брже да напредује ка економском расту, али након поплава променили смо оригинални план и овде смо да разменимо мишљења и идеје о томе како се најбоље може помоћи Србији у отклањању последица поплава”, рекао је Тсомакос.
И Топлица Спасојевић је, као коорганизатор самита, констатовао да су поплаве дубоко погодиле српску економију и животе обичних људи.
“Наша влада мора да се добро припреми за предстојећу донаторску конференцију. Вероватно ће штета бити око две милијарде евра, што је око шест одсто бруто домаћег производа. Додатних шест одсто на већ ослабљену економију је веома тешко понети на плећима”, рекао је Спасојевић.
Како је оценио, иако коначна процена штете још није завршена, највећу штету је вероватно претрпела пољопривреда, због чега је управо представница владе на радном доручку министарка Снежана Богосављевић.
Амбасадор Француске Франсоа Денио је, као један од коорганизатора будуће донаторске конференције за отклањање последица поплава, истакао да је важно да извештај о процени штете буде што пре завршен.
“Добро је што је Марко Благојевић именован за координатора задуженог за ово питање, али наглашавам да је БиХ већ завршила извештај”, рекао је Денио, објаснивши да потреба за квалитетном и брзом припремом извештаја заправо проистиче из потребе за што ширим учешћем на донаторској конференцији.
“Важно је да конференција има регионални карактер, што је на симболичном плану веома значајно како би привукло донаторе. То би такође дало и бољу политичку видљивост конференцији”, казао је Денио.
Он је нагласио да жели да донаторска конференција буде квантитативно успешна, али да има и успех у квалитативном смислу тако што би се извукли и неки далекосежни закључи, попут закључака о климатским променама, управљању водама и управљању ризицима.
Шеф канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен поручио је да поплаве не би смеле да одложе започете реформе и да та два процеса морају ићи паралелно.
Он је нагласио да та банка помаже у процени штете и подвукао да ће такође пружити и финансијску подршку било кроз пренамену постојећих кредита, или кроз нове зајмове.
Представници међународних финансијских организација су поручили да је у овом тренутку важно да се сачека са проценама штете како би се ти подаци изнели на донаторској конференцији 16. јула.
Шеф Европске инвестиционе банке за Западни Балкан Андреас Беикос је казао да је ЕИБ већ послала експерте у Србију за процену штете, а како је рекао, та банка ће урадити и пренамену постојећих кредита на хитније пројекте.
“У Србији имамо зајам за санацију путева који смо одобрили у сарадњи са Светском банком и ЕБРД, и то може брзо да се пребаци на хитније пројекте.Такође, одобрили смо и кредит од 75 милиона за општинске пројекте који мозе да буде преусмерен”, рекао је Беикос.
Он је додао и да би кредит за модернизацију школа могао да се преусмери на санацију оштећених школа, а да АПЕX зајам за мала и средња предузећа где је већ одобрена прва транша од 450 милиона евра, може да се преусмери на фирме погођене поплавама.
Директор ЕБРД за Србију Матео Патроне рекао је да је и та банка спремна да уради пренамену већ одобрених кредита на пројекте за обнову земље. Он је навео да је, примера ради, ЕБРД спремна да релоцира средства махом на опоравак транспортне инфраструктуре, а ту, прецизира, има и зајмова одобрених са Светском банком и Европском инвестиционом банком.
Патроне је нагласио да у том смислу постоји конструктивна размена ставова, а додати су каже и нови сектори за кредитирање, пре свега они који су погођени поплавама.
“Брзо ћемо ослободити средства за пренамену. Скоро смо, на пример, разговарали са управом Ззелезница Србије, и део тог зајма може да се определи како би се подржале проблематичне области. Реч је о око 30 милиона евра”, рекао је Патроне и додао да је у енергетском сектору штету претрпео РТБ “Колубара”.
Према његовим речима, одобрено је и 400 милиона евра за мала и средња предузећа (МСП).
Тим ЕБРД-а ће настојати да убреза процес одобрења новог пројекта усмереног на агробизнис, а примарно обраду земљишта и прераду пољопривредних производа, рекао је Патроне.
Он је подсетио да ЕБРД тренутно у Србији има портфолио од 2,5 милијарде евра, а недавно је усвојена и нова стратегија за Србију.
Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт је рекао да је Србија могла да рачуна на механизме ЕУ у поплавама и да је за неколико сати у сусрет изашло више од 22 земље са више од 600 људи и опремом.
“Овај механизам за хитне ситуације у ЕУ је битан фактор, а иако Србија није чланица тог механизма била је третирана као да јесте”, рекао је он.
Према његовим речима, Србија може да рачуна на 30 милиона евра сиз ИПА фондова за 2012.
“Влада је тражила новац и из буџета ИПА за 2014. и то 14 од 200 милиона евра и то су грантови који се не враћају и који ће бити на располагању”, рекао је он.
Дводневни самит чија је тема ове године “Опоравак – Корачање до раста” окупио је више од 400 учесника, којима ће се обратити први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић и више министара економских ресора.
Танјуг
