Политика

Поподневна размипшљања Томаса Лоренса (1) или још нема разлога за бригу

Почињу да стижу неке забрињавајуће информације из Србије после повратка председника Николића из Москве

07. 11. 2013.

102 Саутхамптон роw, Блоомсбурy

Лондон

Прошло је пуне две недеље од задњих информација из Лондона… Дан је био на измаку и лондонских 11 степени, по ветровитом, али ведром времену, представљали су прави благослов за ово доба године.

Томас Лоренс се спремао да пође на неформални месечни брифинг најпознатије светске обавештајне службе МИ6. Као шеф МИ6 за Балкан, навикао је на такве догађаје и представљали су део редовних радних дужности. Међутим, овај тип састанака се разликовао од формалних виђења у томе што на њему неће бити шефова осталих одељења. Биће он, сигурно неко из самог врха службе, припадник тзв. “Савета мудраца” и чланови кабинета премијера Камерона. Због свега тога, састанак неће бити одржан у некој од резиденција МИ6, већ у једној од бројних Владиних зграда у Вестминстеру, на Викторија стриту.

Размишљајући о томе, задовољно баци поглед кроз прозор свог дома. Био је трећа генерација Лоренса рођених у Лондону. Одрастао је и живео у Блумсберију, крају који је био центар енглеске културе, образовања и медицинских наука. Седиште Универзитета, бројних библиотека, здравствених установа и изнад свега, Британског музеја. Сама помисао да су овде живели Чарлс Дикенс, Чарлс Дарвин, Вирџинија Вулф и његов омиљени економиста Џон Мејнард Кејнс, па и Карл Маркс, чинила га је поносним. Била је ту и једна анегдота за коју мало људи зна, а он ју је знао: Џон Бернард Шо, нобеловац и бриљантан ум, иначе још један од познатих становника Блумсберија, сматрао је да је српска ћирилица најсавршеније писмо на свету и потпуно логичан систем. Оставио је у свом тестаменту велики износ новца ономе ко успе да реформише енглеску абецеду по узору на ћирилицу Вука Стефановића Караџића. Поор Сербс… Како могу бити тако паметни у многим стварима, а потпуно наивни или неспособни у политици? У тражењу одговора на то стално унутрашње питање, прекиде га звоно мобилног телефона. Возач је стигао.

WЕЛЛ ДОНЕ! Удобно заваљен на задњем седишту јагуара XФ, Лоренс је размишљао о посети српског премијера Лондону. Имао је поштовање за Дачићеву интелигенцију и политичку способност. Премијер Србије очито покушава да се обезбеди на правој страни, мислио је у себи. У последње време се често позива на потпредседника САД Џозефа Бајдена, а недвосмислено је изјавио да је у стратешком интересу Србије да обнови добре односе са Великом Британијом. Тачно је то г. премијеру, сваком је у интересу да има добре односе са Империјом, али је увек питање наших интереса оно што одређује крајњи резултат, задовољно помисли Лоренс. Иначе, била је то фина дипломатска изјава, скоро у англосаксонском духу. Онима са истанчаним осећајем за тај ниво комуникације, непогрешиво је сугерисала једно – да ти односи нису били добри. Додуше, ни наш заменик премијера му није остао дужан, оном правом енглеском пошалицом како су се разговори водили и о томе како је г. Дачић као лидер мање партије постао премијер.Wелл доне Мр. Депутy Приме Министер!

Најважније део посете српске делегације се односио на економију. Нама је најзанимљивије тржиште капитала и премијер Србије је обећао реформе у том сектору, подсети се Лоренс. Министар Крстић је најавио неки заокрет у финансијама, али је Лоренс знао да од тога неће бити ништа, па томе и није придавао неки већи значај. Летимичан поглед на буџет за 2014. годину му је говорио више од било чега другог. Уз то, Лоренс је био прави “кејнзијанац”. Сматрао је да је државни интервенционизам правим начином за спречавање економске рецесије и депресије. Поново осети неку нелагодност. Сети се како је Кејнз више пута упозоравао да је Србија највише страдала у Првом светском рату. Наиме, Кејнз је више пута изнео тезу да је Србија пољопривредна земља, па је самим тим основ њене економије радна снага. С обзиром на огромне губитке у људству, Србија је пропорционално имала највећу штету уз Француску. Али, пошто је систем репарација заснован искључиво на материјалним губицима, самим тим се не могу адекватно надоместити људске жртве и Србија је остала оштећена. Не први пут, помисли некако зловољно што се један тако блистави ум ставио на српску страну…

ЗАШТО ЈЕ ЧЕРЧИЛ ВЕЛИКИ Последња битна ствар која се могла извући из посете је била та да је Србија добила пуну подршку на путу ка ЕУ. Наравно да ју је добила, скоро се задовољно исцери Лоренс. Расположење му се опет поправи услед јављања одређеног самозадовољства због бриљантног вођења спољне политике. ЕУ – то је ствар где би му увек прорадиле емоције. За њега ЕУ је била само једна од метода спутавања Немачке. Лично не би имао ништа против ни метода сер Артура Хариса, начелника РАФ у Другом светском рату. Из прича оца и деде још као мали стекао је огроман анимозитет према Немцима. Јединима који су се усудили да бомбардују Лондон. Да се он питао, не би се ствари завршиле на Бресту, Дрездену и Лајпцигу… Увек му је била у глави реченица Черчиловог савременика Лидл Харта, који је написао: „Черчил је постао велики само зато што је умео да за живот једног Енглеза жртвује читаве народе, што је иначе црвена нит британске спољне политике”.

Међутим, са годинама рада у служби и сазнавања одређених механизама деловања и историјских токова, допунио је свој концепт – ако разориш Немачку и убијаш Немце, од тога имаш релативно малу корист. Али, ако им позајмиш новац, увучеш их у дуг и искористиш њихову памет и рад, направиће ти “мерцедес”! С тим што батину увек држиш спремну иза леђа… Наравно да им треба натоварити и Србију, и БиХ, и Црну Гору, и Македонију. Јасно, Немци нису глупи, помисли Лоренс. Осећају они шта се ту дешава, зато желе и да стопирају даљи пријем земаља у ЕУ. Али због тог страха поново раде за нас. Свесни да је оваква Србија чист империјални клијент, они се обрушавају на њу и додатно је слабе, што поново иде нама у корист. Wин-wин ситуатион… Срби још увек избегавају да заузму дефинитиван став према руској страни, која би могла да им пружи подршку, пре свега због својих интереса. То би могло да им донесе и смањење притиска са немачке стране јер би она онда морала да води рачуна о руско-немачким односима. Истини за вољу, почињу да стижу неке забрињавајуће информације из Србије на ту тему после повратка председника Николића из Москве, али још нема озбиљног разлога за бригу.

Уз размишљање о томе како Срби имају амбасаду на лепом месту, на Белгрејв скверу 28, већ је стигао на одредиште. Чекао га је веома занимљив састанак…

 

Миљан Јокић

Стандард

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!