И после поплава, руско тржиште ће чекати српске јагоде

Иако се још не назире крај природној катастрофи која је задесила Србију у виду незапамћених поплава, већ сада је сасвим извесно да ће њене последице по српску пољопривреду бити веома тешке. Примера ради, непосредно уочи изливања река на овим просторима, сваког дана је на тржиште Москве пласирано најмање 50 тона јагода, с обзиром да су Руси највећи купци тог српског воћа – а последње процене стручњака говоре да је управо воћарски сектор у Србији претрпео највеће штете од водене стихије.

Подсетимо, јагоде се интензивно узгајају баш на подручју Шапца који се сада налази на првој линији одбране од поплавног таласа, што је тамошње воћаре омело у развијању добро разрађеног посла са руским партнерима, који у последње четири године редовно купују јагоде из Поцерине, на обострано задовољство.

Наиме, по речима српских произвођача јагоде, купци из Руске Федерације узимају њихово воће на велико, по два шлепера дневно, за шта им добро плаћају, и то у року од свега неколико дана. Како су дословно почетком маја изјавили поједини шабачки воћари на једном од већих откупних места – када Руси стигну, онда немају проблема јер су растерећени и раде са задовољством.

Међутим, добро уходани бизнис је ставила под знак питања елементарна непогода са којом се суочава такорећи цела земља, с обзиром да су званичници из Министарства пољопривреде изашли у јавност са најсвежијим информацијама са поплављених подручја, у којима се каже да је у овом тренутку под водом читавих 80.000 хектара обрадивог земљишта у држави.

Штавише, у Привредној комори Србије истичу да су поред кукуруза, соје и сунцокрета, највећу штету претрпеле јагоде, малине и купине, што ће по њиховој оцени резултирати смањеним извозом. Иначе, то је било очигледно и у репортажама са угроженог терена, где су се могли видети потопљени пластеници, што све заједно потврђује оцене да су поплаве највише погодиле ране врсте воћа и све поврће.

Све у свему, нема никакве сумње да ће се директна штета причињена српској пољопривреди мерити милионима евра, док ће се воћарство налазити у самом врху неславне листе највећих губитника, када се након повлачења воде подвуче линија и направи коначни биланс штете. Па ипак, ако ишта улива оптимизам у целој тој несрећи колосалних размера која се обрушила на Србију и посебно на њену аграрну производњу, онда је то чињеница да воћарство има добру шансу да се релативно брзо опорави, ако се узме у обзир податак са почетка приче о извозу домаћих јагода на московско тржиште – да се између српских произвођача и руских купаца створило чврсто поверење засновано на вишегодишњој успешној сарадњи. А то по свој прилици значи да ће руско тржиште поново спремно дочекати шабачке јагоде када се временске прилике у Србији стабилизују, а српски пољопривредници обнове своје засаде.

Ратко Паић,