После Васкрса “сеча” владика у СПЦ: Папска курија у Синоду СПЦ крупним корацима гази ка тоталном расколу у цркви!

У Српској православној цркви постало је уобичајено да се време великог васкршњег поста користи као припрема за чистку појединих владика, да би они потом били лишени епископске катедре на мајском заседању Светог архијерејског сабора. Комисија Синода, током садашњег часног поста, првих дана овог месеца већ је прочешљала милешевску епархију и од 15. до 17. марта то би требало да учини у Епархији канадској.

Одлуке на мајском сабору: Патријарх Иринеј са архијерејима

По већ виђеној пракси, испитује се стање и материјално пословање, трошкове пута и боравка чланова комисије сноси епархија где се врши провера. Према ранијим искуствима притужбе за неправилности и неуредност у вођењу финансија постају аргумент за смењивање епископа, као што је било у случају владике рашко-призренског Артемија 2010. и средњоевропског Константина 2013. године.

Очекује се да у Канаду оду митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), епископ западноамерички Максим (Васиљевић) и пензионисани владика Атанасије (Јевтић), који је већ стигао у Америку, док су у синодској комисији за владику милешевског били епископ зворничко-тузлански Хризостом (Јеврић) и рашко-призренски Теодосије (Шибалић), као и прота Велибор Џомић.

Закључци рада комисије у Филаретовом случају нису обелодањени. Милешевском епископу је, како се може видети на грађанским интернет сајтовима који се баве црквеном тематиком, замерено “што нема уредну финансијску документацију, из чега су извукли закључак да има злоупотреба”.

Такође, саслушана су, према наводима тих сајтова, шесторица свештеника који су сведочили против епископа милешевског и њима је на индиректан начин дискретно речено да ће у мају добити новог епископа.

Епархија канадска, међутим, тражи од патријарха Иринеја (Гавриловића) да рад комисије буде транспарентан и доступан верницима, као и записник који на крају поступка буде потписан. Чак је и Епархијски савет одлучио да се одговор владике Георгија на патријархово писмо постави на епархијску интернет презентацију.

Епископ канадски у допису наводи да у пословању његове епархије никада није било тајне и да су финансијске књиге увек биле отворене, као и да надлежне канадске државне институције нису имале примедби на епархијско финансијско пословање.

Артемије прва жртва
– Чистка владика је почела пре пет година неканонском и са црквеног становишта неуставном сменом епископа Артемија због наводних финансијских малверзација које нису доказане. Епископ Артемије је био прва жртва бруталног гажења канона и устава СПЦ, на путу ка урушавању црквено-правног организма и јединства унутар СПЦ. Направљен је преседан који ће омогућити световној власти да утиче на живот СПЦ тако што ће неподобне епископе селективно уклањати преко црквених органа кроз фингиране поступке, а да не знамо шта су прави мотиви и шта је стварна кривица ако је уопште има, јер се све забашурује кроз тзв. финансијске малверзације – каже др Зоран Чворовић.
Др Зоран Чворовић, стручњак за црквено право, указује да се уклањање појединих владика подудара “са списком прозваних у писму епископа захумско-херцеговачког Григорија (Дурића), које је он још 2008. године упутио свим архијерејима СПЦ”.

Владика Григорије је, да подсетимо, навео епископе: Артемија (Радосављевића), Јефрема (Милутиновића), Никанора (Богуновића), Пахомија (Гачића), Василија (Качавенду) и Филарета (Мићића). Мада у писму није критиковао браћу Ђокић, владике Георгија и Константина, епископ Григорије је гостујући на РТС-у, поводом свог дописа, казао да га њих двојица нису подржали.

Синод не чешља случајно
Верски аналитичар Живица Туцић каже да “Синод има право да шаље комисије да у епархијама установе финансијско и друго стање”.

– Комисија иде тамо одакле долазе конкретне, али не и анонимне информације. Владике су одговорне за стање у својим епархијама, а из канадске и милешевске епархије било је притужби. Колико су основане треба утврдити. Не значи да извештај за последицу мора да има санкције против тих епископа. Комисија има право да позове и саслуша и оне који су писали притужбе, да изнесу аргументе који могу бити потврђени или оповргнути. Такође, не треба унапред дизати буку и комисију оптуживати за једностраност, јер то може да се протумачи као вид притиска – сматра Туцић.

– Из само њему познатих разлога, на том списку који личи на староримску проскипцију, већину поменутих владика епископ Григорије је означио као групу која се опире модернизацији и променама у СПЦ, као и њеном прилагођавању духу времена, а што су појмови дубоко супростављени природи и мисији хришћанске цркве. И ти епископи, како се испоставило, виђени су за смену. Догађаји који су уследили потврдили су да наведени списак није пука импровизација епископа Григорија већ програм, а чији аутори нису познати, за кадровску чистку у СПЦ – оценио је Чворовић.

Америка умешала прсте

Верски публициста Владимир Димитријевић тврди да “не постоји ниједна помесна православна црква у којој је за кратко време смењено или се смењује толико епископа”.

– То је ванредно стање које је незамисливо у црквеној историји. Последица је онога што смо могли да видимо у депешама Викиликса где је Запад на челу са Сједињеним Америчким Државама заинтересован за “денацификацију и пацифизацију” непослушних светосаваца. Све је то део механизма меке окупације Србије и српског народа, поготово ако се зна да је један бошњачки политичар позвао НАТО да обезбеди права Бошњака у Рашкој области. Претпоставља се да владика милешевски Филарет не би био кооперативан у том случају. А што се тиче епископа канадског Георгија он је познат као противник литургијских реформи и екуменизма – каже Димитријевић.

Георгије: Све пред вернике!

Владика канадски Георгије тражи од патријарха да добије “правовремен увид, пре доласка чланова Комисије, у све оптужбе и материјале”, укључујући и имена и потписе лица која га оптужују. Тражи, такође, “да се истрага о чињеничном стању води само по наведеним оптужбама”. Када је о финансијском пословању реч, наводи владика Георгије, “треба да постоји јасан и недвосмислен налаз Комисије, регистрован у записнику и потписан одмах након увида, у просторијама Епархије, да се не би дало простора накнадним интерпретацијама”.

“То су елементарне претпоставке које би морале бити задовољене да би се рад Комисије могао оценити фер и коректним. Сматрамо такође да би јавно објављивање налаза Комисије било и те како пожељно, а сами задржавамо право да налазе Комисије поделимо са нашим верницима, тим пре што се одлуком инсистира да се од њихових добровољних прилога, а не од стране оних који нас оптужују, финансира рад Комисије”, навео је владика Георгије у писму патријарху Иринеју.

Епископ канадски даље истиче како “лично сматра да би трошкови за целокупни поступак требало да падну на терет оних који истрагу покрећу, јер то је правило и ред у било ком законодавству”.

“И поред тога, повинујемо се вашој одлуци, свесни, између осталог, и тога да ћемо пред канадским судом имати прилике да и тај део средстава повратимо од оних који су нас неосновано оптужили. На то нас обавезује одговорност према нашим верницима и њиховим прилозима: ми смо увек строго водили рачуна да сваки долар добијен од верника буде утрошен за сврху за коју је намењен, а за финансирање неоснованих оптужби сигурно нико није давао прилоге Цркви”, каже се на крају писма владике Георгија патријарху Иринеју.

 

Р. Лончар – Вести