Послодавци закинули ПИО фонд за 69 милијарди динара

0
(0)

Контролори трошења државних пара уочили су да послодавци дугују Фонду ПИО око 279 милијарди динара, али и да здравствене установе ненаменски троше паре које добијају од Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО). Уместо да тај новац користе за исплату зарада стално запосленима и набавку медицинских средстава и опреме, здравствене установе, мимо закона, плаћају уговоре. Тако остају без пара за куповину лекова и осталих потрепштина.

То је најчешће и један од узрока због којег снабдевачи лекова блокирају рачуне домова здравља. Према подацима Фонда, око 20 здравствених установа тренутно је у блокади, а министар здравља Златибор Лончар најавио је да ће овај проблем бити решен до краја ове године.

Осим тога, из најновијег ревизорског извештаја јасно је да послодавци дугују Фонду за пензијско и инвалидско осигурање око 279 милијарди динара на име ненаплаћених пензијских доприноса. Чак 69 милијарди динара је ненаплативо, закључак је Државне ревизорске институције која је проверавала пословање ПИО фонда током 2015. године. Највећи део дуга настао је много раније, а 13,5 милијарди динара су дуговања од марта 2014. године до краја 2015. Због неодговорног понашања ових привредника држава је морала да дотира ПИО Фонд са 210 милијарди динара како би пензије биле редовно исплаћене, констатовао је ДРИ.

Ревизор је замерио овој установи због спровођења јавних набавки мимо прописа на шта су утрошили 55 милиона динара, а закључили су да им 19,8 милиона динара дугују пензионери. Реч је о дуговањима која настају због исплате виших пензија које су прописане привременим пензионерским решењима. Када Фонд обезбеди све податке и израчуна коначни износ пензије мањи од исплаћиваног онда настају дуговања која пензионери плаћају у ратама.

У Фонду ПИО нису желели да коментаришу дуговања послодаваца јер је за њихову наплату задужена Пореска управа. У овој установи су нам рекли да није умесно да коментаришу ревизорски извештај.

Што се тиче ненаменског трошења државних пара ревизори су навели да је Дом здравља Крушевац од РФЗО-а наплатио 7,5 милиона динара више за плате запослених и накнаду за превоз. Осим тога, ова здравствена установа претплатила је примања запослених за готово 13 милиона динара, а без испуњених услова набављали су робу и услуге вредне три милиона динара. Пацијенте су „частили” са чак милион динара јер су им наплаћивали мању партиципацију.

Од представника ове установе „Политика” је затражила додатно објашњење, али нам је речено да је в. д. директора др Марина Костић ступила на дужност 1. новембра, па не може да коментарише пословање претходника.

Када је реч о пропустима у раду Дома здравља у Нишу, током 2015. године имали су 44 немедицинска радника више него што је дозвољено, а ревизор је закључио да свим запосленима у овој здравственој установи касни једна плата. Нишлије су такође, онима који су радили скраћено радно време исплатили пуну зараду што је представљало непотребни трошак од око 17 милиона динара. За дежурства и прековремени рад плаћено је, мимо прописа, око 10 милиона динара.

И они су, попут колега из Крушевца, од РФЗО наплатили око 4,5 милиона динара више за плате запослених. Иако су нам представници ове здравствене куће, пре два дана, обећали да ћемо добити писано саопштење у вези са замеркама ревизора, до закључења јучерашњег броја, то се није десило.

У новосадском Дому здравља ревизор је установио да је 88 милиона динара под знаком питања, а проблематични су им приходи, расходи као и набавка услуга. Запослени у овој здравственој установи користили су постојећу опрему, намењену лечењу осигураних грађана, на пружање услуга приватним фирмама и неосигураним особама. Тако су зарадили 33,6 милиона динара. Осим тога, наплатили су рад лекарских екипа за услуге пружене правним лицима, а те исте услуге већ су биле плаћене новцем из Фонда. То значи да су два пута наплатили исту услугу и тако зарадили 2,6 милиона динара. Представници овог дома здравља, у писаном одговору на питања „Политике”, објашњавају да су са појединим послодавцима закључивали уговоре о пружању здравствене заштите радницима.

Захваљујући додатним пословима ова установа је, како наводе, одржала ликвидност пословања.

Осим тога, ревизор им је замерио јер су преплатили плате за 26 милиона динара, а око три милиона динара утрошили су на јавне набавке без поступка. У 2015. години запослили су 82 особе без расписивања конкурса, а за 62 радника погрешно су обрачунавали коефицијенте за плате. Реч је уговорима на одређено време закљученим са запосленима ради замене оних који су на дужем боловању, објашњавају у овој установи. Због хитности посла није било могуће спровести јавни конкурс.

Неосновано се трошило и на такозване стимулације на плате, иако не постоји никакав правилник који уређује исплату ове награде, закључио је ДРИ. На стимулације су запослени добили 11,4 милиона динара, а представници ове установе кажу да стимулације исплаћују из сопствених средстава које зарађују пружајући додатне здравствене услуге што је у складу са прописима.

Од 29 препорука добијених од ревизије, како кажу Новосађани, поступили су по 22 током саме контроле. Осталих седам, како кажу, спровешће у наредних 90 дана.

Аутор: Јелена Попадић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Протест војних пензионера: Нико у кампањи не нуди решење за одузете пензије

5 (4) Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије протестовало је данас на Тргу Николе Пашића …

Јавна предузећа поново у губицима

3 (2) Током прошле године 549 јавних предузећа направило је пет милиона евра губитка, уз …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend